26. јул

26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.

Догађаји

811 — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо. 1815-Одиграо се бој на Дубљу, у ком су устаници под водством Милоша Обреновића потукли војску Ибрахим Марјаш-паше из Никшића 1847 — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817 — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. 1822— Почетак битке код Дервенакије, у којој су грчки револуционари предвођени Теодорисом Колокотронисом победили Отоманске снаге Махмуд Драмали паше. 1858 — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887 — Излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909 — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину. 1945 — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950 — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри. 1953 — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте. 1956 — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963 — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965 — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974 — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995 — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат. 1999 — Окончан Каргилски рат. 2001 — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензионисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002 — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

Рођења 1856 — Џорџ Бернард Шо, енглески књижевник и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1925). (прем. 1950) 1875 — Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар и психоаналитичар, зачетник аналитичке психологије. (прем. 1961) 1878 — Ернст Хопенберг, немачки пливач и ватерполиста. (прем. 1937) 1894 — Олдус Хаксли, енглески књижевник и филозоф. (прем. 1963) 1922 — Блејк Едвардс, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2010) 1922 — Џејсон Робардс, амерички глумац. (прем. 2000) 1928 — Стенли Кјубрик, амерички редитељ, сценариста, продуцент и фотограф. (прем. 1999) 1935 — Марко Марковић, српски спортски новинар. (прем. 2011) 1940 — Звонимир Петричевић, хрватски кошаркаш. (прем. 2009) 1943 — Мик Џегер, енглески музичар, глумац и филмски продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе -{The Rolling Stones}-. 1945 — Хелен Мирен, енглеска глумица. 1945 — Станиша Стошић, српски певач. (прем. 2008) 1949 — Роџер Тејлор, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе -{Queen}-. 1952 — Бела Балинт, српски хематолог и академик, редовни члан Српске академије наука и уметности. 1953 — Феликс Магат, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1954 — Витас Герулајтис, литванско-амерички тенисер. (прем. 1994) 1959 — Кевин Спејси, амерички глумац, продуцент и певач. 1963 — Мирко Влаховић, црногорски глумац. 1964 — Сандра Булок, америчка глумица. 1966 — Анђело ди Ливио, италијански фудбалер. 1967 — Џејсон Стејтам, енглески глумац и продуцент. 1968 — Оливија Вилијамс, енглеска глумица. 1973 — Кејт Бекинсејл, енглеска глумица. 1974 — Сем Бим (-{Iron & Wine}-), амерички музичар. 1975 — Лиз Трас, британска политичарка, премијер Велике Британије (2022). 1976 — Зоран Кесић, српски новинар, комичар и ТВ водитељ. 1977 — Ребека Сент Џејмс, аустралијска музичарка, глумица и књижевница. 1979 — Владан Савић, црногорски фудбалер. 1981 — Маикон, бразилски фудбалер. 1983 — Делонте Вест, амерички кошаркаш. 1985 — Гаел Клиши, француски фудбалер. 1988 — Франсија Раиса, америчка глумица. 1991 — Немања Г. Милетић, српски фудбалер. 1993 — Елизабет Гилис, америчка глумица и певачица. 1993 — Тејлор Момсен, америчка музичарка, глумица и модел. 2005 — Ангелина Топић, српска атлетичарка (скок увис). 2006 — Кристијан Балов, бугарски фудбалер.

Смрти 1815 — Милић Дринчић, устанички војвода у Првом српском устанку. 1817 — Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака, родоначелник династије Карађорђевић. (рођ. 1762) 1863 — Сем Хјустон, амерички државник. (рођ. 1793) 1902 — Шарл Дадан, француско-амерички пчелар (рођ. 1817) 1952 — Ева Перон, популарна „прва дама“ Аргентине, супруга Хуана Перона. 1984 — Џорџ Хорас Галуп, амерички статистичар. 1985 — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (рођ. 1934) 2003 — Џон Шлесинџер, британски редитељ. 2006 — Војтех Замаровски, словачки историчар античког света и писац. (рођ. 1919).

Празници и дани сећања Либерија - дан независности Малдиви - дан независности Мајанска Нова година

Српска православна црква слави Сабор светог архангела Гаврила