Никола VII Зрински (1620 — 1664) био је хрватски феудалац и бан.
Војсковођа Никола VII Зрински рођен је 1. маја 1620. у Чаковцу, у хрватској великашкој породици. Од младости истакао се вођењем малог рата против Турака у Војној крајини. Потукао је турске снаге код Каниже 1637. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) Зрински је са 3.000 хрватских коњаника пребачен у Мађарску за угушење устанка под Ђерђом Ракоцијем, а затим се истакао у борбама против Швеђана и у операцијама у источној Немачкој, Чешкој и Моравској, па је добио звање генерала свих хрватских трупа.
1647. постао је хрватски бан, а 1661. изградио је тврђаву Нови Зрин на ушћу Муре у Драву. У аустро-турском рату 1663-1664, у садејству с аустријским снагама, Зрински је учествовао у заузимању Берзенца, Бабоче и Барча, а затим у паљењу Печуја. Да би омео турски поход према северу, Зрински је уништио турски мостобран на Драви код Дарде и спалио утврђени Сулејманов мост код Осијека.
мини|десно|Приказ напада вепра на хрватског бана Николу у лугу код Куршанца. У бурним данима и недељама које су уследиле након Вашварског мира у редовима незадовољних, 18. новембра 1664. године Никола је преминуо под нејасним околностима док је ловио дивљу свињу. То се догодило у близини међимурског насеља Горњи Куршанец, јужно од Чаковца, на подручју ловишта под називом Куршанечки луг. Постоје сумње да је убијен по наређењу бечког двора, али је све заташкано и представљено као смрт од рањене дивље свиње.Власи у старијој хрватској историографији, прир. Иван Мужић, Музеј хрватских археолошких споменика, Сплит, 2010., , стр. 151.
Политичар и песник Као феудалац борио се против тежњи аустријског апсолутизма да уништи остатке хрватске државности. У епу који је написао о паду Сигета (1566), Сирена Јадранског мора () из 1651. критиковао је став Хабсбурговаца према Хрватској и Угарској.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1620. Категорија:Умрли 1664. Категорија:Чаковчани Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Мађарске у новом веку