мини|275x275пиксел| Река Чубут десно|мини| Мапа слива реке Чубут Река Чубут (, ) налази се у регији Патагонија на југу Аргентине. Име јој потиче од речи из теуелче језика , што значи „провидно“. По њој је названа аргентинска провинција Чубут, кроз коју тече река. Велшки досељеници реку су звали „“, што значи „увијена река“.

Река је углавном плитка и проток њене воде може варирати од 4 до 400 м³/с између суше и поплаве. Просечни проток је око 60 м³/с.

Поплаве су земљиште поред реке учиниле плодним и важним за пољопривреду. Река има велики значај за пољопривредну и општу економију покрајине. Било је неколико покушаја стварања брана у близини два насеља Раусон и Гаиман. Река Чубут има врло ретку карактеристику јер је виша од копна око себе које је углавном суво. Узгој пшенице био је главна култура и ослонац пољопривредних и комерцијалних ресурса Патагоније. У то доба досељеници су се борили са финансијама јер су користили стерлинге, којих је било врло мало.

Пшеница и јечам постали су доступнији материјал за трговину. Контрола воде за наводњавање постала је још важнија за новопридошле насељенике којима су додељене парцеле земље или „чакре“ које је аргентинска влада издала у доњем делу долине. 1882. године, након врло лоше жетве 1881. године, шема канала за наводњавање из новог канала обезбедила би доследно заливање усева и решила хировитости протока Чубута. Ово је било кључно за опстанак читаве долине Чубут.

Изградњу канала и система за наводњавање надгледао је млади Велшанин Е.Ј. Вилијамс. Његово прецизно планирање створило је детаљан систем канала у складу са договореном величином и структуром накнада са насељеницима. Ови земљопоседници су сами ископали канале једноставним алатима.

Река је такође популарно одредиште за риболов пастрмке. .

Ток Река тече приближно 800 км према истоку, од Анда до Атлантског океана, изливајући се у заливу Енгано близу Раусона. Главни крак Чубута потиче из Карераса, провинција Рио Негро, а њен слив покрива велико подручје западног андског подножја између Барилочеа и Ескуела. Напаја је и река Чико. Бројне притоке се спајају на малој удаљености пре малог града Пиедра Парада, где терен постаје равница карактеристична за аргентинску Патагонију. Тече на исток и пролази поред града Пасо дел Сапо, где скреће према југоистоку кроз релативно ненасељени централни Чубут. Наилази на аутопут 25 и поново скреће на исток.

Хидроенергија 255 м дуга бетонска брана блокира реку око 120 км западно од Трелева. Ову брану, названу по палеонтологу Флорентину Амегину, 1943. године пројектовао је инжењер Антонио Доминго Пронсато; рад је започет 19. априла 1963. Вештачко језеро се простире на 70 км². Постројење, које користи 56 м висок водопад са протоком од 150 м³/с и три турбине, пружа енергију градовима Пико Трункадо, Калета Оливија, Комодоро Ривадавија и нижој долини Чубут.

Историја У 19. веку су велшки досељеници стигли у Чубут и основали колонију (шпански: ) у долини реке Чубут. Данас су велшки језик и велшке чајџинице уобичајени у неколико градова, од којих многи имају велшка имена. Долавон и Трелев су примери велшких градова.

Референце

Категорија:Реке Аргентине Категорија:Географија Аргентине