Нова левица је био широк политички покрет који је настао из контракултуре 1960-их и наставио се током 1970-их. Састојао се од активиста у западном свету који су, као реакција на либерални естаблишмент тог доба, водили кампању за слободнији начин живота у широком спектру друштвених питања као што су феминизам, права хомосексуалаца, реформе политике према дрогама и родни односи. Нова левица се разликује од традиционалне левице по томе што је тежила да призна борбу за различите облике социјалне правде, док су претходни покрети експлицитно давали приоритет економским циљевима. Међутим, многи су користили термин „Нова левица“ да би описали еволуцију, наставак и ревитализацију традиционалних левичарских циљева.
Неки који су се идентификовали као „Нова левица“ одбацили су учешће у радничком покрету и марксистичкој историјској теорији класне борбе; међутим, други су гравитирали ка сопственим схватањима устаљених облика марксизма, као што је нови комунистички покрет (који је црпио из маоизма) у Сједињеним Државама или К-Групе у немачком говорном подручју. У Сједињеним Државама, покрет је био повезан са антиратним протестним покретима на универзитетским кампусима, укључујући Покрет за слободу говора.
ЦИА је, преко Конгреса за културну слободу, финансирала разне интелектуалце, културне организације и часописе повезане са Новом левицом који су заговарали антикомунистичке идеје и западне вредности. Покрет је опао након завршетка Вијетнамског рата, делимично као резултат тајне кампање америчке владе за мобилизацију CHAOS ЦИА-е и COINTELPRO-а ФБИ-ја како би се погоршале постојеће поделе унутар најистакнутијих група покрета, као што су Студенти за демократско друштво и странка Црних Пантера. Ова кампања је кулминирала убиством председника БПП-а Фреда Хемптона 1969. године од стране полиције Чикага, у рацији пред зору планираној у координацији са ФБИ-јем и државним тужиоцем округа Кук.
Увод и настанак лево|мини|200п|Демонстрације против рата у Вијетнаму 21. октобра 1967. године у Вашингтону
десно|мини|190п|Демонстранткиња нуди цвет војној полицији на протесту против рата у Вијетнаму у Арлингтону, Вирџинија, 21. октобра 1967. године
Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се 1960-их и 1970-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном свету, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе људског бића, односно кроз инсистирање на еманципаторским људским правима и слободама, слободи изражавања, слободи окупљања и протеста, расној и родној равноправности, сексуалним слободама (право на коришћење контрацепције, право на абортус или легализација права ЛГБТ+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу Сједињене Америчке Државе средином 1960-их где је управо сазревала тзв. генерација бејби-бумера, прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих родитеља, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање поткултуре, контракултуре и покрета хипика, деце цвећа и шездесетосмаша, који ће често бити блиско повезивани са новом левицом. Покрети тога времена су се противили традиционалном ауторитету и неприкосновеним вођама, подржавали слободну љубав и легализацију појединих психоактивних супстанци, противили су се ратовима и милитаризму, промовисали мир, поштовање различитости, родну равноправност, слободу изражавања, слободу окупљања и протеста, те захтевали заштиту и одрживост природе и животне средине.Herbert Marcuse (1955). Eros and Civilization. Beacon Press. . Retrieved August 28, 2018.
Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у Француској 1968. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим земљама, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње власти.
лево|мини|250п|Марш женског ослобођења у Вашингтону 1970. године
десно|мини|100п|Дугина застава, симбол различитости и ЛГБТ+ заједнице, чија људска права подржава и савремена левица На основу јаких и утицајних искустава широког социјалног покрета јавиле су се леве идеје о постојању међуповезаности класног антагонизма са дискриминацијом лица или групе лица по неком стварном или перципираном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те је на тај начин настала нова левица која поред свог примарног промишљања о класној борби и поред залагања за интересе радничке класе (политика социјалне правде) развија и проширује своју сферу интересовања залагањем и за остварење, поштовање, заштиту и унапређење еманципаторских људских права и слобода (политика идентитета и људских права и слобода), затим, инсистирањем на већој демократској партиципацији становница и становника од најнижег нивоа одлучивања до највишег нивоа одлучивања (партиципативна демократија), те инсистирањем на већој заштити животне средине и одрживом развоју (зелена политика).Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought By Daniel GearyKenny, Michael. The First New Left: British Intellectuals After Stalin. London: Lawrence & Wishart..
Студентски и омладински покрети, покрети за женска права и женско ослобођење, мировни и антиратни покрети, раднички и синдикални покрети, еколошки покрети и покрети за еманципаторска људска права и слободе, те права свих неравноправних и потлачених група друштва (антирасистички, ЛГБТ+ и остали покрети) чине широки социјални покрет који у својим редовима окупља оних 99 посто израбљиваних у капитализму, односно покрет који се може изборити за суштинску промену друштвеног уређења и преношење целокупне политичке моћи у руке народа - из руку политичке елите, крупног капитала и банака.
Савремена и нова левица у 21. веку
десно|мини|150п|Црвена застава, симбол покрета социјалне правде и левице Нова левица тежи умањењу или превазилажењу свих друштвених стратификација. Нова левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује капитализам, а као крајњи циљ својих идеала заговара превазилажење, коренити раскид са системом светског капитализма и успостављање друштвено-економског уређења глобалног карактера утемељеног на демократији у политичко-економској сфери, те на демократски планираној светској производњи и расподели.Hall, Stuart (January–February 2010). "Life and times of the first New Left". New Left Review. New Left Review.Busky, Donald F. (July 20, 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. . Democratic socialism is the wing of the socialist movement that combines a belief in a socially owned economy with that of political democracy.Eatwell & Wright, Roger & Anthony (March 1, 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. .Alan Ryan (1981). Bertrand Russell: A Political Life. Macmillan.. Greenwood. . He committed himself to the democratic-socialist goals that became popular among intellectuals in Europe at the time. У питању је, дакле, систем производње и расподеле глобалног карактера који би био у складу са потребама сваке појединке и сваког појединца, те глобалне заједнице као целине, и који би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенерације животне средине. Коренити раскид са светским капитализмом би успоставио некапиталистичко бескласно уређење заједнице, чија би главна обележја требала бити: глобални карактер, заједничко власништво, демократско управљање, производња само за потребе и бесплатан приступ.
Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној слободи, једнакости, солидарности и међусобној помоћи, због чега тежи умањењу, превазилажењу и коначном раскиду са свим облицима репресије, хијерархије и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остварење ових идеја неопходно умањити, превазићи и остварити раскид са свим облицима ауторитарног начина организовања. Због тога се организују у нове левичарске политичке странке, организације и покрете.
Присталице нове левице своје вредности и идеале надовезују на вишевековну традицију еманципаторских борби прогресивних покрета и особа, радница и радника, те свих обесправљених, других и другачијих.Peter Hain Ayes to the Left Lawrence and Wishart."Towards a Democratic Socialism," New Left Review I/109, May–June 1978."Tony Benn: Committed Democratic Socialist". Transnational Institute. 22 April 2014.Ian Adams, Ideology and politics in Britain today (1998)
Превазилажење институција капитализма са крајњим циљем радикалног раскида и корените трансформације постојећег система обележавају следеће карактеристике левице:http://www.demokraticni-socializem.si/
На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту, односно на месту производње, стваралаштва и креативности; На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо „слепе“ тржишне производње; На нивоу политичких и јавних институција то значи ширење представничког типа демократије са механизмима директне демократије (нпр. демократска партиципација на нижим и вишим нивоима одлучивања, могућност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти); На нивоу друштвене сфере то значи противљење сваком облику подређености, искоришћавања и неравноправности, а нарочито противљење дискриминацији по основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика; У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих технологија, вештачке интелигенције, аутоматизације и роботизације.
лево|мини|170п|„Радни људи света, уједините се!“, један од слогана левице Капитализам је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма, тј. залажу се за прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарадња и солидарност међу свим народима и земљама у градњи праведнијег света).
Светски капитализам се може превладати једино глобалним антикапиталистичким покретом који ће у првом замаху првенствено уздрмати најразвијеније земље светског капиталистичког центра, зато што су неразвијене земље светске капиталистичке периферије и земље у развоју светске капиталистичке полупериферије у зависном и подређеном положају у односу на најразвијеније земље светског капиталистичког центра.International Encyclopedia of Environmental Politics. Taylor & Francis.http://www.radnickafronta.hr/