Површински коп Поље "Д" је највећи и најпродуктивнији коп у склопу Рударског басена „Колубара“ на коме се врши експлоатација лигнита.
Површински коп Поље "Д" Рударски басен Колубарa највеће је од 11 Привредних друштава у саставу Електропривреде Србије. Уједно је и највећи угљенокоп у земљи, који запошљава нешто преко десет хиљада људи. Налази се у западном делу Србије, у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Пештана, Турије, Уба, Тамнаве и Кладнице. По оси исток-запад дуг је око 55 километара, док је оса север-југ дужине 15 километара.
У оквиру укупне површине Басена од око 600 квадратних километара, површини под угљем припада само око 167 квадратних километара, док остали делови представљају јалове-стерилне зоне са аспекта угља.
Источни део Рударског басена „Колубара“ смештен је између реке Турије, Пештана и Колубаре и према степену истражености и припремљености за површинску експлоатацију угља подељен је на десет геолошко-економских целина (лежишта) и то: „А“, „Б“, „Ц“, „Д“, „Е“, „Ф“, „Г“, „Велики Црљени“, и „Шопић-Лазаревац“.
Морфолошки, Басен је представљен претежно равничарским и благо заталасаним тереном са просечном надморском висином од око 150 метара, док се у деловима алувијалних равни реке Колубаре и притока, коте терена испод 90 м.н.в.
Рударски басен „Колубара“ највећи је произвођач угља у Србији, са годишњом производњом између 25 и 30 милиона тона (око 70% укупне производње угља у земљи). Највећи део производње угља (око 90%) сагорева у Термоелектранама „Никола Тесла“ у Обреновцу и „Колубара“ у Великим Црљенима, укупне снаге око 3.100 мегавата. Из колубарског угља годишње се произведе око 17 милијарди киловатасати електричне енергије. Истовремено се за потребе индустрије и широке потрошње преради око 600 хиљада тона сушеног и око милион тона сировог комадног угља. Лигнит је један од главних горива за производњу електричне енергије у оквиру дугорочних планова развоја ЕПС-а. Према званичним проценама Рударски басен „Колубара“ има још 2.100.000.000 тона лигнита на располагању у својим подземним слојевима. У зависности од динамике истраживања, Колубара ће како се очекује производити угаљ за још 50 година.https://bankwatch.org/project/kolubara-lignite-mine-serbia
Улога и значај Поља „Д“ у Рударском басену „Колубара“ Оно што је по значају и величини Рударски басен „Колубара“ за „Електропривреду Србије“, то је Поље „Д“ за „Колубару“, највећи и најпродуктивнији коп.
Од 1966. године до данас на њему је ископано тона лигнита и кубних метара откривке, која се откопава од 1961. године. Практично свака друга тона лигнита из које се у термоелектранама произведе електрична енергија, потиче са овог копа. Година 1990. била је рекордна у производњи угља, са остварених 15.958.401 тона лигнита, а 1991. године остварена је рекордна производња откривке од 46.432.593 кубика.
Данас се производња одвија на два угљена система.Један БТУ (багер-трака-утовар) ради на старој угљеној етажи према Вреоцима, а други БТС измештен је и ради у јужном делу Поља „Д“, откопавајући угљени слој у зони Поља „Е“. До децембра 2010. године, јаловина је откопавана на седам, сада се откопава на шест јаловинских система, који су измештени на источну страну угљенокопа.
Производње не би било без великих и малих машина, али ни без људи који на њима раде. Поље „Д“ су и радионице за одржавање багера, радионице за трачне транспортере и вулканизерска радионица. Мноштво врсних инжењера рударске, машинске и електро струке, способних мајстора, багериста, вожача, помоћних радника. Свакодневно пут овог копа, на своја радна места одлази око 2000 запослених радника. thumb|Склапање роторног багера на монтажном плацу Поља Д РБ Колубара
Историјат истраживања Геолошка испитивања подручја на коме се простире Поље „Д“ започела су 1936. године, када је изведено око 460 бушотина. Истраживања су посебно интезивирана у периоду од 1956. до 1960. године. У то време урађено је нових 277 бушотина и почеле су припреме геолошких подлога за израду првог инвестиционог програма Поља „Д“. У првој фази, био је предвиђе развој до капацитета од близу пет милиона тона угља годишње, уз могућност проширења на читавих осам милиона тона.
За пет деценија истраживања резерви угља на Пољу „Д“, урађено је више од 600 бушотина укупне дужине од око 54 километара. Детаљне анализе земљишта показале су да је лежиште лигнита на овом простору настало претежно од мочварне вегетације, а састав терена чине палеозојске творевине, вулканске стене, квартарни и неогени седименти.
Испитивањима је утврђено да се угљени слој, који представља јединствену наслагу релативно велике дебљине, налази углавном на дубини између 40 и 125 метара, а на појединим лежиштима чак и на 175 метара.
Лабораторијска испитивања узорака угља из многобројних бушотина, показала су да се топлота сагоревања лигнита из овог лежишта креће од 10.907 КЈ/кг до 12.455 КЈ/кг. Такође, утврђено је да квалитет угља од дна ка површини (од подине према повлати) углавном расте. Главни угљени слој претежно је дрвенастог типа, што значи да су његови повлатни делови погодни за гасификацију, брикетирање и прављење нискотемпературног кокса.
Изнад главног слоја угља налазе се разне наслаге, од којих је посебно интересантан кварцни песак, који је добар сакупљач воде. Као сировина, кварцни песак користи се у грађевинарству, у индустрији одливака. стакла итд. Према резервама које су процењене на неколико десетина милиона тона, може се закључити да ће експлоатација кварцног песка трајати док и копање угља на Пољу „Д“. Вреди споменути и податак да су укупне резерве лигнита на Пољу „Д“, пре почетка његове експлоатације, процењене на 625 милиона тона.
Одлука о оснивању Радови на отварању Поља „Д“ започети су на основу Одлуке коју је 17. марта 1961. године донео Раднички савет Рударског басена „Колубара“. Њом су одобрена средства из слободне амортизације у висини од 960.446.000 ондашњих динара и омогућено ангажовање „вишка радне снаге“ и располозиве механизације са Поља „Б“ (багера, булдозера, локомотива, вагона за јаловину, колосека...). Тако су створени основни основни предуслови за отварање овог угљенокопа,који врло брзо постаје највећи у тадашњој Југославији.
Инвестициони план за отварање Поља „Д“ којим је била предвиђена производња од 4,8 милиона тона угља, урадили су „Колубарини“ стручњаци у сарадњи са професорима Рударског факултета из Београда.
Захваљујући разумевању мештана Барошевца и Зеока, који су за потребе копа уступили своје поседе пре добијања решења и новчане накнаде, урађења је и експропијација много веће површине него што је било предвиђено.
Током 1961. године, на Поље „Д“ било је запослено 229 радника, а откопано је 109.300 кубика јаловине. Следеће године, започета је откривка на котама 160, 150 и 140, као и радови на путу Вреоци-Рудовци. Такође, постављена је монтажа бакра за магацин и масинску радионицу.
И током наредних година, радови на Пољу „Д“ одвијали су се према утврђеном плану.Већ 1965. године откопано је нешто мање от три милиона кубина јаловине, а број запослених се повећао на 494. Следеће године произведене су прве тоне угља. У аналима ће остати забележено да су 1966. године багери ископали 174.153 тона угља и 2.338.000 кубика откривке.
Данас,после пола века постојања Поља „Д“ се сврстава међу највеће угљенокопе у Европи. До 2009. године, производња је била 14 милиона тона угља годишње, а затим се смањује због нерешиве експропијације у зони насељеног места Вреоци.
Лежиште угља Поља „Д“ мини|Приказ етажа површинског копа Поље "Д" са роторним багерима и одлагачима. Положај, геолошка грађа и структурне карактеристике лежишта Поље „Д“ са својом површином од 20 квадратних километара некада је заузимало највећи део источне површине „Колубарског“ угљоносног басена. Преостала површина лежишта је око 7 квадратних километара. Северна граница лежишта је природна, представљена исклињавањем и ерозијом главног угљеног слоја у зони волујачког хорста. Западна граница на простору насеља Вреоци представља природан наставак у лежиште Поље „Г“, а јужна у зони насеља Медошевац и Зеоке у Поље „Е“. Источну границу представља отворени фронт радова на постојећем откопу угља.
Рељеф овог простора је брежуљкаст, благо заталаса и испресецан дубоким долинама. Терен са навишом котом налази се на крајњем северном делу лежишта и има апсолутну коту 170 метара.Најнижа кота терена је према јужној граници и износи 120 м.н.в.
Морфолошки, рудно тело се јавља у виду континуалног плочастог слоја (главни угљени слој). Повлатни угљени слој је еродован. Угљени слој је субхоризонталан генералног правца пружања запад-исток и залеже у облику плитке асиметричне синклинале са благим тоњењем ка западу под углом од 3-5°. На северу је константовано повијање угљеног слоја под углом од 15-20° где он и исклињава. На крајњем јужном делу Поље „Д“ угљени слој се повија, односно повлачи у Поље „Е“ под углом од 20-25°.
Средња дебљина угљеног слоја је 32 метра и расте од севеног обода где је слој захваћен исклињењем и ерозијом, па је дебљина од 1-10 метара, према централном делу где је угаљ скоро уједначене дебљине и износи око 40 метара. Дебљина угљеног слоја у јужном делу има веће вредности, ту се јављају већи прослојци сиво-зелене глине и песка (раслојавање), тако да моћност угља достиже и до 75 метара.
Подина угљеног слоја прати простирање и без већих је депресија, док повлата има благе таласасте контуре са већим и мањим депресијама изражене у промењивим вредностима апсолутних кота. Угљени слој Поља „Д“ прошаран је прослојцима јаловине:глине и песка. Њихова дебљина се креће од неколико центиметара до неколико метара, а могу се јавити у облику већих сочива. Глина је у прослојцима масна, пластична, маслинасто зелене боје. Песак је различите гранулације, сиве, сиво-жуте боје са фрагментима угља.
Подину главног угљеног слоја Поља „Д“ представљају палеозојски шкриљци и дацити, односно творевине основног горја, преко којих залежу неогени:песковито-глиновити седименти панона и понтски седименти представљени глином, кварцним песком и глиновитим песком. Повлату угљеног слоја чине горњопонтски седименти и то:песковите глине, заглињени сиво-жути пескови и квартарне глине са прослојцима шлјунка и песка.
Хидрогеолошке и инжењерскогеолошке карактеристике лежишта У оквиру овог лежишта формирана су два типа издана: кровинска (или међуслојна генерално за цео „Колубарски“ басен ) и подинска издан (подински заглињени пескови).
У средњезрним и ситнозрним песковима који изграђују подински колектор, формирана је подинска издан збијеног типа. Овај хидрогеолошки колектор по свом пространству и хидрогеолошким карактеристикама, као и издан формирана у њему, најзначајнији је фактор када се говори о хидрогеолошким условима експлоатације у лежисту Поља „Д“.
Прихрањивање издани се обавља са северне стране, где алувијон Турије директно лежи преко доњепонтских пескова, што омогућава инфилтрацију површинских вода преко алувијона у подину.
Издан се празни преко алувијона Колубаре, где су подински пескови откривени ерозијом, и касније заплављени квартарним седиментима. Посредно преко шљункова и пескова у већем делу долине, река Колубара дренира подински хидрогеолошки колектор.
Кровински хидрогеолошки колектор на Пољу „Д“ изграђују заглињени пескови сиво-жуте боје. Овај литолошки члан са својством хидрогеолошког колектора налаз се изнад угља и јако песковитих, сиво-плавих глина, које уједно представљају хидрогеолошки изолатор и чине подину кровинског колектора.
Прихрањивање и пражњење кровинске издани је према северозападу, односно, према алувијону реке Колубаре. Локални правци кретања воде су према дубоким јаругама и отвореном фронту радова на површинском копу Поље „Д“.
Заштита површинског копа од површинских и подземних вода обавља се стандардним објектима одводњавања: дренажни ровови, канали, водосабирници, цевоводи и пумпне станице.