Категорија:Мјузикли Јадници (франц. Les Misérables /леɪ ˌмɪзәˈрɑːб/), колоквијално познат под називом Лес Мис или Лес Миз, чувени је световни мјузикл компонован на основу истоименог романа Виктора Игоа из 1862. године. Музику за мјузикл компоновао је Клод-Мишел Шенберг, за оригинални француски текст били су задужени Ален Бублил и Жан-Марк Нател, док је енглески препев урадио Херберт Крецмер.
Оригинални француски мјузикл премијерно је приказан у Паризу 1980. године у режији Роберта Хосеина. Адаптација продуцента Камерона Мекинтоша на енглеском језику изведена је у Лондону у октобру 1985. године, што га чини најдуговечнијим мјузиклом на Вест Енду.
Смештен у Француској почетком 19. века, мјузикл прати причу о Жану Валжану, француском сељаку, и његовој жељи за откупом након што је одслужио деветнаест година затвора и тешког рада јер је украо векну хлеба за сестрино изгладнело дете. Валжан одлучује да прекрши условну слободу и започне живот изнова након што га епископ надахне узвишеним чином милосрђа, али га немилосрдно током година прогања полицијски инспектор Жавер. На свом путу, Валжан и галерија ликова бивају увучени у Париски устанак 1832. године, где група младих идеалиста покушава да подигне барикаде на улицама Париза.
Позадина Јадници су првобитно објављени као концептуални албум на француском језику, а прва музичко-сценска адаптација представљена је 1980. године у Palais des Sports у Паризу. Међутим, продукција је затворена након три месеца због истека уговора о резервацији дворане.
1983. године, отприлике шест месеци након што је продуцент Камерон Мекинтош отворио мјузикл Мачке на Бродвеју, добио је копију француског концептног албума од редитеља Питера Фарага. Фараго је био импресиониран делом и замолио је Мекинтоша да продуцира верзију на енглеском језику. У сарадњи са Краљевском Шекспировом компанијом (RSC), Мекинтош је окупио продукцијски тим како би адапртирао мјузикл. Након две године рада, енглеска верзија доживела је премијеру у Лондону 8. октобра 1985. године у Барбикан центру. Велики успех на Вест Енду отворио је врата за освајање Бродвеја.
Критички одзив и прекретнице Критике за Јаднике у почетку су биле подељене. Део лондонских критичара осудио је пројекат због претварања класичне књижевности у жанр популарног мјузикла. Међутим, публика је одушевљено прихватила представу и благајне су обарале рекорде. Оригинална лондонска продукција одиграла је преко 13.000 изведби до 2019. године, поставши најдуговечнији мјузикл Вест Енда.
Бродвејска продукција отворена је 12. марта 1987. године и извођена је све до 18. маја 2003. године, са укупно 6.680 наступа. Била је номинована за 12 награда Тони и освојила је осам, укључујући награде за најбољи мјузикл и најбољу оригиналну партитуру.
Филмска верзија у режији Тома Хупера објављена је 2012. године уз бројне позитивне критике, освојивши три Оскара, три Златна глобуса и четири награде БАФТА.
Грб и заштитни знак Заштитни знак мјузикла је цртеж сирочета Косете која мете гостионицу Тенардјеових. Обично је приказана као портрет лика наслоњен на француску заставу. Слика је заснована на илустрацији Емила Бајара за прва француска издања романа Виктора Игоа.
Синопсис Чин I мини|Цртеж Косете аутора Емила Бајара који је послужио као заштитни знак мјузикла.|лево Године 1815. у Француској, осуђеници раде на тешким пословима ("Пролог: Радна песма"). После 19 година затвора, Жан Валжан, затвореник 24601, бива пуштен на условну слободу. Као бивши осуђеник, Валжан је одбачен у друштву и не може да нађе посао, али му епископ из Диња нуди храну и склониште. Валжан краде епископово сребро и бежи, али га полиција брзо хвата. Уместо да га преда, епископ лаже полицајце тврдећи да је сребро поклон и поклања му и два сребрна свећњака, поручујући му да искористи то сребро како би постао поштен човек. Дрнут епископовом добротом, Валжан цепа своју жуту условну карту и одлучује да започне нов живот.
Осам година касније, 1823. године, Валжан је под именом господин Мадлен постао богати власник фабрике и градоначелник Монтреј сур Мера. Фантина, самохрана мајка, ради у његовој фабрици и шаље новац за издржавање своје ћерке Косете. Након туче у фабрици, пословођа отпушта Фантину. Очајна и без новца, она продаје своју косу, зубе и на крају постаје проститутка ("Љупке даме"). Након сукоба са агресивном муштеријом, инспектор Жавер је хапси, али градоначелник Валжан интервенише и одводи је у болницу.
Валжан спашава човека прикљештеног под тешким колицима, што код Жавера буди сумњу јер га подсећа на невероватну снагу затвореника 24601. Међутим, Жавер саопштава да је недужан човек ухапшен уместо Валжана. Свестан да би невине испаштао, Валжан се предаје суду и признаје свој идентитет ("Ко сам ја?"). У болници, Фантина умирајући тражи да јој чува Косету, што јој Валжан обећава ("Фантинина смрт"). Пре него што га Жавер ухапси, Валжан бежи.
У Монфермеју, подли гостионичари Тенардје и његова супруга злостављају малу Косету и изнуђују новац од Фантине, док размазују своју ћерку Епонину. Валжан проналази Косету, плаћа Тенардјеовима да је преузме и са њом одлази у Париз.
Девет година касније, 1832. године, у Паризу влада немир због смрти генерала Ламарка, јединог пријатеља сиромашних у влади. Студенти револуционари Маријус Понмерси и Анжолрас припремају устанак. Епонина, Тенардјеова ћерка, заљубљена је у Маријуса. Валжан и Косета налећу на уличну банду Тенардјеових, а Маријус и Косета се заљубљују на први поглед. Жавер ступа на сцену, али Валжан успева да му измакне.
Студенти се окупљају у кафићу ради припреме устанка, док Маријус мисли само на Косету. Након вести о Ламарковој смрти, студенти излазе на улице ("Чујете ли људи како певају?"). Маријус проналази Косету уз Епонинину помоћ и они признају љубав једно другом ("Срце пуно љубави"). Валжан, плашећи се да га Жавер опет прати, одлучује да са Косетом побегне из Француске. На крају првог чина, сви ликови певају о својим надама и очекивањима од сутрашњег дана ("Још један дан").
Чин II Студенти подижу барикаде на улицама Париза. Жавер се убацује међу побуњенике као шпијун, али га дечак Гаврош препознаје и студенти га заробљавају. Епонина долази на барикаду обучена као дечак да би била близу Маријуса, али бива смртно рањена при преласку барикаде и умире на његовим рукама ("Мало пада кише").
Валжан долази на барикаду прерушен у војника да би заштитио Маријуса. Када спасе Анжолраса од снајперисте, Анжолрас му нуди да погуби заробљеног Жавера. Међутим, Валжан ослобађа Жавера и пушта га да оде.
У ноћи пре коначног напада, Валжан се моли за Маријусов живот ("Доведи га кући"). Сутрадан, војска изводи жесток напад. Мали Гаврош гине скупљајући муницију са палих војника. Барикада пада и сви побуњеници гину осим рањеног Маријуса ког Валжан без свести носи кроз канализацију.
У канализацији, Тенардје пљачка лешеве и са Маријусове руке скида прстен. На излазу из канализације Валжана чека Жавер. Валжан га моли за мало времена да одведе Маријуса код лекара. Жавер пристаје, али спречен да помири своју дужност према закону са Валжановим милосрђем, доживљава унутрашњи слом и извршава самоубиство бацивши се у Сену ("Жавертино самоубиство").
Маријус се опоравља и тугује за својим страдалим пријатељима ("Празни столови на празним столовима"). Валжан му признаје своју прошлост и одлучује да оде како не би угрозио Косетин углед. На свадби Маријуса и Косете, Тенардје покушава да уцени Маријуса показујући му украдени прстен, на основу чега Маријус схвата да му је управо Валжан спасао живот на барикадама.
Маријус и Косета журе код Валжана који у манастиру чека свој последњи час. Духови Фантине и Епонине воде Валжана ка Небу, док сви страдали са барикада певају завршну химну о слободи и љубави ("Финале").
Музичке нумере +Чин IПесмаИзвођач1"Пролог: Радна песма"Осуђеници, Жаверт, Жан Валжан2"Пролог: Условно"Жан Валжан, Земљорадник, Бискуп из Диња3"Пролог: Валжан ухапшен, Валжан опроштен"Полицајци, Бискуп из Диња4"Пролог: Шта сам урадио?"Жан Валжан5"На крају дана"Фантина, Пословођа, Радници6"Сањао сам сан"Фантина7"Љупке даме"Фантина, Морнари, Проститутке, Ансамбл8"Фантинино хапшење"Баматабоа, Фантина, Жаверт, Жан Валжан9"Одбегла колица"Фаушелеван, Жаверт, Жан Валжан10"Ко сам я? (Суђење)"Жан Валжан11"Фантинина смрт"Фантина, Жан Валжан12"Сукоб"Жаверт, Жан Валжан13"Дворац у облаку"Мала Косета, Госпођа Тенардје14"Господар куће"Тенардје, Госпођа Тенардје, Ансамбл15"Погодба"Жан Валжан, Тенардје, Госпођа Тенардје16"Поглед доле"Гаврош, Маријус, Анжолрас, Сиротиња17"Пљачка"Тенардје, Епонина, Маријус, Жан Валжан, Жаверт18"Звезде"Жаверт19"АБЦ Кафе / Црвено и црно"Анжолрас, Маријус, Грантер, Студенти20"Чујете ли људи како певају?"Анжолрас, Студенти, Ансамбл21"У мом животу"Косета, Валжан, Маријус, Епонина22"Срце пуно љубави"Маријус, Косета, Епонина23"Још један дан"Валжан, Маријус, Косета, Епонина, Анжолрас, Жаверт, Тенардјеови, Ансамбл +Чин IIПесмаИзвођач24"Изградња барикаде"Анжолрас, Маријус, Студенти25"Сама за себе"Епонина26"На барикади"Анжолрас, Жаверт, Студенти27"Мали људи"Гаврош28"Мало пада кише"Епонина, Маријус29"Први напад"Анжолрас, Валжан, Жаверт30"Пиј са мном"Грантер, Студенти31"Доведи га кући"Жан Валжан32"Други напад (Смрт Гавроша)"Гаврош, Студенти33"Завршна битка"Анжолрас, Студенти, Војска34"Пас једе пса (Канализација)"Тенардје35"Жавертино самоубиство"Жаверт36"Празни столови на празним столовима"Маријус37"Валжаново признање"Маријус, Жан Валжан38"Венчани хор / Просјаци на светковини"Маријус, Косета, Тенардјеови39"Валжанова смрт / Финале"Жан Валжан, Фантина, Косета, Маријус, Епонина, Ансамбл
Ликови ЛикГласОписЖан ВалжантенорЗатвореник 24601. Након пуштања са деветнаестогодишње робије због крађе векне хлеба и бекства, мења идентитет, постаје племенити градоначелник и усваја Косету.ЖавербаритонПолицијски инспектор који слепо поштује закон и неуморно прогања Валжана.ФантинамецосопранСиромашна фабричка радница која постаје проститутка да би прехранила ћерку Косету.КосетасопранФантинина ћерка коју Валжан спашава и одгаја као сопствено дете.Маријус ПонмерситенорМлади студент револуционар, страствено заљубљен у Косету.ЕпонинамецосопранЋерка Тенардјеових, несрећно заљубљена у Маријуса, гине на барикадама.Анжолрасбаритон / тенорХрабри вођа студентског револуционарног покрета.ТенардјебаритонПокварeни, корумпирани и лукави гостионичар и лопов.Госпођа ТенардјеконтраалтТенардјеова подла супруга.Гаврошдечји сопранХрабри париски дечак са улице који помаже револуционарима.Епископ из Дињабаритон / басПлеменити свештеник који прашта Валжану и усмерава га ка Богу.
Српска продукција (Опера и театар Мадленианум)
Прва и једина приватна, целовита и лиценцна поставка мјузикла Јадници у Србији и овом делу Европе изведена је у продукцији Опере и театра Мадленианум у Земуну. Свечана премијера представе одржана је 18. октобра 2007. године, док је премијера обнове изведена 15. марта 2014. године. Током 15 година континуираног живота на сцени (2007–2022), мјузикл је одигран јубиларних 100 пута пред увек распродатом салом.
Ауторски и технички тим српске продукције чинили су:
Режија: Небојша Брадић Диригенти: Весна Шоуц, Марко Паче, Ђорђе Станковић Сценографија: Герослав Зарић Костимографија: Бојана Никитовић Дизајн светла: Срђан Јовановић Асистент режије: Тадија Милетић Инспицијент представе: Весна Ћурчић Петровић
У главним улогама кроз различите сезоне наступали су истакнути домаћи глумци и оперски певачи: Зафир Хаџиманов и Небојша Дугалић (Жан Валжан), Дејан Луткић (Жавер), Срђан Тимаров (Тенардје), Наташа Марковић (Гђа Тенардје), Иван Босиљчић и Славен Дошло (Маријус), Катарина Гојковић и Мина Глигорић (Фантина), Невена Ђоковић (Козета), као и Бранислава Подрумац (Епонина).