Светски дан шума обележава се 21. марта. Овај датум је установљен још 1971. године, као Дан шумарства, и то на иницијативу Европске пољопривредне конфедерације, како би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи шумске вегетације. Сваке године се организују различити догађаји чија је сврха да створи свест о значају шума, као и о дрвећу ван шума ради интереса будућих и тренутних генерација.

Контекст Сваке године широм света нестане више од 13 милиона хектара шума, што је отприлиле површина Енглеске. Како нестају шуме, тако временом нестају и врсте које зависе од њих, а оне чине око 80% копненог биодиверзитета. Још једна важна улога шума је промена климе - дефорестација доводи до 12 - 18 процената светских емисија угљен диоксида, што је иста количина која се ослобађа као последица транспорта на глобалном нивоу.https://www.edf.org/sites/default/files/10333_Measuring_Carbon_Emissions_from_Tropical_Deforestation--An_Overview.pdf

У Србији је запремина посеченог дрета на годишњем нивоу између 3.3 и 3.4 милиона кубних метара. Експерти наводе да масовна дефорестација није заступљена у Србији већ пар векова, али да увек може боље, и да је потребно развити свест о очувању природних ресурса као што су шуме. „Данас је површина шума близу 40 одсто и то је врло задовољавајуће. Изнад смо просека у свету, а делом и у Европи. Војводина има око шест одсто пошумљености, тако да добијамо просек који је и поред тога задовољавајући, а немамо много ни могућности да значајно повећамо проценат шумовитости у Србији“, наводи професор др. Бранко Стајић.

Данас шуме покривају више од 30% светског копна и садрже више од 60,000 врста дрвећа од којих идаље многе нису утврђене. Шуме чине основне ресурсе попут хране, влакана, воде, па чак и лекова доступним око 1.6 милијарди најсиромашнијих људи на свету што укључује и аутохтоне народе.

Разлози који се намећу као главни за обележавање светског дана шума се управо налазе у овимм подацима.

Историјат У новембру 1971. године, државе чланице су на 16. заседању Конференције Организације за храну и пољопривреду изгласале да се 21. март сваке године обележава као Светски дан шумарства.

У периоду од 2007. до 2012. године, Центар за међународна истраживања шумарства (CIFOR) организовао је серију од шест Дана шума“, у оквиру годишњих састанака CIFOR је организовао ове догађаје у блиској сарадњи са другим члановима Колаборативног партнерства за шуме (CPF).

Светски дан шума усвојила је Генерална скупштина Уједињених нација 28. новембра 2012. године Након Међународне године шума 2011. године, у циљу јачања свести заједнице о значају шума и како би се допринело њиховом очувању и одрживом управљању. Шуме су једни од најсложенијих копнених екосистема. Представљају природно станиште бројним биљкама, животињама, гљивама и микроорганизмима и зато је код њих изражена спратовност, али и међусобна повезаност свих чланова заједнице.

Дан шума у Србији 2026 Тема је била Шуме и економија, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије обележило је Међународни дан шума указујући на значај шума као обновљивог ресурса и кључног фактора одрживог развоја, климатске стабилности и економског напретка. Тада је наведен податак да је 39.01% територије Србије пошумљено.https://minpolj.gov.rs/%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BC-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5/

Дан шума у Србији 2025 Тема је била шуме и храна, а у сарадњи са Управником за шуме Министарства пољопривреде, шумарства, и водопривреде Републике Србије и ЈКП "Зеленило Београд", организована је акција садње дрвећа у Парку Републике Српске на новом Београду када је засађено 65 садница сибирског бреста.

Дан шума у Србији 2024 Тема је била Шуме и иновације: Нова решења за бољи свет, а у оквиру манифестације одржане у посавском ловишту Каракуша у организацији ЈП Војводинашуме, уз учешће Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, ЈП Србијашуме, ФАО и научних институција, представљене су савремене технологије у шумарству, укључујући беспилотне летелице, механизовану садњу и софтверска решења, уз закључак да је даљи развој и иновација овог сектора неопходан.

Дан шума у Србији 2023 Тема је била значај пошумљавања и очувања шумских екосистема, а у оквиру акције Засади дрво коју је организовало ЈП Србијашуме у ШУ Липовица, учествовало је око 80 волонтера и том приликом је посађено 5.000 садница храста.https://srbijasume.rs/ssume/wp-content/uploads/2023/05/Sume_1552023.pdf

Дан шума у Србији 2022 Јавно предузеће "Србијашуме" је на датум 21.03.2022. у оквиру 17 својих газдинстава одржало акције пошумљавања, и одржали бројна предавања ученицима основних и средњих школа на тему "Шуме и одржива производња и потрошња". У београду су студенти Шумарског факултета посадили 100 садница на Кошутњаку.

Шуме у Србији мини|усправно|Панчићева оморика Србија спада у средње шумовите земље, односно просечне је покривености шумском вегетацијом. Под шумама се налази око 33 до 34 одсто територије Србије, према националној инвентори шума из 2004 године . Од тог периода до данас се проценат пошумљености увећао за 4 до 5 одсто, па сада пошумљеност у србији износи око 40 одсто. Шуме у Србији богате су са готово 50 врсти дрвећа, тачније 40 листопадних и 9 четинарских. Најзаступљенија врста дрвета у Србији је Буква, која се налази на 16% пошумљене територије Србије, затим иде цер са 13%, а значајне врсте су и храст, граб, као и врсте четинарског дрвећа. Само 0.8% шума у Србији је нетакнуто људским утицајем. Иако је присутан пораст броја шума на нивоу целе земље, у последњих двадесетак година је 11% шума девастирано, а многе друге се налазе у фази проређивања, и захтевају додатну пажњу. Неке од значајних врста дрвећа које се налазе и расту у шумама на територији Србије, али су веома мало заступљене су Панчићева оморика која је ендем Подриња, тиса која расте на планинама Златибору и Копаонику, као и у Ђердапској Клисури и молика, која је ендем централног дела Балкана.

О шумама Шуме представљају један од најсложенијих екосистема на земљи и драгоцени природни ресурс од изузетног значаја за човека, али и за укупни биодиверзитет. Њихово претерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Обнављање шумских екосистема и повећавање територије под шумом један је од основних предуслова за очување здраве животне средине и опстанак живота какав познајемо, наведено је у саопштењу Министарства. Шуме су стабилизатор климе са великим утицајем на стабилност свих екосистема, у највећој мери утичу на пречишћавање ваздуха од прашине, других честица и гасова који доспевају у атмосферу, утичу на водни ресурс, квалитет земљишта, а захваљујући својој заштитној функцији спречавају ерозију, клизишта и забаривање земљишта. Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња, чији опстанак и развој у значајној мери управо зависи од очувања шуме. Смањење шумског покривача условљава пад квалитета ваздуха што даље утиче на пад здравља становништва и повећава ризик од болести. Подаци показују да је у последњих 20 година дошло до значајнијег крчења шума а да је то уследило због повећања потражње за земљиштем, које се користи за пољопривреду или као нови стамбени простор. Шуме се такође секу због повећаних потреба за папиром и огревом. Глобално гледано, тренд је јасан: шуме убрзано нестају. Храсту лужњаку, познатом као славонски храст, потребно је између 120 и 180 година да потпуно порасте и буде зрео за сечу, док шумокрадицама треба само неколико минута да га посеку. Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста. Према подацима УН-а, око 13 милиона хектара шуме уништава се годишње.

Референце

Категорија:Шуме Категорија:Међународни празници Категорија:Празници Уједињених нација