Лазаричке песме су врста обредних лирских народних песмама. Лазаричким песмама се слави долазак пролећа и буђење живота још од прастарих времена, а овај обичај се касније усталио на Лазареву суботу. Група девојчица (лазарица) је ишла од куће до куће, и певала песме за здравље, срећу и напредак домаћина. Лазаричке песме су се до данас очувале у источној Србији и нарочито на Косову и шарпланинским селима.
мини|Деца обучена у народну ношњу на празник Лазарева субота Традиција Лазаричке песме, некад везане за прастаре култове у славу пролећа и буђења живота, христијанизоване су и везане за предускршњи празник Лазарева субота, што је допринело њиховом очувању. Главну тему песма чини изражавање добрих жеља за здравље, напредак домаћина и укућана. Временом песме су примиле и шаљиве елементе.
„Кој Лазара дарива’: Све му здраво у кућу, Краве му се телиле, Овце му се јагњиле, Кокошке му носиле, Пчеле му се ројиле.” Песме пева група девојака, лазарица. Оне, лепо обучене и украшене пешкирима, марамама, зеленилом, цвећем и врбовим гранчицама, обилазе куће и обраћају се сваком са посебно намењеном песмом. Једна девојчица се преоблачила у мушкарца (Лазара).Групу су чинили Лазар, Лазарица, три стежника, који носе стегове, и три војводе. Лазарице су се облачиле у бело, што је значило да се спремају за удају. Веровало се да се девојка може удати само ако три пута иде у лазарице.
За време лазаричких дана куће су детаљно чишћене, подови су метени судови прани, ложена нова ватра, чиме су се отклањали зли демони и стварани услови за обнављање живота и плодности. Лазарице би рано пре сунца обично ишле прво на воду, умиле се и молиле воду да поново оживи: „Мори водо, студна водо, доста биде студна вода. Ајде већем загревај се загревај се, затопли се...“ Потом, идући од куће до куће, играле су се и певале песме намењене домаћину и његовим укућанима и то сваком посебно. Песмама се исказивала жеља за здрављем, плодношћу, напретком и благостањем. Момцима се желело да нађу добре девојке, одраслима да имају пуно деце, здравље и богатство. Једна девојка носила је котарицу окићену цвећем у коју је стављала дарове које је добијала од домаћина: брашно, јаја, орахе, вуну. Девојке су то на крају делиле или су правиле заједничку гозбу са жељом да тако призову свадбено весеље и улазак у нову заједницу.
Пример „Ој, Лазаре, Лазаре, Наш прехрабри Јариле! И премили Божоле! Овде нама казују Младе деве велике За удају приспеле. Белила је белила Танке беле дарове У Ђуримске дворове, Те Ђурђеве Јарилске. Сам ју Ђурђе видео, Сам Јарило Ђуриме И дружину викнуо: „Ход’те, ход’те, дружина! Ево вама дарова, Сваком вама дарова, А меника девојка.“ Обрни се Лазаре, Наш премили Божоле, Па се лепо поклони, Да те лепше дарујем: Лепим даром дукатом.” Ова песма је намењена девојкама стасалим за удају. Смештена је у реалистички оквир, типичан за патријархалну културу, а као младожења се појављује словенски бог Јарило, који се славио два пута годишње, у пролеће и лето. Симболички, ово може представљати спајање земље и Сунца, које у пролеће резултује буђењем вегетације и поновним започињањем циклуса рађања у природи. Јарило је након доласка хришћанства повезан са светим Ђорђем.
Види још Ђурђевске песме Лазарице у Сиринићкој жупи Референце
Спољашње везе
https://projekti.filfak.ni.ac.rs/stiutz/component/k2/item/85-lazarice-obicaj-i-lazaricka-pesma http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Milos%20S.%20Milojevic%20-%20Pesme%20i%20obicaji%20ukupnog%20naroda%20Srpskog.pdf https://www.vranjenews.rs/news/lazari%C4%8Dke-pesme-u-vranjskoj-p%C4%8Dinji-devojka-je-momku-srce-aresala-feljton-4
Категорија:Лирске народне песме