мини|265п|Словенска племена у Европи током 8. века
Драгувити (), односно Драговити () или Другувити (), познати и као Драговићи или Друговићи, били су јужнословенско племе, које је током раног средњег века живело у областима византијске Македоније, на ширем простору око Солуна.
Порекло Драгувита мини|265п|Византијски печат из 11. века са поменом Драгувита
Порекло јужнословенских Драгувита довођено је по сличности имена у везу са источнословенским племном Дреговичи које је живело на северној мочварној обали реке Припет, а чији је назив изведен из словенске речи дрегва која је означавала мочвару, што је и данас очувано у белоруском језику (-{дрэгва}-). Према тој претпоставци, део племена доселио се на Балканско полуострво почетком 7. века — једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.Предраг Пипер, Увод у славистику 1
Опсада Солуна Савез словенских племена, међу којима су били и Драгувити, безуспешно је током 615. или 616. године опседао Солун, а том прилим је погинуо и словенски кнез Хацон (могуће краћи облик имена Хотимир).
Драговићка црква У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. годинеDrugi religii , Приступљено 2. 4. 2013..
Види још Словенска племена у Македонији Историја Македоније
Референце
Литература
Категорија:Јужнословенска племена Категорија:Историја Македоније у средњем веку