мини| Потписници Декларације у Сенека Фолсу према редоследу: Лукреција Кофин Мот се налази на врху списка Декларација о расположењима, позната и као Декларација о правима и расположењима, је документ који је 1848. године потписало 68 жена и 32 мушкарца — 100 од око 300 полазника првог скупа коју су организовале жене о правима жена.Library of Congress. The Learning Page. Lesson Two: Changing Methods and Reforms of the Woman's Suffrage Movement, 1840-1920. "The first convention ever called to discuss the civil and political rights of women...(excerpt)". Retrieved on April 4, 2009. Конгрес је одржан у Сенека Фолсу код Њујорка, а данас је позната као Конгрес у Сенека Фолсу. Главни аутор декларације је била Елизабет Кејди Стантон, која ју је уобличила према Декларацији о независности Сједињених Држава. Била је кључни организатор конгреса заједно с Лукрецијом Мот и Мартом Кофин Рајт.

Према писању „Норт Стара“, који је објавио Фредерик Даглас, чије је учешће на конгресу и подршка декларацији помогла да се донесу предложене резолуције, документ је био „велики помак за постизање грађанских, друштвених, политичких и верских права жена."North Star, July 28, 1848, as quoted in Frederick Douglass on Women's Rights, Philip S. Foner, ed. New York: Da Capo Press, 1992, pp. 49-51; originally published in 1976

Уводна реч Извор на енглеском Превод на српски Када током људских дешавања, постане неопходно да један део човекове породице заузме положај међу људима на земљи другачији од оног који су до тада заузимали, али онај који им закони природе и природин Бог дају за право, достојно поштовање људског мишљења захтева им да се изјасне о узроцима који их подстичу на такав пут.

Држимо да су ове истине саморазумљиве: да су сви мушкарци и жене створени једнаки; да их је њихов Створитељ обдарио одређеним неотуђивим правима; да су међу њима живот, слобода и потрага за срећом; да би се осигурала ова права владе се успостављају, које своја овлашћења изводе из сагласности управљаних. Кад год било који облик владе постане деструктиван за та права, право је оних који испаштају да му одбију верност и да инсистирају на успостављању нове владе, која ће темељити такве принципе и организовати своја овлашћења у таквом облику, који ће вероватно најбоље утицати на њихову сигурност и срећу.

Разборитост ће заиста одредити да владе које су дугорочно основане не треба мењати због лаких и пролазних разлога; и сходно томе, сва искуства су показала да је човечанство склоније патњи, док су зла претрпљива, и стога да би се поправили укидањем облика на које су навикли, али када дуги низ злоупотреба и узурпација, трагајући за истим циљем, покаже дизајн који ће их свести под апсолутни деспотизам, њихова је дужност да одбаце такву владу и обезбеде јој нова ограничења за њихову будућу сигурност. Такво је било и стрпљиво трпљење жена под овом владом, а таква је сада потреба која их спутава да захтевају једнак положај на коју имају право.

Историја човечанства је историја поновљених повреда и узурпација мушкарца према жени, чији је директни циљ успостављање апсолутне тираније над њом. Да бисмо то доказали, нека чињенице буду предане отвореном свету.

Расположења

Он јој никада није дозволио да извршава своје неотуђиво право избора. Он ју је приморао да се подчини законима, о чијем формирању није имала гласа. Он јој је одузео права која су дата најнеукијим и најдеградиранијим људима - и домаћим и страним. Одузевши јој то прво право грађанина, изборно право, стога оставивши је без заступања у законодавним телима, он ју је угњетавао на све стране. Он ју је учинио, ако је удата, у очима закона, грађански мртвом. Он јој је одузео сва имовинска права, чак и на приходе које зарађује. Он ју је учинио морално неодговорним бићем, јер она може некажњено починити многа кривична дела, под условом да их чини у присуству њеног супруга. У брачном завету, она је приморана да обећа послушност свом мужу, он постаје, у сваком смислу, њен господар - закон који му даје моћ да јој одузме слободу и изврши кажњавање. Он је тако уоквирио законе развода, што се тиче правих узрока развода, у случају раздвајања, коме ће се дати старатељство над децом; у потпуности без обзира на срећу жене - закон, у свим случајевима, полази од лажне претпоставке о супериорности мушкарца и давања све власти у његове руке. Након што јој је одузета сва права као удатој жени, ако је и сама власница имовине, он ју је опорезовао да би подржао владу која је препознаје само кад јој имовина може да буде од користи. Он је монополизовао скоро сва профитабилна запослења, а од оних која су јој дозвољена да их следи, добија само оскудну накнаду. Он затвара против ње све путеве до богатства и разликовања, која за себе сматра за најчаснија. Као учитељица теологије, медицине или права, она није позната. Он јој је ускратио могућност за стицање темељног образовања - сви факултети су затворени према њој. Он јој дозвољава да се буде у цркви, као и у држави, али у подређеном положају, захтевајући апостолску власт за њено искључење из службе и, уз неке изузетке, било какво јавно учешће у пословима Цркве. Он је створио лажно јавно расположење дајући свету другачији кодекс морала за мушкарце и жене, по коме се морални преступи који искључују жене из друштва не само толеришу, већ се сматрају од мале бриге за мушкарце. Он је узурпирао првенство самог Јехове, тврдећи да је његово право да јој додили сферу деловања, иако то припада њеној савести и њеном Богу. Он се трудио, на сваки начин који је могао да уништи њено поверење у њене сопствене моћи, да умањи њено самопоштовање и да је учини спремном да води зависан и бедан живот.

Завршна реч

Потписници Потписници Декларације у Сенека Фолсу редоследом потписа:

Лукреција Мот Харијет Кејди Итон - сестра Елизабет Кејди Статон Маргарет Прајор (1785—1874) - Квакер реформатор Елизабет Кејди Статон Јунис Њутн Фут Мери Ен МекКлинток (1800-1884) - Квакер реформатор, полусестра Маргарет Прајор Маргарет Шули Марта Кофин Рајт (1806–75) - Квакер реформиста, сестра Лукреције Мот Џејн Хант Ејми Пост Кетрин Ф. Стебинс Мери Ен Фринк Лидија Хант Моунт - Квакер удовица Делија Метјус Кетрин В. Пајн - 18 година стара у то време, вероватно једна од два потписника Декларације о расположењима која је икада гласала. Елизабет В. МекКлинток - ћерка Мери Ен МекКлинток. Позвала је Фредерика Дагласа да присуствује. Малвина Бибе Сејмур Фиб Мушер Кетрин Шо Дебора Скот Сара Халовел Мери МекКлинток - ћерка Мери Ен МекКлинток Мери Гилберт Софрон Тејлор Синтија Дејвис Хана Плант Луси Џонс Сара Витни Мери Х. Халовел Елизабет Конклин Сели Пичер Мери Конклин Сузан Квин Мери С. Мирор Фиб Кинг Џулија Ен Дрејк Шарлот Водвард (око 1830-1921) - једини потписник ккоји је дочекао 19. амандман. Марта Андерхил - њен рођак се такође потписао Јунис Баркер Сара Р. Вудс Лидија Гилд Сара Хофман Елизабет Лесли Марта Ридли Рејчел Д. Бонел (1827—1909) Бетси Тексбури Рода Палмер (1816—1919) - једина потписница која је легално гласала. Маргарет Џенкинс Синтија Фулер Мери Мартин П.А. Кулверт Сузан Р. Доти Ребека Рејс (1808—1895) Сара А. Мушер Мери Е. Вали - ћерка Лидије Маунт Луси Сплејдинг Лавинија Лејтам (1781—1859) Сара Смит Елиза Мартин Марија Е. Вилбур Елизабет Д. Смит Каролин Баркер Ен Потер Јунис Гибс Антоанет Е. Сегур Хана Џ. Лејтам - ћерка Лавиније Лејтам Сара Сисон Следећи мушкарци су потписали, испод заглавља „…господа присутна у корист новог покрета”: Ричард П. Хант (1796—1856) - супруг Џејн Ц. Хант, брат Лидије Маунт и Хане Плант, такође потписника Семјуел Д. Тилман Џастин Вилијамс Елиша Фут - супруг Јунис Њутн Фут Фредрик Даглас Хенри В. Сејмор - супруг Малвине Бибе Сејмор, потписнице Хенри Сејмор Дејвид Спалдинг - супруг Луси Спалдинг Вилијам Г. Баркер Елијас Џ. Доти Џон Џонс Вилијам С. Дел (1801—1865) - ујак Рејчел Дел Бонел, потписнице Џејмс Мот (1788-1868) - супруг Лукреције Мот Вилијам Бороус Роберт Смолбриџ Џејкоб Метјус Чарлс Л. Хоскинс Томас МекКлинток - супруг Мери Ен МекКлинток Сарон Филипс Џејкоб Чемберлејн (1802-1878) - Методист и касније члан Представничког дома САД. Џонатан Меткалф Нејтан Џ. Миликен Чарлс Е. Вудворт Едвард Ф. Андерхил (1830—1898) - тетка му је Марта Баркер Ундерхил, потписница Џорџ В. Прајор - син Маргарет Прајор, потписнице Џоел Бункер Ајзак Ван Тасел Томас Дел (1828—1850) - син Вилијема С. Дела и рођак Рејчел Дел Бонел, обоје потписници. Е.В. Капрон Стивен Шир Хенри Хатли Азалаја Шули (око 1805 - 24. октобар 1855) супруг Маргарет Шули. Рођен у округу Линколн у Горњој Канади, натурализован као амерички грађанин 1837. године. Становник Ватерлоа, Њујорк и члан Јунуса. Такође повезан са Спиритуалистима и Аболиционистима.

Види још

Законска права жена Ковертура Феминизам Хронологија женског права гласа

Референце

Категорија:Феминизам Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1848.