Еган Арлеј Бернал Гомез (; 13. јануар 1997), колумбијски је професионални бициклиста који тренутно вози за британски -{UCI}- ворлд тур тим Неткомпани инеос. Освојио је једном Тур де Франс, гдје је освојио једном и класификацију за најбољег младог возача, освојио је једном Ђиро д’Италију, гдје је такође освојио једном класификацију за најбољег младог возача и остварио је двије етапне побједе, док је на Вуелта а Еспањи остварио једну етапну побједу. По једном је освојио Тур де л’Авенир, Париз—Ницу, Тур де Свис, Тур оф Калифорнију, Тур де Колумбију и Гран Пијемонт, док је по два пута освојио првенство Колумбије у вожњи на хронометар и у друмској вожњи.
Професионалну каријеру почео је 2016, са 19 година, у про континенталном тиму Андрони Ђокатоли, гдје је провео двије године, након чега је прешао у ворлд тур тим — Скај, који је прије тога освојио Тур де Франс три године заредом, са Крисом Фрумом.
Прве године у Скају освојио је Тур оф Калифорнију, док је 2019. освојио Гран Пијемонт, Париз—Ницу и Тур де Свис, након чега је био лидер тима на Туру, заједно са Герентом Томасом, док Фрум није возио због пада на Критеријумиму ди Дофине. Жуту мајицу први пут је узео на етапи 19, сачувао је до краја и освојио Тур, поставши тако први Колумбијац и први Латиноамериканац који је освојио Тур, а други са простора цијеле Америке, након Грега Лемонда.
Сезона 2020. била је прекинута због пандемије ковида 19, због чега је Тур де Франс 2020. вожен у августу и септембру. Бернал је био лидер тима, док су Томас и Фрум били изостављени из састава. Због повреде, изгубио је доста времена на етапи 15, након чега је напустио Тур и завршио сезону. Године 2021, завршио је Страде Бјанке на трећем мјесту, након чега је дебитовао на Ђиро д’Италији. Розе мајицу је по први пут узео на деветој етапи, сачувао је до краја и освојио је Ђиро уз двије етапне побједе и класификацију за најбољег младог возача. У јануару 2022. на тренингу пред почетак сезоне ударио је у заустављени аутобус при брзини од 50 -{km/h}-, због чега је пропустио скоро цијелу сезону.
Дјетињство и јуниорска каријера
Бернал је рођен у Боготи, Колумбија. Најстарије је дијете Хермана, радника на подземној римокатоличкој цркви — Солна катедрала Сипакира, изграђеној у тунелима за вађење соли, и Флорите, раднице у фабрици цвијећа. Отац му је био аматерски бициклиста и Бернал је почео да вози бицикл са пет година. Отац је почео да га води да возе заједно бицикл викендом, са осам година, а годину касније организована је трка за дјецу. Отац није хтио да Бернал учествује, али је њега пријавио друг и дао му своју кацигу. Побиједио је на трци, а награда је била бициклистички дрес и чланство у бициклистичком клубу на 18 мјесеци. Отац није хтио да Бернал почне бициклистичку каријеру, због недостатка финансијских средстава. У покушају да га обесхрабри, дао му је, послао га је на дугу вожњу на оштећеном бициклу његовог рођака, али, судећи по његовој мајци, то му је само повећало жељу за бициклизмом. Град Сипакира је надморске висине 2.700 m, док пут који води од Сипакире до родног мјеста његове мајке — Пача, иде до 3.600 метара надморске висине. У млађим данима, Бернал је рекао мајци да ће, ако успије да пређе тај пут за мање од сат времена, освојити Тур де Франс. На прољеће 2019, прије Тур де Франса, прешао је ту дионицу за 56 минута.
thumb|left|Бернал на трци у брдском бициклизму, Копа Насионал у Костарици 2014.
Као јуниор, фокусирао се на брдски бициклизам; побјеђивао је на тркама у Бразилу, Костарици и Сједињеним Америчким Државама, а 2014. освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у брдском бициклизму у дисциплини крос кантри за јуниоре, након чега је 2015. освојио бронзану медаљу у истој дисциплини. Заједно са брдским бициклизмом, возио је и двије друмске трке у јуниорској конкуренцији током 2015, освојио је обје: Класика Хувентудес Кахика, у Колумбији и Соњандо ил Ђиро деле Фландре у Италији.
Након добрих резултата у јуниорској конкуренцији, Берналов агент, Паоло Алберати састао се са власником про континенталног тима малог буџета, Андрони Ђокатолија — Ђанијем Савиом, коме је првобитно понудио италијанског аматерског првака — Давидеа Пакјарда. Савио је рекао како му је потребан брдаш и Алберати га је упознао са Берналом. Након што му је Алберати послао резултат UCI теста на максималну потрошњу кисеоника, који је износио 88.8ml/kg/min, Савио је одлучио да ризикује и понудио је Берналу четворогодишњи уговор, како би прескочио конкуренцију до 23 године и одмах почео професионалну каријеру. Бернал је изјавио да је то било неочекивано, спремао се за прву сезону у конкуренцији возача до 23 године и имао је понуде неколико тимова у брдском бициклизму, али је прихватио понуду Савија и потписао је уговор. Савио је углавном због резултата теста одлучио да му понуди дугогодишњи уговор, иако није имао великог искуства у друмским тркама; поређења ради, тест Мигела Индураина на максималну потрошњу кисеоника током максималног оптерећења износио је 88ml/kg/min, док је тест Грега Лемонда износио 92.5ml/kg/min. Бернал је касније изјавио да је урадио два теста у Италији, други је урадио након Свјетског првенства у брдском бициклизму, који је био много бољи од првог.
Професионална каријера 2016
Професионалну каријеру почео је 2016. године. Сезону је почео на трци Ла Медитеран, коју је завршио на 18 мјесту у генералном пласману, након чега је у топ 20 завршио на тркама Гран при Индустрија и Артиђјанато и Сетимана интернационале Копи и Бартали, гдје је пао на другој етапи, након што је напао из водеће групе у последњим километрима. У априлу, возио је највећу трку у дотадашњој каријери, припремну трку за Ђиро д’Италију — Ђиро дел Трентино, на којој су учествовали и Винченцо Нибали, Ромен Барде, Микел Ланда, Јакоб Фуглсанг, Доменико Поцовиво, Жан Кристоф Перо, Микеле Скарпони и Дамијано Кунего. Трка је почела екипним хронометром, на којем је побиједила Астана, док је Андрони завршио на деветом мјесту, 36 секунди иза. На другој етапи, био је при врху групе, али имао је механичких проблема у последњем километру и завршио је на 43 мјесту. На краљевској, трећој етапи, пратио је нападе фаворита на последњем успону — Фај дела Паганела, дугом 12 km. На 2 km до циља, Танел Кангерт је напао и тријумфовао, док је Бернал завршио на деветом мјесту, у групи од десет возача која је на циљ дошла десет секунди иза и преузео је бијелу мајицу, за најбољег младог возача. Четврту етапу завршио је скоро три минута иза главне групе; завршио је на 16 мјесту у генералном пласману, 4 минута и 16 секунди иза Ланде и освојио је класификацију за најбољег младог возача, два минута испред Данијела Мартинеза. Сезону је наставио на дводневној трци Вуелта сајклиста комунидад де Мадрид, коју је завршио на 33 мјесту, након чега је возио Тур оф Бихор трку у Румунији. Трка је стартовала прологом, који је Бернал завршио на 17 мјесту, седам секунди иза Флоријана Бисингера, након чега је остварио прву побједу у професионалној каријери; побиједио је на првој етапи, дугој 123 km, након што је одспринтао Родолфа Тореса, који је дошао на циљ заједно са њим и преузео је лидерску мајицу. Другу и трећу етапу завршио је у групи, није губио вријеме и освојио је прво издање трке, осам секунди испред Родолфа Тореса.
У јуну, возио је Тур де Словенију, гдје је другу етапу завршио на трећем мјесту, 50 секунди иза Рејна Тарамајеа; Тарамаје је напао на 5 km до циља, након што су достигли бјегунце и одмах се одвојио од групе. Бернал и Џек Хејг су возили заједно, након чега је Хејг напао и узео друго мјесто. Хронометар на последњој, трећој етапи, завршио је на 20 мјесту, два минута иза Дијега Улисија и завршио је на четвртом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Након Словеније, вратио се у Румунију, гдје је возио Сибиу Тур, који је завршио на 55 мјесту у генералном пласману и седмом у класификацији за најбољег младог возача. Сезону је наставио на Тур де л’ Авенир трци, који је познат и као Тур де Франс за младе возаче. На другој етапи, Амон Грондал Јансен је тријумфовао из бијега и преузео жуту мајицу, док је Бернал завршио у групи, скоро три минута иза. Хронометар на четвртој етапи завршио је на 44 мјесту, минут иза Адријена Косте и пао је на 36 мјесто у генералном пласману, скоро четири минута иза Грондал Јансена. На шестој етапи, није могао да прати све нападе у брдима и завршио је на деветом мјесту, два минута иза Давида Годуа, али је дошао до десетог мјеста у генералном пласману. Седму етапу завршио је на петом мјесту, што му је био најбољи резултат на трци и дошао је до седмог мјеста у генералном пласману, два минута иза лидера — Годуа. На последњој, осмој етапи, завршио је на седмом мјесту, 48 секунди иза Нилсена Паулеса, али испред Хиндлија, Ванхоука и Шегела и завршио је трку на четвртом мјесту у генералном пласману, скоро три минута иза Годуа.
До краја сезоне возио је трке у Италији. На класику Копа Агостини, радио је за спринтера — Франческа Гавација, био је активан у достизању бијега и завршио је на 44 мјесту у групи, док је Гаваци завршио на трећем мјесту. Два дана касније, Гаваци је поново био лидер тима, на Меморијалу Марко Пантани, на којем је и побиједио, док је Бернал напустио трку након више од пола пређене дистанце. До краја, возио је три трке, од којих је завршио само Ђиро дела Тоскану, на 47 мјесту.
2017
Сезону 2017, почео је на Вуелта де Сан Хуан трци у Аргентини. Након прве четири лакше етапе, краљевску, пету етапу, до Алто Колорада, завршио је на шестом мјесту, 14 секунди иза Руија Косте и са 38 дошао је на девето мјесто у генералном пласману. Последње двије етапе биле су спринтерске и Бернал је завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Баукеа Молеме, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Крајем фебруара возио је Тур де Лањави трку, гдје је само четврта етапа била брдска. Напао је на 5 km до циља, али је достигнут; Мексеб Дебесај не напао у финишу и побиједио, док је Бернал завршио на петом мјесту, у мањој групи која је стигла четири секунде иза. До краја трке, изгубио је 20 секунди и завршио је на седмом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Рајана Гибонса. Сезону је наставио на класику Гран при Индустриа и Артиђјанато. Адам Јејтс је напао на 20 km до циља, након што је бијег достигнут; пратили су Ричард Карапаз, Ригоберто Уран, Матија Катанео, Сајмон Кларк и Бернал. На последњем успону, сви су покушавали да се одвоје, али нико није успио; у спринту, Јејтс је побиједио испред Карапаза и Урана, док је Бернал завршио на петом мјесту, иза Катанеа, са заостатком од три секунде, након што није могао да задржи ритам у спринту. У марту, возио је највећу трку у дотадашњој каријери — Тирено—Адријатико. Након првих лакших етапа, на четвртој етапи водила се велика борба за генерални пласман. На око 7 km до циља, Том Димулен је напао, али је достигнут. Убрзо затим, Бернал је напао и издвојила се група фаворита. На 4.2 km до циља, Адам Јејтс је напао, пратили су Уран, Герент Томас и Наиро Кинтана; Бернал није могао да прати и завршио је на 13 мјесту, минут иза Кинтане, који је остварио побједу нападом на 2 km до циља. На петој етапи, поново је био у врху са фаворитима и завршио је на 11 мјесту, шест секунди иза групе коју је одспринтао Петер Саган и двије етапе прије краја трке имао је бијелу мајицу, за најбољег младог возача. На последњој етапи вожен је хронометар, који је Бернал завршио на 116 мјесту, минут и 20 секунди иза побједника — Роана Дениса, али и 42 секунде иза Боба Јунгелса, који је тако освојио бијелу мајицу; Бернал је завршио 27 секунди иза Јунгелса у класификацији младих возача, а на 16 мјесту у генералном пласману, 3 минута и 20 секунди иза Кинтане.