Sjuen Kuang (; ; c. 310c. 235. p. n. e., alt. c. 314c. 217. p. n. e.), isto tako široko poznat kao Sjuenci (; , „majstor Sjuen”), bio je kineski konfučijanski filozof i pisac koji je živeo tokom perioda zaraćenih država i doprineo Stotini škola razmišljanja. Knjiga poznata kao Sjuenci se tradicionalno pripisuje njemu. Njegovi radovi su preživeli u izvrsnom stanju, i bili su veliki uticaj u formiranju zvaničnih državnih doktrina Han dinastije,John H. Knoblock. Early China, (1982–83), pp. 29. The Chronology of Xunzi's Works. mada je njegov uticaj opao tokom Tang dinastije u odnosu na uticaj Menciusa.
Sjuenci raspravlja o ličnostima u rasponu od Konfucija, Mencija i Čuang Cea, do lingvista Mo-cia, Huej Šija i Gongsuen Longa, i „legalista” Šena Buhaja i Šen Dao.Karyn Lai 2017. . An Introduction to Chinese Philosophy. On pominje Laozija kao figuru prvi put u ranoj kineskoj istoriji,Tae Hyun KIM 2010 pp. 18, Other Laozi Parallels in the Hanfeizi i koristi taoističku terminologiju, iako odbacuje njihovu doktrinu.. 8. Epistemology, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring ), Edward N. Zalta (ed.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/
Život
Sjuenci je rođen kao Sjuen Kuang. Neki tekstovi su njegovo prezime zapisali kao Suen (孫) umesto Sjuen, bilo zato što su ta dva prezimena bila homofona u antici ili zato što je Sjuen bio tabu za imenovanje za vreme vladavine cara Sjuena Hanskog (73–48. p. n. e.), čije je ime bilo Sjuen. Herbert Džajls i Džon Noblok smatraju da je teorija tabua imena verovatnija.
Ništa se ne zna o njegovoj porodičnoj lozi, i rane godine Sjuencijevog života su obavijene misterijom. Navodi o dobu njegovog života su kontradiktorni. Za njega se kaže da je upoznao kralja Kuaja od Jena za vreme Mensija, dok Lju Sjang novodi da je živeo više od sto godina nakon Mencija. Sima Ćen beleži da je rođen u državi Džao, a okrug Ance je podigao veliku memorijalnu salu na lokaciji za koju se tvrdi da je njegovo rodno mesto. Po nekim tvrdnjama on je u svojoj pedesetoj godina otišao u državu Ći da studira i predaje na Đisja akademiji. Ši Đi navodi da je postao član akademije u vreme kralja Sjianga od Ćia, što nije saglasno sa pričom da je bio učitelj Han Feja, jer bi mu takva hronologija dala životni vek od 137 godina.
Nakon što je izučavao i predavao u Ćiu, smatra se da je Sjuenci posetio državu Ćin, verovatno tokom perida 265. p. n. e. do 260 godina pne,John H. Knoblock. Early China, (1982–83), pp. 34. The Chronology of Xunzi's Works. i stekao visoko mišljenje o njenoj upravi, i raspravljao o vojnim poslovima sa lordom Linvuom (臨武君) na dvoru kralja Sjaočenga od Džaoa. Kasnije se Sjuenci klevetio Ći dvor i povukao se na jug u državu Ču. Godine 240. p. n. e. lord Čuenšen, premijer Čua, pozvao ga je da preuzme funkciju sudije Lanlinga (蘭陵令), što je on prvobitno odbio i potom prihvatio. Međutim, gospodar Čuenšen je 238. godine p. n. e. ubijen od strane dvorskog rivala, a Sjuenci je nakon toga izgubio položaj. Penzionisao se, ostao u Lanlingu, regionu u današnjoj južnoj provinciji Šandong, tokom ostatka svog života i tamo je sahranjen. Godina njegove smrti nije poznata,David R. Knechtges and Taiping Chang 2014. . Ancient and Early Medieval Chinese Literature (vols. 3 & 4). mada ako je doživeo doba sudske službe svog pretpostavljenog studenta Li Sija, kako se prepričava, on je doživeo devedesete godine, umirući nedugo nakon 219. p. n. e..
Filozofija
Sjuenci je bio svedok haosa tokom pada dinastije Džou i uspona države Ćin koja je podržavala „doktrine usredsređene na državnu kontrolu, putem zakona i kazni” (kineski legalizam). Poput Šang Janga, Sjuenci je verovao da su urođene tendencije čovečanstva zle i da su etičke norme izmišljene da bi se ljudi ispravljali. Njegova varijanta konfucijanizma ima stoga tamniji, pragmatičniji ton od optimističnog Mencijevog konfucijanizma, koji je sklon da ljude smatra iznutra dobrim, mada je poput većine konfucijanaca verovao da se ljudi mogu oplemeniti obrazovanjem i ritualima.. 2. The Way of the Sage Kings, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring ), Edward N. Zalta (ed.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/ Međutim, smatrao je da to može postići samo elita.. 4. Education and Punishment, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring ), Edward N. Zalta (ed.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/ On je konfučijanizam je prilagodio idejama mohista i legalista.John Knoblock 1990. . Xunzi: Books 7-16. Stoga, za razliku od drugih konfucijanaca, Sjuenci je dozvolio da kazneni zakon može da igra legitimnu, mada sporednu, ulogu u državi.(R. Eno), 2010 pp. 1. LEGALISM AND HUANG-LAO THOUGHT. Indiana University, Early Chinese Thought [B/E/P374].
On odbacuje Knjigu lorda Šanga i tvrdnje Čuang cea da se gledišta menjaju s vremenom, tvrdeći da to stav koji su izmislili mudraci. U tom smislu, čini se da je preuzeo argumentacione strategije mohista i koncepciju modela (Fa) (koje su isto tako prihvatili i legalisti), rekavši da „Ru modeluju sebe po bivšim kraljevima”. Za razliku od legalista, on stavlja mali naglasak na opšta pravila, zagovarajući upotrebu određenih primera kao modela.
Na kraju je odbio da prizna teorije o državi i administraciji osim obreda i samokultivacije, zalažući se za gospodstvo, umesto mera koje su promovisali legalisti, kao izvor objektivnog kriterijuma. Njegov idealni džentlmenski (đuenci) kralj i vlada, potpomognuti klasom erudita (Ru), „veoma su bliski sa Mencijevim”, ali bez tolerancije prema feudalizmu (pošto je odbacio nasledne titule i verovao da se status pojedinca u socijalnoj hijerarhiji treba da bude određen samo sopstvenom zaslugom).Burton Watson 2003. Xunzi: Basic Writings. https://books.google.com/books?id=0SE2AAAAQBAJ&pg=PA6 . 2. The Way of the Sage Kings, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring ), Edward N. Zalta (ed.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/
Modernа izdanja
Reprinted (1966), Taipei: Chengwen.
Reference
Literatura
Antonio S. Cua (Editor), , Routledge, 2003. (Princeton Paperbacks), tr. Derk Bodde, . A. C. Graham, . . Volume 7, Part I. Philip J. Ivanhoe and Bryan W. Van Norden (Editors), . .
Justin Tiwald and Bryan W. Van Norden (Editors), . Bryan W. Van Norden, . .
Spoljašnje veze
Hsun Tzu historical information and writing excerpts Article from the Internet Encyclopedia of Philosophy Full text of the Xunzi (in Chinese) Quotes by Xunzi "Tell me and I forget; teach me and I may remember; involve me and I will learn"
Категорија:Рођени 310. п. н. е. Категорија:Умрли 235. п. н. е. Категорија:Кинески филозофи