Прва сезона серије Прави детектив, крими-драме писца Ника Пицолата, премијерно је приказана 12. јануара 2014. године путем кабловске мреже HBO. Главне улоге тумаче Метју Маконахи и Вуди Харелсон, уз Мишел Монахан, Мајкла Потса и Торија Китлса. Сезона се састоји од 8 епизода у трајању између 50 и 58 минута.

Приповедајући радњу кроз различите временске периоде, прва сезона прати детективе полиције Луизијане, Растина „Раста” Кола (Маконахи) и Мартина „Мартију” Харта (Харелсон), који истражују ритуално убиство проститутке Доре Ланг. На путу до истине они морају да испитају и неколико других случајева који су остали нерешени. Уз то, Харт се бори са својим породичним проблемима, док Раста мучи његова прошлост. Прва сезона серије Прави детектив истражује теме као што су филозофски песимизам, мушкост и хришћанство, док је критика као теме анализирала приказ жене кроз серију, лични сензибилитет аутора према темама које серија обрађује, као и утицај стрипова и хорор прича у наративу серије.

Пицолато је прву сезону серије замислио као роман, али се предомислио јер је сматрао да је прича прикладнија за телевизију. Све епизоде режирао је Кери Фукунага, а сезона је снимана током три месеца на територији Луизијане. Критика је серију дочекала речима хвале, констатујући да је током 2014. серија Прави детектив била једна од најквалитетнијих драма на малим екранима. Такође, екипа серије добила је бројне номинације за престижне телевизијске награде у Сједињеним Државама.

Епизоде

Улоге Главне улоге Метју Маконахи као детектив Растин „Раст” Кол Вуди Харелсон као детектив Мартин „Марти” Харт, Колов партнер Мишел Монахан као Меги Харт, Хартова супруга Мајкл Потс као детектив Мејнард Гилбоу Тори Китлс као детектив Томас Папања

Споредне улоге

Кевин Дан као капетан Кен Кесада Александра Дадарио као Лиса Трањети Мајкл Харни као шериф Стив Гераси Елизабет Рисер као Лори Перкис Медисон Волф као (мала) Одри Харт Ерин Моријарти као тинејџерка Одри Харт Меган Волф као (мала) Мејси Харт Брајтон Шапиро као тинејџерка Мејси Харт Дон Јесо као командир Спис Бред Картер као Чарли Ланг Лили Симонс као Бет Џеј О. Сандерс као велечасни Били Ли Татл Шеј Вигам као Џоел Териот Глен Флешер као Ерол Чилдрес Чарлс Халфорд као Реџи Леду Џозеф Сикура као Џинџер Пол Бен-Виктор као Лирој Салтер

Продукција Замисао Пре него што је почео да пише Правог детектива, Ник Пицолато је предавао на Универзитету Северне Каролине на Чапел Хилу, ДеПоу Универзитету и на Универзитету у Чикагу. Инспирисан ХБО-овим ранијим продукцијама, као што су Жица, Породица Сопрано и Дедвуд, он је почео са писањем кратких прича касније објављује под називом Између овде и жутог мора. Објављује и роман током 2010. године, Галвестон, те се труди да почне да пише играни програм. Његови пређашњи покушаји писања за мале екране пропали су усред недостатка финансирања. Први пробој била му је ТВ серија Убиство, за телевизијску кућу АМС. Због великог неслагања са креативним директором, Пицолато напушта пројекат после само две недеље.

Правог детектива Пицолато је замислио као роман. Тек када је пројекат добио дефинитивну форму, он је увидео да је садржај прикладнији за телевизију него штампу. Спремајући адаптацију Галвестона, припремио је још шест сценарија од маја до јула 2010. године, укључујући и пилот епизоду Правог детектива, дугу 90 страница текста. Убрзо затим, Пицолато је са ХБО-ом договорио продукцију пилот епизоде за серију Прави детектив. До априла 2012. године било је познато да ће ХБО продуцирати осам епизода серије. Пицолато је одбио да ангажује креативни тим писаца јер је сматрао да његов усамљенички, романописни процес писања неће бити добра комбинација са тимом. Након три месеца самосталног рада, Пицолато је доставио комплетан сценарио дуг 500 страница.

Екипа серије

О главним улогама за серију, Пицолато је почео да размишља током преговора са продукцијским кућама 2012. године. Формат серије, онако како је замишљен, захтевао је да се глумци појављују у само једној сезони што је направило простор Пицолату да размишља о ангажовању филмских звезда које због свог густог распореда избегавају ангажман на серијама са више сезона. Од самог почетка, Вуди Харелсон и Метју Меконахи су били први избор у ауторовим замислима. Одушевљен Меконахијевим наступима у филмовима Killer Joe и The Lincoln Lawyer, Пицолато је желео да Меконахи игра улогу Мартија Харта. Тек на наговор Меконахија, додељена му је улога Растина Кола. Сам Меконахи је за магазин Верајати изјавио да је желео да промени одређену му улогу јер је "желео да уђе у главу ток лика. Опсесиван, острво од човека - одувек сам желео лика који држи монологе." Како би се што боље спремио за улогу, Меконахи је написао есеј од 450 страница под називом Четири фазе Растина Кола, изучавајући еволуцију лика током сезоне.

Харелсон је био други значајан додатак групи глумаца и ангажован је на Меконахијев захтев. Он је изјавио да је делом пристао на пројекат јер је желео да обнови сарадњу са делом екипе филма Game Change рађеног 2012. године за ХБО. Мишел Монахан пристала је на главну женску улогу у серији јер јој се свидела прича коју прича њен лик. Сет главних улога употпунили су Мајкл Потс и Тори Китлс.

Пицолато је избор режисера свео на Карија Фуканагу и мексичког режисера Алехандра Гонсалеса Ињарита, пре него што се Ињариту повукао из избора због обавеза на филму. У припреми за режију, Фуканага је проводио време са детективима за крвне деликте Полиције Луизијане. Фуканага је ангажовао Адама Аркапоуа, директора фотографије крими-серије Врх језера након преговора у Сан Франциску. Сценограф Алекс ДиЂерландо поготово је опрадвао Фуканагино поверење што је Фуканага нагласио у интервјуима.

Снимање Првобитно је планирано да се прва сезона серије снима у Арканзасу, али је касније одабрана Луизијана због бољих пореских закона када је играни програм у питању. Пицолато је изјавио да је Луизијана добар избор и да у кадровима постоји нешто грешно, што живи испод слојева кајања. Додао је да су шуме мрачне и густе, док из далека све то изгледа много лепше и мање опасно. Снимање је трајало око 100 дана, од јануара до јуна 2013. године. Просечно је снимљено 5 минута у монтажи искоришћеног материјала по дану. Делови сценографије морали су се конструисати, првенствено изгорела црква и шатор свештеника Териота. Место злочина Доре Ланг снимљено је у пољу шећерне трске, недалеко од места Ират. Део тих сцена снимљен је и у студију. Сцена у којој Кол и Џинџер побегну од супарничке банде снимљена је из једног покушаја техником коју је Фуканага раније користио у својим пројектима. Неке сцене снимане су из много покушаја, припреме су биле интензивне и веома захтевне: Меконахи је са тренером вежбао ударце и борбене захвате како би они изгледали што уверљивије. Велик број шминкера, статиста и извођача специјалних ефеката је био ангажован, такође. Снимање је у великој мери одржано у старој Средњој школи Кенер, као и у тврђави из 19. века недалеко од Њу Орлеанса, Тврђави Макомб.

Организација снимања није била усклађена са деловима епизода што је представљало додатни изазов за логистику, али и за монтажу. Читава сезона снимљена је на тридесетпетомилиметарској филмској траци. Ову одлуку продукција је оправдала жељом за одређеном текстуром и носталгијом за квалитетом. Коришћена је Панавижн Миленијум XL2 камера, уз сочива која су мењана у складу са временом када је сцена снимана. За догађаје из 1995. односно 2002. одабрана су сочива која су благо бледила финални снимак како би дочарао осећај присећања двојице детектива. Догађаји из 2012. су снимани висококвалитетним сочивима која су имала ширу палету боја.

Графички дизајн Џошуа Волш заслужан је за графичку уметност у серији. Његов рад састоји се од стотинак ђавољих гнезда од смоквиног дрвета, тамних мурала и људских фигура направљених од конзерви пива. По ДеЂерландовој изјави, Волшово интересовање за лов и препарирање животиња учинили су га идеалним кандидатом за посао.

Музика Уводна музика је нумера кантри-бенда The Handsome Family написана за њихов албум из 2003. године Singing Bones, под називом Far from Any Road ("Далеко од било ког пута"). Музика садржи елементе хришћанске и блуз музике, а бирали су је Пицолато и Т. Боун Барнет, амерички текстописац и композитор. Двојац је одбио да користи музику Каџуна, као и блуз мочваре, сматрајући то за превише. Барнет је изјавио да су и он и Пицолато сматрали да је за музику потребније да прати драму у ликовима него трилер у радњи. Коришћене су песме Бо Дидлија, Мелвинса, Примуса, Грајндермена и других. Барнет је у сарадњи са Ријаном Гиденс и Касандром Вилсон компоновао делове музике за серију. ХБО је објавио албум са музиком од серије, садржан од 14 композиција из прве две сезоне, августа 2015. године и то на носачима звука и на Ајтјунс.

Теме Мушкост и приказ жена Гледаоци су поменули мушкост као један од основних мотива серије. Кристофер Лирет је за часопис Саутерн Спејсиз рекао да је то прича "о мушкарцима који живе у брутално мушком свету", док жене представљају "нешто што би требало спасити, али и еротску препреку", као у филмовима Двострука обмана и Кинеска четврт. Вила Паскин је у часопису Слејт написала да су женски ликови приказани у три облика (проститутке, жртве и "досадне супруге") што додатно наглашава јужњачки полицијски темперамент главних ликова. У том погледу критици је посебно био интересантан лик Мартија Харта који жене дели на девице и курве кроз третман своје супруге и две ћерке. Након што његова старија ћерка буде ухваћена како на у аутомобилу на паркингу сексуално задовољава двојицу младића Хартова реакција биће опречна - очински ће желети да заштити своје дете, али исто тако желети да задржи контролу над њом.

У чланку објављеном на интернет страници Салон, ауторка Џенет Тарли написала је како "жене постају рефлексија мушкараца" јер је свет Правог детектива искључиво сагледан из мушког угла. Сем Адамс из Индивајера назвао је причу Правог детектива "грозним стварима које мушкарци раде женама" и наставио поентирајући да "Дора Ланг никоме није недостајала. Мари Фонтено је нестала, а полиција је дозволила да се истрага заврши гомилом гласина". Аутор даље каже да је лик Кола једини који пати за женама у свом животу док његов партнер не може исправно да се опходи ни према једној жени у свом животу. Професор друштвених наука са Универзитета Кингстон, Скот Вилсон, истакао је поделу женских ликова у три категорије: суперегоистичне, опсцене и свете. Као суперегоистични женски лик професор наводи лик Меги Харт која емотивно уцењује свог неверног супруга све док га не превари са његовим партнером.

Филозоф Ерик К. Стејплтон изнела је мишљење да леш Доре Ланг служи "како би створио простор у ком су формиране заједнице света Правог детектива". Кроз њено тело партнерство Кола и Харта се по први пут артикулише; а касније и све што том партнерству предстоји. Такорећи, тело Доре Ланг има уплив у однос двојице главних ликова током читаве истраге случаја.

Хришћанство