Национални паркови Канаде заштићени су природни простори широм земље који представљају различите географске регионе нације. Под управом парка Канада, владиног огранка, национални паркови омогућавају уживање јавности без угрожавања подручја за будуће генерације, укључујући управљање дивљином и стаништима унутар екосистема парка. У оквиру канадске администрације налази се широк спектар заштићених подручја, укључујући национална историјска места, национална подручја за заштиту мора и резервате националног парка.
Први канадски национални парк, смештен у Банфу, основан је 1885. Туризам и комерцијализација доминирали су раним развојем парка, праћен уско извлачењем ресурса. Комодификација паркова ради добити канадске националне економије, као и очување природних подручја за јавну и будућу употребу постали су интегрисани метод стварања паркова. Процес успостављања националних паркова обухватио је често присилно расељавање аутохтоних и неаутохтоних становника подручја унутар предложених граница парка. Сукоби између стварања паркова и становника овог подручја преговарани су кроз праксе заједничког управљања, јер су паркови Канаде препознали важност учешћа заједнице у циљу одржавања здравог екосистема.
Транзиција ка развоју паркова као места очувања започела је Законом о националним парковима из 1930. Овај догађај означио је промену у пракси управљања парком. Ревидиран 1979. године у складу са политиком националних паркова, закон је ставио већи нагласак на очување природних подручја у неометаном стању еколошким интегритетом и рестаурацијом, одмичући се од развоја који се заснива на добити. Делујући као национални симболи, канадски национални паркови постоје у свакој провинцији и на територији и представљају разнолике пејзаже који обележавају природно наслеђе Канаде.
Хронологија
1885. — Национални парк Банф успостављен је као први канадски национални парк. Првобитно се овај парк звао Резерват Банф, а касније Национални парк Стеновите планине 1908—1912 — У Алберти и Саскачевану основана су четири национална парка са мисијом сродном националним склоништима за дивље животиње. Све би биле укинуте до 1947. када се постигну њихови циљеви 1911. — Створен је парк Доминион, прва служба националног парка на свету 1930. — Канадски парламент усвојио је први закон о националним парковима, којим се уређује заштита паркова 1930. — Потписан споразум о преносу ресурса 1970-е — Системски план националних паркова осмишљен са циљем да заштити репрезентативни узорак сваког од 39 природних простора Канаде. 1979. — Ревидирана је политика националних паркова како би очување еколошког интегритета постало приоритет у канадским парковима, завршавајући, такозвани, двоструки мандат рекреативном употребом 1984. — Основан први национални парк споразумом о потраживању земљишта 1988. — Закон о националним парковима измењен и формализован принцип еколошког интегритета у парковском систему 1989. — Канадско друштво за паркове и дивљину и Светска фондација за природу покренули су кампању Угрожени простори како би подстакли завршетак система националних паркова. Циљ кампање је да имају паркове и заштићена подручја која представљају сваку од природних регија у земљи 2011. — Поводом обележавања стоте годишњице стварања система националних паркова, основали су Национални пројекат паркова са циљем да створе серију документарних филмова о различитим парковима у систему."The National Parks Project: Wildlife and wild music". The Globe and Mail, May 20, 2011. 2017. — Бесплатни национални паркови у 2017. години: У част прославе 150. рођендана Канаде 1. јула 2017. године, Парк Канаде понудио је бесплатан улаз у националне паркове и национална историјска места током целе године.
Стварање и развој мини|329x329пиксел| Национални парк Банф Крунска колонија Британске Колумбије, 20. јула 1871. године, обавезала се на конфедерацију са Канадом. Према условима Уније, Канада је требало да започне изградњу трансконтиненталне железнице која би повезивала пацифичку обалу са источним провинцијама. Како су канадски геодетски службеници пацифичке железнице 1875. године почели да проучавају земљу, положај природних ресурса у земљи изазвао је додатно интересовање. Докази о минералима брзо су увели изградњу рудника и експлоатацију ресурса у претходно нетакнутој дивљини Канаде. Истраживање је довело до открића топлих извора у близини Банфа у Алберти, а новембра 1885. канадска влада је изворе учинила јавном својином, уклањајући их из могућности приватног власништва и експлоатације. Овај догађај довео је до почетка канадског покрета ка очувању земљишта и одвајању за јавну употребу као националних паркова. Крајем 1880-их, Томас Вајт, канадски министар унутрашњих послова, одговоран за федерално управљање земљиштем, индијске послове и вађење природних ресурса, почео је да успоставља законодавни предлог за успостављање првог канадског националног парка у Банфу.
Мај 1911. године означио је један од најзначајнијих догађаја у администрацији и развоју националних паркова у Канади, пошто је Закон о шумским резерватима и парковима Доминион добио краљевско одобрење.) Овим законом створено је прво административно тело, које ће управљати националним парковима у Канади. Када је огранак успостављен, систем паркова се проширио од Банфа према истоку, комбинујући употребу и заштиту као темељ за управљање националним парком.
Главни мотиви стварања националних паркова у Канади били су профит и очување. Инспирисана оснивањем и успехом националног парка Јелоустон у Сједињеним Америчким Државама, Канада је спојила опречне идеје очувања и комерцијализма како би задовољила своје потребе за природним ресурсима, конзерваторске погледе на савремени менаџмент, растуће интересовање јавности за спољашње просторе и нову популарност повратка природи. Ово све веће интересовање да се избегне градска гужва донело је идеје о очувању нетакнуте дивљине Канаде стварањем јавних паркова. Као земља која зависи од природних ресурса, канадски национални паркови представљају пример компромиса између потражње за профитом од копнених ресурса и туризма, са потребом за очувањем и одрживим развојем.
Иако су конзерватистичке идеје и заједнички канадски покрет за повратак природи били очигледни у раном развоју националних паркова у Канади, већу улогу имале су привредне коморе, локалне самоуправе, промотери туризма и рекреативне групе које су заговарале комерцијалну делатност развој, укључујући и очување дивљих животиња, када је то могуће. Канадски национални паркови омогућили су јавности пут према природи, истовремено интегришући идеје о очувању канадског живописног пејзажа и популације дивљих животиња у ери развоја и вађења главних ресурса.
Туризам и комерцијализација мини|367x367пиксел| Национални парк Банф Интеграција јавне посете националним парковима у Канади увелико је допринела почетку јавних бирачких округа за одређене паркове. Паркови који су се мобилизирали у јавној јединици имали су тенденцију да напредују бржим темпом.Paul F. J. Eagles, Stephen F. McCool. Tourism in National Parks and protected areas: planning and management. CABI, 2002. 32. Као тактику за повећање броја људи који путују у и кроз националне паркове, чланови сваке изборне јединице која окружује националне паркове почели су да се залажу за изградњу путева, укључујући развој трансканадског аутопута.Leslie Bella Parks for Profit. Harvest House, 1987. 2. Као главни аутопут који пролази канадским стеновитим планинама, трансканадски аутопут је пружио доступност посетама и трговини том подручју. Аутопут је дизајниран да обезбеди густ проток саобраћаја, а такође укључује и мноштво приступачних раскрсница и места за излете. Са великом фреквенцијом путника и многим одредиштима која се заустављају, туризам је цветао након успостављања трансканадске аутоцесте. Док аутопут пролази кроз Банф и подручје долине Бов, укључује сликовит поглед на већину планина и окружење богато дивљином.Patton, Brian. Parkways of the Canadian Rockies. Summerthought Publishing. 2008. 10.
Топли извори Банфа постали су приступачнији након минирања тунела 1886. године.Patton, Brian. Parkways of the Canadian Rockies. Summerthought Publishing. 2008. 35. Коњске запреге заменили су аутобуси и таксији, а 1960-их су мале кабине углавном замењивали хотели и мотели, јер је заједница била усмерена на изградњу националног парка као туристичке дестинације. Године 1964. успостављен је први сервисни центар за посетиоце, који је подразумевао изградњу кампа, приколице и других атракција.W.F. Lothian. Brief History of Canada's National Parks. Environment Canada, Parks, 1987. 35. До 1927. године смештај у кампу на планини Тунел прилагођавао се тако да је имао простор за приколице, као и шаторе. Због повећане потражње камп је проширен и до 1969. године био је највећи камп у систему националног парка. Банф је постао целогодишњи рекреативни центар јер је раст зимских спортских активности пружио додатни подстицај туризму. Примена барова и жичара на Банфовим скијашким брдима помогла је да Банф постане дестинација за скијање и зимске спортове.W.F. Lothian. Brief History of Canada's National Parks. Environment Canada, Parks, 1987. 36.
Сукоби око стварања
Развој ресурса Од оснивања канадских националних паркова, пословање и профит били су главни елемент њиховог стварања и развоја. Иако је туризам био први извор добити у националним парковима, експлоатација природних ресурса попут угља, дрвне грађе и других минерала постала је још једно главно подручје прихода. Тих ресурса има у изобиљу у Стеновитим планинама и протумачено је као неисцрпно.
Угаљ је био најобилнији и најпрофитабилнији од свих минерала, па су зато његово постојање у парковима прихватили политичари и званичници канадске пацифичке железнице. То је допринело изградњи града угља на путу ка језеру. Он није представљао опасност за национални парк Банф, већ додатну атракцију за посетиоце.. ) У овом случају, експлоатација ресурса и туризам радили су заједно једни с другима на стварању профитабилнијег националног парка. Иако су туризам и развој ресурса могли да раде заједно, из доношења политика било је јасно да је туризам постао секундарни у експлоатацији ресурса.
Ресурси који су искоришћени из националних паркова били су од суштинског значаја јер је те ресурсе преносио широм земље. Године 1887. успостављен је Закон о парку Стеновитих планина који је одражавао важност експлоатације ресурса за канадску економију. Према овој уредби, национални паркови нису били у потпуности очувани у свом природном стању, јер су рударство, сеча и паша и даље били дозвољени.
Када је предложен закона о парку Стеновитих планина, он је у то време изазвао разне критике, једна од њих је имплицитна контрадикција између експлоатације ресурса у оквиру овог националног резервата. Међутим, свеобухватна идеологија деветнаестог века да ће дрвна грађа и рударство допринети корисности резервата за разлику од обезвређивања парка засенила је забринутост због експлоатације ресурса. Сматрало се да су природни ресурси у парковима неограничени и да их стога треба користити јер је то економски корисно за нацију.
До 1911. године, кад су Канађани постали свесни исцрпљивања америчких природних ресурса, избила је расправа усмерена на обим експлоатације ресурса у канадским националним парковима. Ова расправа започела је још 1906. године на Шумарској конвенцији у Отави, јер је подстакла нови интерес за заштиту, који је разговарао са владиним, академским и јавним нивоом. Канадски национални паркови више нису били места неограничених природних ресурса, али су се сада сматрали местом где је ресурсе требало чувати регулативом како би се осигурала будућа и континуирана употреба.