Kajhosru Šapurdži Sorabdži (rođe Leon Dadli Sorabdži; 14. avgust 1892 – 15. oktobar 1988) bio je engleski kompozitor, muzički kritičar, pijanista i pisac. On je jedan od najplodnijih kompozitora 20. veka, a najpoznatiji je po svojim nokturnima i velikim klavirskim kompozicijama, koje uključuju sedam simfonija za solo klavir, četiri tokate, -{Sequentia cyclica}-, -{100 Transcendental Studies}-, -{Opus clavicembalisticum}-, njegove poslednje dva klavirske sonate i -{Gulistān}-.

Sorabdži je rano u svom životu izrazio osećaj različitosti. Kao homoseksualac mešovitog porekla i osećajući se otuđenim od engleskog društva, školovao se privatno i imao je doživotnu tendenciju da se povučenosti. Njegova majka je bila Engleskinja, a otac bogati parsijski biznismen iz Indije, koji je osnovao skromni poverenički fond koji ga je oslobodio potrebe za radom. Iako je Sorabdži bio nevoljni izvođač, a ne virtuoz, nekoliko svojih dela je javno odsvirao između 1920. i 1936. Krajem tridesetih godina došlo je do promene u njegovom stavu i nametnuo je ograničenja u izvođenju svoje muzike (poznata i kao „zabrana”), koju je ukinuo 1976. Njegove kompozicije su bile malo izložene tokom tih godina i on je ostao u pažnji javnosti uglavnom zahvaljujući svojim spisima i muzičkoj kritici, u čijem su središtu njegove knjige Oko muzike i Mi kontra fa: Imoralizacija makijavelskog muzičara. Pedesetih godina napustio je London i na kraju se nastanio u selu Korf kasl u Dorsetu. Informacije o Sorabdževom životu, posebno o njegovim kasnijim godinama, su retke, a većinom potiču iz pisama koja je razmenjivao sa prijateljima.

Sorabdži se predao muzici nakon ranih časova kompozicije. Iako ga je u početku privlačila modernistička estetika, kasnije je odbacio velike delove ustaljenog i savremenog repertoara. Oslanjao se na različite uticaje poput Feručija Busonija, Kloda Debusija i Karola Szimanovskog i razvio visoko individualni stil koji karakterišu česti poliritmi, uzajamno delovanje tonskih i atonalnih elemenata i raskošna ornamentika. Njegova veća dela takođe imaju tendenciju da kombinuju kontrastne forme (pre svega barok i atematiku). Njegov rad sa preko 100 kompozicija trajao je osam decenija i kreće se od skupa aforističnih fragmenata do dela koja traju nekoliko sati. Iako je prvenstveno komponovao za klavir, pisao je i orkestralne, kamerne i orguljske komade. Sorabdži je bio povezivan sa mnogim kompozitorima-pijanistima kojima se divio, uključujući Frederika Šopena, Franca Lista i Šarla Valentina Alkana. Karakteristike njegove muzike, ne samo harmonični jezik i složeni ritmovi, predvidele su trendove u kompozicijama od sredine 20. veka i nadalje.

Biografija

Rane godine

Kajhosru Šapurdži Sorabdži je rođen kao Leon Dadli Sorabdži u Čingfordu, Eseksu (sad širi London), 14. avgusta 1892.Roberge, Marc-André (3 July 2020). "Biographical Notes". Sorabji Resource Site. Retrieved 14 July 2020. Njegov otac, Šapurdži Sorabdži (Šapurdži Hormusdži Šrof; 18. avgust 1863 – 7. jul 1932), bio je parski građevinski inženjer i biznismen rođen u Bombaju u Indiji, u porodici dugog niza industrijalaca i biznismena. Njegova majka Madelin Matilda Vorti (13. avgust 1866 - 5. maj 1959) bila je Engleskinja. Poznato je da je ona bila pevačica, pijanistkinja i orguljašica, ali je pronađeno malo dokaza koji potkrepljuju ove tvrdnje.Hinton, Alistair (2005). "Sorabji's Songs (1/4)". The Sorabji Archive. Retrieved 23 June 2020. Oni su se venčali 18. februara 1892.

O ranom životu i muzičkim počecima Sorabdžija se malo zna. On je počeo da uči klavir od majke kada mu je bilo osam godina, a kasnije je dobio pomoć od Emili Edrof-Smit, engleske muzičarke i učiteljice klavira koja je bila prijateljica njegove majke. Sorabdži je pohađao školu od dvadesetak dečaka u kojoj je, pored opšteg obrazovanja, pohađao muzičke časove klavira, orgulja i harmonije, kao i časove nemačkog i italijanskog jezika. Od ranih 1910-ih do 1916. godine učio je muziku kod pijaniste i kompozitora Čarlesa A. Treva (1854–1929). Njega je takođe obrazovala njegova majka, koja ga je vodila na koncerte.

Napomene

Reference

Literatura

Abrahams, Simon John (2002). (PhD). King's College London. Anon. (1930). Editorial postscript to Sorabji, (1 August 1930). p. 739. Anon. (1937). (2 March 1922). p. 7.

Derus, Kenneth; Ullén, Fredrik (2004). Kaikhosru Shapurji Sorabji, 100 Transcendental Studies, Nos. 1–25 (liner notes). Fredrik Ullén. Åkersberga: BIS Records (published 2006). ASIN B000F6ZIKQ. BIS-CD-1373. Derus, Kenneth (2009); Ullén, Fredrik (2010). Kaikhosru Shapurji Sorabji, 100 Transcendental Studies, Nos. 44–62 (liner notes). Fredrik Ullén. Åkersberga: BIS Records (published 2010). ASIN B0046M14W6. BIS-CD-1713. Gray-Fisk, Clinton: . .

Harrison, Max (1994a). "Book Review". Musical Opinion, Vol. 117 (February 1994). pp. 61–62. Retrieved 23 November 2012. Harrison, Max (1994b). . p. 60. (liner notes). Lukas Huisman. Piano Classics. ASIN B01K8VR8RS. PCLD0119.

Owen, Sean Vaughn (2006). Kaikhosru Shapurji Sorabji: An Oral Biography (PhD). University of Southampton (UK). Powell, Jonathan (2003a). Kaikhosru Shapurji Sorabji, Toccata No. 1 (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B00009NJ1J. AIR-CD-9068. Powell, Jonathan (2003b). Kaikhosru Shapurji Sorabji, Piano Sonata no.4 (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B00029LNDC. AIR-CD-9069(3). (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B000OCZCBQ. AIR-CD-9081. (liner notes). Jonathan Powell. Piano Classics. ASIN B081WNYNWV. PCL10206. . Boydell & Brewer. Rapoport, Paul, ed. Roberge, Marc-André (1983; in French). (PDF format). (Sainte-Foy, Québec: Société du Journal Rond-Point). . Retrieved 14 July 2020. Roberge, Marc-André (1991). (PDF format). (Ottawa: Société de musique des universités canadiennes). . Retrieved 14 July 2020. Roberge, Marc-André (1996). (PDF format). (Cambridge, England: Black Bear Press Ltd.). . Retrieved 14 July 2020. Roberge, Marc-André (1997). (PDF format). In Guido, Bimberg. . Kanada-Studien, . Bochum: Universitätsverlag Dr. N. Brockmeyer. Roberge, Marc-André (2020). Opus sorabjianum: The Life and Works of Kaikhosru Shapurji Sorabji (free download of the book in PDF format from its presentation page on the Sorabji Resource Site). Retrieved 1 August 2020. . Routledge. (unpublished essay). , Vol. 55 (July 1934). pp. 141–142.

(unpublished essay).

Ullén, Fredrik (2004). "Transcendental Studies". In Derus, Kenneth; Ullén, Fredrik (2004). pp. 9–13. Ullén, Fredrik (2010). "Transcendental Studies". In Derus, Kenneth (2009); Ullén, Fredrik (2010). pp. 4–7.

Spoljašnje veze

-{The website of The Sorabji Archive contains up-to-date information on scores, performances, recordings and broadcasts of Sorabji's music.}- -{The Sorabji Resource Site, by Marc-André Roberge, is an extensive repository of lists, compilations, tables, analytical charts and links about many aspects of Sorabji's life and works. One of its menu entries is devoted to the author's Opus sorabjianum: The Life and Works of Kaikhosru Shapurji Sorabji, with a link to the complete file in PDF format (available as a free download).}-

Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Британски композитори Категорија:Британски музичари