Врата од утробе су роман југословенског књижевника Мирка Ковача, првобитно објављен 1978. у издању загребачке издавачке куће Напријед. Неретко се сматра његовим најбољим романом.

У овом роману-хроници приповеда се о животима становника малог херцеговачког места Л. Хроничарски елементи везани су за ток имплицитног наратора чије испрекидано приповедање обухвата догађаје пре, током и непосредно после Другог светског рата. Иако је приповедач романа, по многим одликама, објективан и неутралан хроничар, он не крије да пише о трагичној судбини своје породице и других ликова које је познавао.

Књижевна критика је роман дочекала похвалама. Награђен је НИН-овом наградом за најбољи роман 1978. године и Наградом Жељезаре Сисак, а потом и наградом Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу 1979. године. Књижевни историчари га сматрају једним од важнијих романа првог таласа постмодернизма у југословенској књижевности. Иако су прва издања штампана на српском језику, а роман је уз дозволу аутора објављен 1981. у Нолитовој едицији 50 најбољих српских романа, Мирко Ковач је након сукоба са српским националистима и пресељењем у Ровињ почетком деведесетих, одлучио да стил романа прилагоди хрватском језику, те је касније и штампан у едицијама најбољих хрватских романа.

Садржај

Условно за главни приповедачки ток у роману може се узети судбина приповедачевих родитеља Росе и Стјепана К. У првом поглављу се приповеда о породичном пореклу и родослову, док су Роси и Стјепану посвећени друго, осмо, једанаесто, дванаесто и тринаесто поглавље. Наравно, они у осталим поглављима нису заборављени већ су индиректно присутни или се спомињу у корелацији са другим јунацима.

Отворена структура романа омогућила је Ковачу да унесе већи број ликова, а све личности су обједињене местом збивања – мали град Л. У Херцеговини. Житељима места Л. посвећена су четири поглавља. О судбини Димитрија В. комунисти, првоборцу и представнику комунистичке власти, и његовом брату Милутину приповеда се у трећем поглављу, о Стјепановом трговачком помоћнику у дућану Ђурици Мркајићу у шестом, о Паолу Мензеу у седмом, а о Стјепановом брату Томиславу К. у десетом поглављу.

Поред ових поглавља исприповеданих у хроничарском стилу, у роману постоје два поглавља која се заснивају на другачијим стратегијама приповедања; четврто поглавље је у виду писама фра Иноћенција свом пријатељу Стјепану, а девето је у виду календара које исписује Стјепан. Ти календраи се могу сагледавати као унутрашња хроника у оквиру хронике јер имају све одлике интимног дневника у коме је записана мудра порука о животу.

Књижевна критика Хрватски књижевник Миљенко Јерговић је у есеју, где се присећао свог познантства са Ковачем и његовог стваралаштва, истакао:

Филмска адаптација Ковач је на основу романа написао сценарио за филм „Вечерња звона” који је приказан 1986. Филм је режирао Лордан Зафрановић, а главне улоге су играли Раде Шербеџија, Петар Божовић и Миодраг Кривокапић.

Референце

Литература

Категорија:Романи 1978. Категорија:Српски романи Категорија:Хрватски романи Категорија:Романи награђени НИН-овом наградом Категорија:Књижевна дела о Другом светском рату