Бет Шеан или Беј Сан ( ), у историјским изворима познат и под именом Скитополис је град у Северном округу државе Израел, који је у историји имао значајну улогу због свог географског положаја на месту сусрета долине Јордана и Израелске долине. У хебрејској Библији забележено је да су након битке између Израелићана и Филистинаца на горју Гилбоа, тела краља Саула и његова три сина обешена на зидинама Бет Шeана. У римско доба, Бет Шеан је био водећи град међу градовима Декаполиса (савез паганских градова). У савремено добa Бет Шеан је регионални центар насеља у долини Бет Шеан.
Данас су рушевине старог града Бет Шеан заштићене у оквиру Националног парка Бет Шеан.
Географија мини|Археолошка ископавања у Тел Бет Шеану 1937. Град се види у горњем делу слике мини|Рушевине древног Бет Шеана Бет Шеан је увек имао велики значај, због свог географског положаја на месту сусрета долине Јордана и Израелске долине, суштински је онемогућавао приступ обали Левантскоg морa из правца реке Јордан, као и приступ Галилеји из правца Јерусалима и Јерихона.
Бет Шеан се налази на Аутопуту 90, који се протеже правцем север − југ целом дужином Израела. Град се простире на површини од 7 km², северно од града налази се велики национални парк. Бет Шеан има око 20.000 становника.
Град се данас налази под управом регионалног већа Емек-ха-Мајанота.
Историја Праисторија (неолитско и енеолитско доба) Археолог Фицџералд је 1933. под окриљем Музеја Археологије и Антропологије Универзитета у Пенсилванији, спровео обимно археолошко ископавање на локацији Тел ел−Хисн („брдо замка”), великом Телу Бет Шеана, с циљем да одреди старост најстаријег слоја археолошког налазишта. На основу његовог истраживања може се закључити да је прво насеље основано у касном неолиту или раном енеолиту (између 6. и 5. миленијума п. н. е.) Насеље је са прекидима остало насељено током касног неолита и енеолита, са могућим прекидом током касног енеолита.
Бронзано доба мини|Кућа египатског гувернера на Тел ел−Хисну Насеље је обновљено почетком раног бронзаног доба I (3200–3000) и постојало је током овог периода, да би током раног бронзаног доба II нестало, затим је обновљено током раног бронзаног доба III.
Велико гробље је било у употреби на северу локалитета од бронзаног доба до византијског доба. Ханански гробови из периода 2000 − 1600. п. н. е. су откривени 1926.
Египатско доба Након што је у 15. веку п. н. е. египатски фараон Тутмос III освојио Бет Шеан, према натпису на храму у Карнаку,No. 110: bt š'ir. Mazar, Amihai. "Tel Beth-Shean: History and Archaeology." In . Ed. R.G. Kratz and H. Spieckermann2010, овај мали град на врху узвишења је постао седиште египатске управе. Египатске придошлице су промениле организацију града и оставиле велику количину матерјалних доказа о свом присуству. Велики ханански храм (дуг 39 метара) откривен у ископавању које је организовао Музеј Универзитета у Пенсилванији (Пен музеј) можда потиче из времена освајања Тутмос III, али на основу резултата археолошких ископавања у организацији Хебрејског Универзитета може се закључити да потиче из каснијег периода. Артефакти који су можда коришћени у верске сврхе су откривени у околини храма. На основу стеле откривене у храму, исписане египатским хијероглифима, зна се да је храм био посвећен богу Мекалу. Истраживањима Хебрејског Универзитета утврђено је да је овај храм био саграђен на месту старијег.
мини|Лав и лавица 14. век п. н. е. Једно од најзначајнијих проналазака у близини храма је стела на којој су исклесани лав и лавица у игри, а која се тренутно налази у Музеју Израела у Јерусалиму.Lion and Lioness playing, Israel Museum
Током 300 година египатске власти (од 18. до 20. династије), становништво града су чинили пре свега службеници египатске државне управе и војници. Град је у потпуности обновљен у време 19. династије. Археолошким ископавањима су откривене две значајне стеле из времена владавине египатског фараона Сетија I и споменик Рамзеса II. Једна од тих стела је нарочито значајна, јер према Олбрајту,Albright W. The smaller Beth-Shean stele of Sethos I (1309-1290 B. C.), Bulletin of the American schools of Oriental research, feb 1952, . сведочи о присуству хебрејског становништва: Апирус, коју је Сети I заштитио од азијског племена. Грнчарија је израђивана локално, али је део прављен тако да подражава египатску. Постојала су и друга хананска добра поред увозних из Египта, или локално произведених у египатском стилу. За време 20. династије у Бет Шеину подигнуте су велике административне грађевине, укључујући „Грађевину 1500”, малу палату намењену египатском гувернеру. У ово време је дошло до инвазије „Народа са мора”, што је угрозило египатску превласт над источним Медитераном. Мада тачне околности нису познате, зна се да је цео локалитет Бет Шеан уништен ватром око 1150. п. н. е. Египћани нису покушали да обнове своје административно седиште и изгубили су контролу над регионом.
Гвоздено доба Према хебрејској библији, око 1000. п. н. е. град је постао део уједињеног Израелског краљевства. У „Првој књизи о краљевима” Бет Шеан је наведен као део краљевства Соломона, али историјска поузданост овог списка није опште прихваћена. Ханански град из гвозденог доба I (1200-1000. п. н. е.) је изграђен на месту египатског недуго након његовог уништења.
Асирско царство Тиглат-Пилесара III је освојило северно краљевство Израел (732. п. н. е.), а Бет Шеан је уништен у пожару.
Град је био слабо насељен до хеленистичке ере.
Помени у Библији Према хебрејској библији, 1004. п. н. е. Филистинци су поразили војску краља Саула у близини горја Гилбоа, а Саул и његова три сина Јонатан, Аминадав и Малхисуа, погинули су у борби, затим су њихова тела Филистинци обесили о зидине града Бет Шеана. Нису пронађени докази трајнијег филистинског присуства, али је могуће да је њихова војска само прошла кроз град.
Хеленистичка ера усправно|мини|Мапа Декаполиса која приказује локацију Бет Шеана, на њој приказан под грчким именом града, Скитополис
У хеленистичкој ери град је поново насељен под именом „Скитополис” (стгр.: -{Σκυθόπολις}-), могуће је да је тако назван по скитским плаћеницима који су се ту населили као ветерани. Мало се зна о граду из овог времена, али је познато да је на телу током 3. века п. н. е. подигнут велики храм. Непознато је ком божанству је био посвећен, али је осато у употреби до римског доба. Гробови из хеленистичке ере су једноставни, појединачне гробнице у камену. Од 301 до 198. п. н. е. област је била под влашћу Птолемејида, а Бет Шеан је поменут у писаним изворима из 3. или 2. века п. н. е. у којима су описани Сиријски ратови између Птоломејида и Селеукида. Селеукиди су 198. п. н. е. коначно освојили област око града Бет Шеана.
Римско доба мини|десно|Римски театар мини|Римска улица мини|десно|Римске терме
Помпеј је 63. п. н. е. Јудеју прикључио Римском царству, док је град Бет Шеан обновио Ауло Габиније. Центар града се померио од врха тела до његових падина. Скитополис је просперирао и постао водећи град међу градовима Декаполиса, једини који се налазио западно од реке Јордан.
Захваљујући миру у Римском царству („Пакс Романа”), град је доживео процват, о чему сведочи урбанистичко планирање које је било на високом нивоу и интензивна градња, чији је пример најбоље очувани римски театар древне Самарије, као и хиподром, римска улица (кардо) и сличне грађевине. Базалтни блокови су у Бет Шеан допремани са Горја Гилбоа, удаљеног 7 km од града, као и вода која је допремана аквадуктом. За Бет Шеан је наведено да је био на страни Римљана за време Јеврејског устанка 66 н.е. Археолошка истраживања се нису фокусирала на налазишта из римског доба, тако да се не зна мног о овом периоду. Археолошким ископавањима северног гробља, које је организовао Музеј Археологије и Антропологије Универзитета у Пенсилванији, међутим, откривени су значајни артефакти. Римске гробнице, уклесане у камену, су локулус типа: то су простране коморе правоугаоног облика са мањим коморама (-{loculi}-) уклесаним са стране. Тела су полагана директно у локуле (-{loculi}-), или су смештана у саркофаге који су спуштани у локуле. У једном од саркофага је уклесан запис који именује особу сахрањену у њему као „Антиоха сина Фалиона”, који је можда био рођак Ирода Великог. Једна од најзанимљивијих артефаката пронађених на гробљу је бронзана лопата за тамјан, чија је дршка у облику животињске ноге, или копита, а данас се налази у Музеју Универзитета у Пенсилванији.
Византијско доба мини|Мозаик из синагоге на северу Бет Шеана (5 − 7 век), која је можда припадала Самарићанима (Музеј Израела)Synagogue floor: Beth Shean synagogue, ay IMJ website, accessed 16. 7. 2019. Пронађени су бројни археолошки остаци из византијског периода (330–636 н.е.) а ископао их је Музеј Универзитета у Пенсилванији од 1921 − 23. Црква ротунда саграђена је на врху тела, а цео град је био окружен зидинама. Писани извори помињу још неколико цркава у граду. Бет Шеан је првенствено био хришћански град, о чему сведочи велики број цркава, али докази о јеврејском присуству и самарићанска синагога указују на постојање тих мањина. Пагански храм у центру града је уништен, али су нимфеум и римска терма рестаурирани. Многе зграде Скитополиса оштећене су у Галилејском земљотресу 363, а 409. постао је главни град северне провинције Палестина Секунда. Као такав, Скитополис је такође постао метрополитанска архидијецеза провинције.
Посвећени натписи указују на склоност давању прилога за изградњу верских грађевина, а сачувани су многи живописни мозаици, попут оног који приказује зодијак у манастиру Марије Магдалене, или оног који осликава менору и шалом у јеврејској синагоги Кућа Леонтија. Мозаик самарићанске синагоге био је јединствен по томе што не приказује људе или животиње, уместо тога је користио цветне и геометријске мотиве. Сложени украси откривени су и у многим луксузним вилама насеља, а посебно оним из 6. века, град је достигао максималну величину од 40.000 становника и проширио се изван својих градских зидина.
Део северног гробља из византијског периода ископан је 1926. Гробнице из овог периода састојале су се од малих у камену исклесаних ходника са засвођеним гробовима на три стране. Велики број разноврсних предмета је пронађен у гробницама, укључујући фигурице од теракоте која можда приказују девицу и дете, многе лампе од теракоте, огледала, звона, алате, ножеве, прстење, гвоздене кључеве, стаклене перле, укоснице од костију и многе друге предмете.
Важне хришћанске личности које су живеле или прошле кроз византијски Скитополис су Св. Прокопије Јерусалимски (умро 7. јула 303), Кирило Скитопољски (око 525–559), Св. Епифаније Саламински (око 310/320 - 403) и Јосиф од Тиберијаде (око 285 - око 356).
Рано исламско доба Византијске снаге је 634. поразила војска Рашидунског калифата калифе Омара ибн ал-Хатаба, након чега је град повратио семитски назив, назван Баисан на арапском језику. Дан победе је на арапском постао познат као „Јавм Баисан” или „дан Баисана”. Град није оштећен, а новопристигли муслимани живели су заједно са хришћанским становништвом, све до 8. века, али град је у том периоду изгубио значај. Грађевине су подизане на самим улицама, сужавајући их на пуке уличице, а међу колонадама отворене су импровизоване продавнице. Град је достигао најнижу тачку до 8. века, о чему сведочи уклањање мермера, који је коришћен за производњу креча, блокада главне улице и претварање главног трга у гробље. Међутим, недавно су откривени докази који донекле мењају ову слику пропадања. Као што су током 720-их грађевински радови које је организовала држава вршени у другим градовима у региону,, especially . тако је и комерцијална инфраструктура града Баисана била обновљена: његова главна улична пијаца, за коју се веровало да потиче из шестог века, на основу мозаичког натписа данас се зна да потиче из времена умајадског калифа Хишама (724 − 43). Абу Убајад ал-Андалуси је забележио да је тамо произведено вино било укусно.