Ришард Капушћињски (; Пинск, 4. март 1932 - Варшава, 23. јануар 2007) био је пољски књижевник, мислилац, песник, предавач фактографске књижевности на европским и америчким универзитетима. Сматра се једним од најбољих и најутицајнијих аутора репортаже и путописа у пољској и европској књижевности.
Студирао је историју на Варшавском универзитету и још тада почео да се бави новинарством. Године 1956. редакција часописа Штандар млодих послала га је на прво велико путовање у Индију, Авганистан и Пакистан. Пошто су се репортаже допале публици, у наредном периоду уследила су и многобројна путовања широм света. Био је једини пољски дописник из Африке у време њене деколонизације, а своје репортаже слао је и из Јужне Америке (где је боравио пет година) и Азије. У земљама Трећега света био је сведок двадесет седам револуција и државних удара, четири пута осуђен на смрт, често очевидац, а понекад и учесник догађаја у Азији и Африци – као 1975/76. у Анголи, где је као једини репортер обавештавао свет о рату за ослобођење ове земље.
Прву књигу Буш на пољски начин (-{Busz po polsku}-), циклус репортажа с пољском тематиком, објавио је 1962. Потом је објавио књигу репортажа о Африци Црне звезде (-{Czarne gwiazdy}-, 1963), а потом су уследиле књиге о Латинској Америци Зашто је погинуо Карл фон Шпрети? (-{Dlaczego zginął Karl von Spreti?}-, 1970), Христос с карабином на рамену (-{Chrystus z karabinem na ramieniu}-, 1975) и Фудбалски рат (-{Wojna futbolowa}-, 1978). О револуцији у Анголи писао је у књизи Још један дан живота (-{Jeszcze dzień życia}-, 1976), а о паду Хајла Селасија, последњег цара Етиопије, писао је у књизи Цар (-{Cesarz}-, 1978). Уследило је дело Шахиншах (-{Szachinszach}-, 1982) у коме је писао о Ирану, о обарању владе Мохамеда Резе Пахлавија и победе Исламске револуције којом је руководио ајатолах Хомеини. Године 1986. објавио је збирку песама Бележница (Notes), а одмах потом и шест књига кратких записа и рефлексија о животу Лапидариј (Lapidarium, 1990– 2007). По повратку из земаља бившег Совјетског Савеза написао је књигу Империја (-{Imperium}-, 1993). У следећој књизи, Ебановина (Heban, 1998), вратио се писању о афричким земљама. Књига Путовања с Херодотом (-{Podróże z Herodotem}-, 2004), представља похвалу заслугама античког историчара и путника, али и аутопортрет самога Капушћињског. Последње две књиге, песме Закони природе (-{Prawa natury}-) и есеји/предавања Тај Други (-{Ten Inny}-), објављени су 2006.„КО ЈЕ КО”; у часопису ПОЉА БР. 522 година LXV март-април 2020. Референце
Спољашње везе
Приказ књиге Лапидаријум, 2001. Снимак интервјуа , 9. август 1984. Снимак интервјуа , 3. април 1986. Капушћињски у Би-Би-Си Арени, 1988 Интервју за Париз ривју , 9. децембар 1991. Аутобиографски интервју, 1999.
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Пољски књижевници Категорија:Пољски новинари