Роберт Фридрик Челси Мур (Есекс, 12. април 1941 — Лондон, 24. фебруар 1993) био је енглески професионални фудбалер и фудбалски тренер. Већи део каријере провео је у Вест Хем јунајтеду, где је играо више од десет година, а био је и капитен репрезентације Енглеске која је освојила Светско првенство 1966. године. Сматра се да је један од најбољих одбрамбених играча у историји фудбала, а фудбалер Пеле га је сматрао најбољим дефанзивцем међу онима против којих је играо.

Мур је сматран најбољим играчем Вест Хем јунајтеда икада, а за тај клуб одиграо је више од 600 утакмица за 16 година, освојио ФА куп 1963/1964. и Куп победника купова 1964-1965. Током наступа за Вест Хем јунајтед освојио је награду „Фудбалер године” 1964. године и Играч године Вест Хем јунајтеда 1961, 1963, 1968 и 1970. године. У августу 2008. године Вест Хем јунајтед је повукао дрес са бројем 6, петнаест година наком смрти Мура.Hammers make Moore shirt gesture – BBC News, 4 July 2008

Капитен репрезентације Енглеске постао је 1964. године када је имао 23 године, а 1966. године са Енглеском освојио је Светско првенство. За репрезентацију је одиграо 108 утакмица, што је у време до његовог пензионисања 1973. године био међународни рекорд, који је касније срушио Питер Шилтон, а 28. марта 2009. године и Дејвид Бекам. Мур је увршћен у „Светски тим 20. века”, представља икону националног тима Енглеске, а његова бронзана статуа постављена је испред улаза на Вембли стадион.

Мур је такође био познат по томе што је могао да „прочита” игру противника, чиме се дистанцирао од слике тврдоглавог дефанзивца, како су га неки медији називали. Награду Би-Би-Си Спорта „Спортска личност године” добио 1996. године и био први фудбалер који је освоји ову награду, остао једини наредне 24 године. Такође му је додељен Орден Британске империје, а увршћен је и у Кућу славних фудбалера Енглеске 2002. године, исте године увршћен је и на листу „100 највећих Британаца”, коју је саставио Би-Би-Си.

Биографија thumb|250px|right|Јозеф Масопуст и Мур током меча Енглеске против остатка света, 1963. године. Мур је рођен 12. априла 1941. године у Бакингу, Есекс. Похађао је основну школу Вестрби и Том Худ школу у Лејтостоуну, а у обе је играо фудбал. Stanley Paul & Co Након вишегодишње каријере у Вест Хем јунајтеду, каријере у Фуламу, Сан Антонио Тандеру, Сијетл саундерсу, Мур је професионалну каријеру завршио у Мидтјиланду. Након тога радио је релативно неуспешно као фудбалски тренер у Оксфорд Стиију, Истерну и Саунтхенд јунајтеду, у периоду од 1989. до 1986. године

Прву жену Тину упознао је 1957. године, а венчали су се 30. јуна 1960. године. Живели су у Чигвелу, Есексу, а имали ћерку Роберту и сина Дина. Пар се растао 1984. године, а развели су се 1986. године. Након тога Мур је започео везу са Стефани Парлејн, а они су се венчали 4. децембра 1991. године. Једанаест година након Мурове смрти, његов син Дин нађен је мртав у свом стану 28. јула 2011. године. Верује се да је био болестан и умро од здравствених компликација.World Cup hero Bobby Moore's son found dead in flat aged 43

Мур је јавно подржао Маргарет Тачер на изборима одржаним 1979. године. Тренер Саутхенд јунајтеда постао је 1984. године, али та сезона није било нарочито успешна. Међутим наредне сезоне Саутхенд јунајтед је добро почео сезону, а завршили су на деветом месту табеле. Након што је на његово место дошао Давид Веб, Мур је пристао да остане у управном одбору клуба и обављао је ту функцију до своје смрти. На лондонској радио станици Капитал голд 1990. године био је фудбалски аналитичар и коментатор. Његов живот након фудбала био је тежак, имао је нека лоша финансијска улагања и развео се. Мурови обожаваоци истакли су да је фудбалски савез Енглеске могао да му додели неку функцију, јер је био члан тим који је освојио Светско првенство.

Мур се борио са раком још од 1964. године, две године пре победе на Светском првенству. Дијагностикован му је рак тестиса, а након операције рак се након тога није проширио.Secret life of Bobby Moore: England football legend battled cancer THREE times У априлу 1991. године Мур је подвргнут хитној операцији због сумње на рак дебелог црева, али је тада у медијима објављено да је подвргнут „хитној операцији стомака”.Leatherdale, Clive (1998). . Дана 14. фебруара 1993. године јавно је истакао да болује од рака црева и јетре и да се тада рак још увек није проширио. Три дана касније коментарисао је меч репрезентације Енглеске против Сан Марина на Вемблију, заједно са пријатељом Џонатаном Пирсом. То је уједно био његов последњи јавно наступ, седам дана касније, 24. фебруара у 6:36 сати, Мур је преминуо. Сахрана је одржана 2. марта 1993. године, тело је кремирано, а урна са посмртним остацима налази се на Лондонском гробљу. Након његове смрти, фудбалски терени били су преплављени цвећем, шаловима и осталим навијачким реквизитима.

Муров бивши саиграч Џек Чарлтон на Би-Би-Си-јевом документарцу „Муров живот” причао је о Муровом животу у фудбалу и ван њега и истакао:

Па, плакао сам само због двоје људи, Били Бремера и Боба... [дуга пауза] он је био диван човек.

Дана 28. јуна 1991. године одржана је спомен служба у част Мура, којој су присуствовали сви фудбалери из тима који је освојио Светско првенство 1966. године. Мур је био тек други спортиста који је тако почаствован.

Играчка каријера

Године 1956. придружио се Вест Хем јунајтеду и након што је напредовао у омладинским екипама, прву утакмицу за први тим одиграо је 8. септембра 1958. године против Манчестер јунајтеда. Обукавши дрес са бројем 6 заменио је свог ментора Малкома Алисона који је оболео од туберкулозе. Након тога Алисон није одиграо ниједну другу тимску нити било коју другу утакмицу за Вест Хем јунајтед јер је Мур био редован у састави.

На месту централног дефанзивног играча, био је омиљен због способности да „прочита” игру противника и предвиди њихове покрете, чиме се дистанцирао од епитета тврдоглавог дефанзивца. Мурова способност управљања лоптом била је просечна, али начин на који је читао игру и водио његов тим до победе означио га је као играча светског калибра. Због прекшраја над Дејвом Вагстафеом на утакмици против Манчестер Ситија у новембру 1961. године Мур је кажњен после меча, с обзиром да се тада нису издавали црвени картони. Поред фудбала, играо је и крикет за омладинску екипу из Есекса, заједно са играчем Вест Хем јунајтеда Џефом Херстом.

Енглеска звезда и европски победник Године 1960. Мур је добио позвао да игра за репрезентацију Енглеске до 23 године. Његова форма и утицај на Вест Хем јунајтед у целини, заслужни су што му је послат позив у састав репрезентације од стране Валтер Винтерботома и фудбалског савеза Енглеске 1962. године, када су вршене последње припреме за Светско првенств 1962. године у Чулеу. Мур није играо током првенства, а свој деби за репрезентацију имао је 20. маја 1962. године на пријатељској утакмици Енглеске и Перуа у Лими. Истог дана дебитовао је и дефанзивац Тотенхем хотспера Маурис Норман, а обојица су се показали добро да су остали у тиму Енглеске током читавог учешћа на Светксом првенству, који су завршили поразом од репрезентације Бразила у четвртфиналу у Виња дел Мару.

Дана 29. маја 1963. године, двадесетдвогодишњи Мур први пут је постао капитен у 12 наступу за репрезентацију Енглеске, након повлачења Џони Хејнса због повреде и његовог наследника Џимија Армфејлда. Био је најмлађи капитен репрезентације Енглеске. Репрезентација Енглеске победила је Чехословачку резултатом 4:2, у тим се вратио Армфејлд, али је тренер Алф Ремси одлучио да Мур остане у првом тиму Енглеске током пријатељских утакмица у лето 1964. године, које је Енглеска играла јер није успела да дође до последње фазе Европског првенства. Године 1964. Мур је доживео велике успехе, осим што је постао капитен репрезентације Енглеске, заједно са Вест Хем јунајтедом освојио је ФА куп победом над Престон Норт Ендом резултатом 3:2. Након тога Мур је лечен од рака тестиса, а током 1964. године проглашен је „Фудбалером године” од стране Фудбалске књижевне асоцијације. Мут је играо више финала ФА купа, а ест Хем јунајтед је 1965. године освојио ФА куп победом над Минхеном 1860.

Године 1966. на Светском првенству Мур је имао мешовити почетак. У јануару 1966. постигао је свој први гол за Енглеску у ремију 1:1 са репрезентацијом Пољске, али два месеца касније капитен Вест Хем јунајтеда водио је свој клуб до финала Енглеског Лига купа, који су изгубили резлтатом 5:1 од Вест Бромвић албиона. Свој други и последњи гол за репрезентацију Енглеске, Мур је постигао на мечу против репрезентације Норвешке, две недеље пре почетка Светског првенства.

Светско првенство

Почетком 1966. године новинарима су објављени детаљи да је Мур планирао да напусти Вест Хем јуанјтед. Мур је пустио да му истекне уговор и тек након интервенције Алфа Ремсија и схватања да је био технички неприкладан за играње, поново потписао за Вест Хем јунајтед, како би остао капитен репрезентације Енглеске и током 1966. године. Мур је био капитен победничке екипе на Светском првнеству 1966. године и етаболирао се као светски играч и спортска икона. У свим својим мечевима на Вемблију Енглеска је победила са мањим проблема, а онда су у четвртфиналу Светског првенства победили Аргентину, у полуфиналу Португалија, док их је у финалу чекала Западна Немачка. Према аутобиографија Џефа Хурста, Мур је требао да буде замењен у финалу првенства, а да на његовој позицији игра Норман Хантер. Међутим, на крају су се договорили да задрже капитен у тиму. Мур није игроа лоше у то време и једно могуће објашњење за размишљање о његовој промени било је то што су Немци имали прилично брзе нападаче који су могли да разоткрију Мурове недостатке.

У финалу Светског првенства, Западна Немачка је са Хелмутом Хелером повела, а Мурова игра такође је помогла нападу репрезентације Енглеске, па је резултатом убрзо био изједначен, а гол је постигао Хурст. Након тога Питерс је повећао предност Енглеске, али Немци су иуједначили у последњем минуту голом Волфганга Вебера. Репрезентације Енглеске славила је резултатом 4:2. Од многих незаборавних слика од тог дана, једна је од Мура, који је брисао руке од блата и зноја о баршунасти стољњак, како би се руковао са Елизабетом II док му је она уручивала трофеј. Гардијан је тада написао: „Мур је био најмилија особа док је водио играче репрезентације Енглеске до Краљевског бокса”.

Као икона фудбала

Мур је постао „икона фудбала” у Енгеској због великог успеха репрезентације. Крајем 1966. године награђен је престижном наградом Би-Би-Си Спорт за „Спортску личност године” и постао први фудбалер који је добио ову награду. Такође му је додељен Орден Британске империје на новогодишњој почасти.

Муров имиџ и популарност омогућили су му да започне бројне пословне подухвате, укључујући спортску продавницу поред стадиона Вест Хем јунајтеда. Појавио се са супругом у телевизијској реклами за пиво. Наставио је да игра за Вест Хем јунајтед и Енглеску, а 50. меч за репрезентацију забележио је на сусрету против репрезентације Велска крајем 1966. године.

1970