мини|Рашид Али ал-Гајлани, про-немачки министар који је дошао на чело нове ирачке владе и започео англо-ирачки рат.
Државни удар у Ираку, извршен 1. априла 1941, био је организован од нацистичке Немачке са циљем да се Ирак ослободи од британске хегемоније, што би ослабило британски војни положај на Блиском истоку и омело снабдевање нафтом британских снага у северној Африци. Војни пуч је окончан британском војном интервенцијом већ 1. јуна 1941. Позадина Територија данашњег Ирака, насељена већином Арапима, била је део Османског Царства од 1534. до 1918. Пошто су Ирак током Првог светског рата заузеле британско-индијске трупе, Велика Британија је на конференцији Друштва народа 28. априла 1920. добила мандат над Ираком, у коме су била откривена велика налазишта нафте, иако су Арапски комитет у Багдаду (основан 1918) и представници локалног арапског становништва тражили формирање независне ирачке државе. Устанак Ирачана у лето 1920. Британци су сурово угушили, а затим су на власт поставили емира Фејсала I, кога су подржавали крупни земљопоседници, и прогласили Ирак за уставну монархију (11. јула 1921); Велика Британија задржала је контролу над спољним пословима, финансијама и војском Ирака, и имала је право држања својих трупа у земљи. Уговором од 30. јуна 1930. Велика Британија је Ираку формално признала независност, али је задржала за себе многа суверена права: држање ваздухопловних база и јединица британске војске на територији Ирака за наредних 5 година, а после тога несметан пролаз са свим постојећим средствима преко ирачке територије. У том периоду у Ираку Британци су изградили железничке пруге и путеве стратегијског значаја, као и веше војних аеродрома. Ирак је примљен у Друштво народа 3. октобра 1932, чиме је престао мандат Велике Британије, али је на челу Ирака остала про-британска марионетска влада, на челу са председником владе Нури ал-Саидом () и регентом Абдулахом (), који су управљали у име малолетног краља Фејсала II. Избијањем Другог светског рата, ирачка влада је у септембру 1939. прекинула дипломатске односе са Немачком.
Државни удар Тежњу арапских народа да се ослободе британске превласти, у Другом светском рату искористила је нацистичка Немачка. Обећавајући Ирачанима независност и помоћ у борби против британског колонијализма, нацистички агенти заврбовали су неке ирачке војне и племенске вође на челу са министром Рашид Али ал Гајланијем (). Државни удар од 1. априла 1941, којим је Рашид Али дошао на власт, прерастао је у устанак против Британаца који је добио широку подршку народа. Регент Абдулах и премијер Нури ал-Саид склонили су се на британски ратни брод. Рашид Алијева влада је прогласила неутралност и одмах отказала уговор са Великом Британијом из 1930. о стационирању британских трупа у Ираку.
Државни удар требало је да омогући упад Немаца у Ирак, али они нису били довољно спремни да искористе ситуацију: упутили су само неколико авиона са острва Родоса преко Сирије у Мосул. Дотле су Британци брзо и оштро интервенисали: у Басру је 18. априла стигао први конвој индијских трупа, и дошло је до оштрих борби (Англо-ирачки рат). Ирачка војска опколила је највећи британски аеродром у Хабанији, 70 км западно од Багдада, пресекла нафтовод који изводи у луке Средоземног мора и приступила уништавању инсталација нафте у Мосулу. Међутим, Британци су с пристиглим појачањима 31. маја заузели Багдад, а Рашид Али је с осталим про-немачким вођама побегао из Ирака у Берлин.
Последице Борбе су завршене 1. јуна 1941, а регент Абдулах и Нури ал-Саид, враћени у Багдад са британском војском, сурово су се обрачунали са устаницима. Влада Ирака је већ 19. јуна 1941. прекинула дипломатске односе с Италијаом, а јануара 1943. Ирак је објавио рат силама Осовине, али у њему није узео активно учешће.
Напомене
Референце
Категорија:Историја Ирака Категорија:Други светски рат Категорија:Уједињено Краљевство у Другом светском рату Категорија:Ирак у 1941.