Алвар Гулстранд (; Ландскруна, 5. јун 1862 — Стокхолм, 28. јул 1930) био је шведски офталмолог.
Живот Рођен је у Ландскруну, у Шведској. Био је професор (1894 — 1927) офталмологије и оптике на Универзитету у Упсали. Примењивао је методе физичке математике за проучавање оптичких слика и рефракције светлости у оку. Награђен је Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1911. године.
Познат је и по свом истраживању астигматизма; and (1901) Arch. f. Ophth., 53, pp. 2, 185. и побољшању офталмоскопије и корективних сочива за употребу након уклањања катаракте из ока.
Изабран је за члана шведске краљевске академије наука 1905. године и био је члан одбора академије за доделу награда у области физике. Тада је користио своју позицију да спречи Алберта Ајнштајна да добије Нобелову награду за физику, за његову теорију релативности, јер је сматрао да није тачна.
Оженио се 1885. године.
Хорејшио Берт Вилијамс се 1926. године жалио да има мало офталмолога и физиолога који могу да читају Гулстрандове радове и рукописе., Bulletin of the American Mathematical Society via Project Euclid, quote from page 278
Гулстранд је умро у Стокхолму 1930. године.
Референце
Maximilian Herzberger , Journal of Modern Optics. ,Cambridge University Press . Frank Tsai from Pearls in Ophthalmology.
Литература
1904: Zur Kenntnis der Kreispunkte, Acta Mathematica .
1905: "Über Astigmatismus, Koma und Aberration", Annalen der Physik,(4), 18: 941-973 ; 1911: Speech at the Nobel Banquet in Stockholm, December 10, 1911 : 155, abstracted in Zeitschrift für Instrumentenkunde, vol. 41 (1921),
Категорија:Рођени 1862. Категорија:Умрли 1930. Категорија:Шведски лекари Категорија:Шведски нобеловци Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука