Војна наука () је систем знања о суштини и садржају оружане борбе и рата у целини.
Дефиниција Предмет војне науке је рат и његов битни елемент - оружана борба, као и суштински проблеми теорије и праксе ратне вештине. С обзиром да су то друштвене појаве, војна наука по својим основним обележјима припада групи друштвених наука, али се користи и достигнућима природних наука.
Рат и оружану борбу изучавају и многе друге науке (социологија, историја, право, политичка економија, психологија), али свака у домену свој предмета и методологије. Војна наука изучава рат и оружану борбу, пре свега, са становишта ратне вештине, јер се тим феноменом не бави ниједна друга наука.
Историја Као систем знања о рату и оружаној борби, војна наука се обликује тек у 18. и 19. веку, мада је рат као друштвена појава врло рано постао предмет интересовања појединих мислилаца, посебно филозофа. Међутим, пут уопштавања ратних искустава и њиховог коришћења у пракси био веома дуг и овисан од општег материјалног и културног развоја друштва и науке у целини. Најпре се сводио на описивање догађаја у којима се општа историја преплитала са војном, а већ у 6. веку п. н. е. појављује се Сун Цуова Вештина ратовања, најстарије познато дело о ратној вештини. Литература о рату и оружаној борби постајала је временом све обимнија, а после масовног увођења ватреног оружја у 17. веку, развоја артиљерије, балистике и фортификације, бројног повећања оружаних снага и стварања штабова, објављивањем првих војних правила - предмет војне науке се проширује на готово све процесе оружане борбе. Стварањем масовних националних армија у првој половини 19. века, модерна војна науке утемељена је у теоријским радовима Карла фон Клаузевица (у Пруској) и Антоана Жоминија (у Француској).
Класификација војне науке Преовлађује мишљење да дисциплине које изучавају војне аспекте рата и оружане борбе чине систем војне науке, у којем водеће место припада ратној вештини. Основу система војне науке чине стратегија, оператика или оперативна вештина и тактика. Оне се баве истраживањем појава, међусобних веза и законитости у оружаној борби и рату. Остале војне науке могу се поделити на:
традиционалне - војна историја, војна географија и војна топографија. опште - теорија војне организације, теорија руковођења, управљања и командовања, теорија снабдевања и транспорта. друштвено-економске: међународно и поморско ратно право, војна и ратна економија, војна психологија, војна андрагогија. војнотехничке: балистика, војна кибернетика, фортификација, ракетна балистика, теорија гађања. војномедицинске: војна медицина, ратна хирургија, војна хигијена и епидемиологија.
Војска и друштво
Ова специјалност испитује начине на које војска и друштво међусобно делују и обликују једни друге. На динамичко раскршће на коме се сусрећу војска и друштво утичу трендови у друштву и безбедносно окружење. https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-030-02866-4_31-1 Ово поље проучавања може се повезати са делима Клаузевица („Рат је наставак политике другим средствима“ (trans. and ed.: Howard, M., & Paret, P.). Princeton: .) и Сун Цуа („Ако није у интересу државе, не делујте“, XII.17). Савремена мулти и интердисциплинарна област вуче своје корене од Другог светског рата и радова социолога и политиколога. Ова област проучавања обухвата „све аспекте односа између оружаних снага, као политичке, друштвене и економске институције, и друштва, државе или политичког етничког покрета чији су они део“.Forster, A. (2005). Armed forces and society in Europe. pp. 9. Cham, Switzerland: Springer. Теме које су често укључене у делокруг војске и друштва су: ветерани, жене у војсци, војне породице, регрутација и задржавање, резервне снаге, војска и религија, војна приватизација, цивилно-војни односи, цивилно-војни сарадња, војна и популарна култура, војска и медији, војна помоћ и помоћ у катастрофама, војска и животна средина и замагљивање војних и полицијских функција.
Запошљавање и задржавање
У добровољачкој војсци, оружане снаге се ослањају на тржишне снаге и пажљиво регрутовање да би попуниле своје редове. Због тога је веома важно разумети факторе који мотивишу регрутацију и поновно ангажовање. Припадници службе морају имати менталну и физичку способност да се суоче са изазовима војне службе и да се прилагоде војним вредностима и култури. Студије показују да мотивација за регрутацију генерално укључује и лични интерес (плату) и нетржишне вредности попут авантуре, патриотизма и другарства... .. .
Ветерани
Студија ветерана или припадника војске који одлазе и враћају се у друштво једно је од најважнијих подобласти војних и друштвених студија. Ветерани и њихова питања представљају микрокосмос поља. Војни регрути представљају уносе који прелазе из заједнице у оружане снаге, ветерани су излазници који напуштају војску и поново улазе у друштво промењени током свог времена као војници, морнари, маринци и авијатичари. Друштво и ветерани суочавају се са вишеструким слојевима адаптације и прилагођавања по њиховом поновном уласку.Kohen, A. I., & Shields, P. M. (1980). Reaping the spoils of defeat: Labor market experiences of Vietnam-era veterans. Strangers at home: Vietnam veterans since the War, 181-211.
Међународна удружења за војне науке или студије
Постоје многа међународна удружења чија је основна сврха окупљање научника из области војних наука. Нека су интердисциплинарна и имају широк обим, док су друга затворена и специјализована фокусирајући се на специфичније дисциплине или предмете. Нека су интегрисана у шире научне заједнице као што су Међународна социолошка асоцијација (ISA) и Америчко психолошко удружење (APA), док су друга израсла из војних институција или појединаца који су били посебно заинтересовани за области војне науке, и која су војна, одбрамбена или оријентисана на оружане снаге. Нека од ових удружења су:
Америчко психолошко удружење; Дивизија 19: Друштво за војну психологију (APA-Div19) Европска истраживачка група за војску и друштво (ERGOMAS) Међууниверзитетски семинар о оружаним снагама и друштву (IUS) Међународни конгрес о физичким перформансама војника (ICSPP) Међународно удружење војних тестирања (IMTA) Међународно друштво војних наука (ISMS) Међународно социолошко удружење; РЦ01 Оружане снаге и решавање конфликата
Часописи за војне студије
Запажени часописи из области војних наука:
Armed Forces & Society European Security International Journal of Intelligence and CounterIntelligence International Peacekeeping International Security Joint Forces Quarterly Journal of Strategic Studies Military Psychology Military Review Orbis (journal) Parameters (journal) Квартални часопис Ратног колеџа америчке војске Security Dialogue Security Studies (journal) Survival (journal) The RUSI Journal The Washington Quarterly
Референце
Литература
J.B. Lippincott & Co., Philadelphia, , Leo Cooper, London,
, . SAGE Reference, Volume, 2. . , Making of America Project, University of Northern Iowa,
Soeters, Joseph; Shields, Patricia and Rietjens, Sebastiaan. Routledge Handbook of Research Methods in Military Studies New York: Routledge (2014) , Brassey's classics, London, . Santa Barbara, Cal.: ABC-CLIO, . Ithaca–London: , 2016. . Ithaca–London: , 2010. . . (reprint 2017). , 2nd revised edn. Cambridge: , 2017. .
. Boulder, Co.: Westview Press . Boulder, Co.: Westview Press
Спољашње везе
-{Military Technology}- -{The Logic of Warfighting Experiments by Kass (CCRP, 2006)}- -{Complexity, Networking, and Effects Based Approaches to Operations by Smith (CCRP, 2006)}- -{Understanding Command and Control by Alberts and Hayes (CCRP, 2006)}- -{The Agile Organization by Atkinson and Moffat (CCRP, 2005)}- -{Power to the Edge by Alberts and Hayes (CCRP, 2003)}- -{Network Centric Warfare by Alberts et al. (CCRP, 1999)}-