Чавинска култура је изумрла претколумбовска цивилизација, названа по локалитету Чавин де Хуантар, главном археолошком налазишту на коме су пронађени њени артефакти. Култура се развијала у северном андском горју Перуа од 900. године пре нове ере. Проширила је свој утицај и на остале цивилизације дуж обале.Burger, Richard L. 2008 "Chavin de Huantar and its Sphere of Influence", In , edited by H. Silverman and W. Isbell. New York: Springer, Burger, Richard L., and Nikolaas J. Van Der Merwe (1990). . Чавински народ (чије име за себе није познато) насељавао је долину Мосне где се реке Мосна и Хуачешка спајају. То подручје се налази на надморској висини од 3.150 м и обухвата животне зоне кечуа, суни и пуна.Burger , Chavin and the Origins of Andean Civilization У периодизацији претколумбовског Перуа, Чавин је главна култура периода раног хоризонта у планинском Перуу, који карактерише интензивирање религиозног култа, појаву керамике уско повезано са церемонијалним центрима, унапређење пољопривредне технике и развој металургије и текстила.
Најпознатије археолошко налазиште чавинске културе је Чавин де Хуантар, који се налази у андском горју данашње регије Анкаш. Сматра се да је изграђена око 900. године пре нове ере и била је верско и политичко средиште народа Чавин. УНЕСКО () је ово место прогласио светском баштином.
Достигнућа thumb|left|250п|Човинска златна круна из формативне епохе 1200-300. п. н. е., колекција Ларко музеја, Лима.
Главни пример архитектуре је храм Чавин де Хуантар. Дизајн храма показује комплексну иновацију за прилагођавање планинском окружењу Перуа. Да би избегли да храм буде поплављен и уништен током кишне сезоне, народ Чавина је направио успешан систем за одводњавање. Неколико канала изграђених испод храма служило је као дренажа. Људи из Чавина су такође показали напредно разумевање за акустику. Током кишне сезоне вода јури кроз канале и ствара звук рике који опонаша јагуара, свету животињу.Luis Guillermo Lumbreras, Acerca de la función del sistema hidráulico de Chavín, 1976 Храм је изграђен од белог гранита и црног кречњака, од којих се ни један ни други не налази у близини локације Чавин. То је значило да су вође организовале многе раднике да донесу специјалне материјале из далека уместо да користе локалне наслаге камења. Такође је могуће да су трговане из различитих цивилизација на том подручју.
Чавинска култура је такође показала напредне вештине и знање у металургији, лемљењу и контроли температуре. Користили су ране технике за развој рафинисаног злата. У ово време је откривено топљење метала и коришћено је као лем.
Људи су припитомили камилоиде као што су ламе. Камилоиди су коришћени као товарне животиње, за влакна и за месо. Производили су чарки, или сушено месо од ламе.Miller and Burger, 1995 Овим производом су обично трговали сточари камила и био је главни економски ресурс за чавински народ. Они су такође успешно узгајали неколико усева, укључујући кромпир, киноју и кукуруз. Развили су систем за наводњавање како би помогли расту ових усева.Burger and Van Der Merwe, 1990
Језик
Не постоји писани језик, тако да језик којим је говорио Чавински народ није познат, али је вероватно до сада изумро. Неки антрополози су предложили да је то био облик протокечуанског, резонујући да би веома правилна морфологија и синтакса кечуанских језика у поређењу са околним језицима биле корисне за омогућавање разумљиве комуникације између заједница раздвојених планинским венцима, као што су биле неке групе Чавина. С друге стране, Алфредо Тореро датира протокечуанске језике отприлике на почетак првог миленијума нове ере.
Архитектура
Чавин де Хуантар је био место настанка другог великог политичког ентитета у централним Андима, а то је углавном због обимног архитектонског остварења на локацији, као и због тога што се архитектура сматра инжењерским достигнућем. Ова локација користи интерну и екстерну архитектуру. Унутрашња архитектура се односи на галерије, пролазе, просторије, степеништа, вентилационе шахтове и дренажне канале. Спољашња архитектура се односи на тргове, платформе и терасе. Изградња „Старог храма“ одвијала се од око 900. до 500. године пре нове ере, а изградња „Новог храма“, структуре која је изграђена и додата „Старом храму“, одвијала се од око 500. до 200. године пре нове ере. Недостатак стамбених структура, окупационих депозита, општег наоружања и доказа о складиштењу додатно чини архитектуру локације занимљивијом, јер се углавном фокусира на храмове и оно што се налази унутар њих.
Монументални центар у Чавин де Хуантар изграђен је у најмање 15 познатих фаза, од којих све укључују 39 познатих епизода изградње галерије. Најранија позната фаза изградње, фаза одвојене хумке, састојала се од одвојених зграда и није нужно у складу са узорком у облику слова „U” виђеним у почетном периоду хоризонта и периоду раног хоризонта. Током фазе проширења, изградња је интегрисала степенасте платформе и створила граничну форму у облику слова „U” повезујући зграде које сада окружују отворене просторе. У овој фази, галерије су разрађене по форми и карактеристикама. Током црно-белог ступња, изграђене су све познате плазе (главни трг, мањи трг и кружни трг). Како се градња приближавала крају, галерије су попримиле стандардизованији изглед. До краја процеса раста, зграде постају плазе са распоредом у облику слова „U” и осом исток-запад која дели затворени простор. Оса сече и Ланзон.
Модификације су урађене током свих фаза изградње како би се одржао приступ интерној архитектури локације. Постојао је висок ниво интересовања за одржавање приступа интерној архитектури и сакралним елементима локације. Унутрашња архитектура је конструисана као део јединственог дизајна и била је сложено инкорпорирана са спољашњом архитектуром. Укључивање бочног и асиметричног раста омогућило је да ови свети елементи остану видљиви, укључујући Ланзон.
Ланзон галерија је створена од раније самостојеће структуре која је затим претворена у унутрашњи простор са изградњом каменог крова око ње. Ланзон је вероватно био присутан пре покривања крова, јер је вероватно да је Ланзон претходио изградњи хумака и плаза. Уопштено говорећи, галерије прате обрасце изградње, што указује на огроман напор у дизајну и планирању. Одржавање ових галерија током времена било је важно за архитекте. Познато је да су галерије без прозора, ћорсокака, оштрих скретања и промена висине пода, а све су дизајниране да дезоријентишу људе који ходају у њима.
Галерија
Референце
Литература
Bennett, Wendell C. (1943) (2, Symposium on Recent Advances in American Archeology), [323–327]. Burger, Richard L. and Nikolaas J. Van Der Merwe. , 1 (1990), [85–95]. Burger, Richard L. 1992 Chavin and the Origins of Andean Civilization. New York: Thames and Hudson. Burger, Richard L. 1992 "Sacred Center at Chavin de Huantar". In The Ancient Americas: Art from Sacred Landscapes. Chicago: Art Institute of Chicago. Art Institute of Chicago, and Museum of Fine Arts, Houston. Burger, Richard L. 2008 "Chavin de Huantar and its Sphere of Influence", In Handbook of South American Archeology, edited by H. Silverman and W. Isbell. Springer, New York, [681–706]. Druc, Isabelle C. 2004 "Ceramic Diversity in Chavín De Huantar, Peru". Latin American Antiquity 15(3), [344–363]. Kanåo, Chiaki. 1979 The Origins of the Chavin Culture. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University. Kembel, Silvia Rodriquez and John W. Rick. 2004 Building Authority at Chavin de Huantar: Models of Social Organization and Development in the Initial Period and Early Horizon. In Andean Archaeology. Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing. . 16, 3 , [226–240].
Miller, George R. and Richard L. Burger. , 3 (1995). [421–458] Tello, Julio C. , 1 (1943), [135–160], As you can see the Chavin influenced many other civilizations! Enter The Jaguar Mike Jay 2005. Deforestation. World Geography. Columbus, Ohio: McGraw-Hill/Glencoe, 2000. 202–204
Спољашње везе
worldhistory.org Ancient History Encyclopedia
Peru Cultural website Minnesota State University e-museum Chavín de Huantar Digital Media Archive (Creative Commons-licensed photos, laser scans, panoramas), data from a Stanford University/CyArk research partnership (see Exploring Chavín de Huantar link above for additional contextual information) Chavín Project with a bibliography and external links Chavín Culture
Категорија:Историја Перуа Категорија:Претколумбовска ера