Лав Сапега (; ; 4. април 1557 – 7. јул 1633) био је племић и државник Пољско-литванске заједнице. Постао је велики секретар Великог кнежевства Литваније 1580. године, велики писар Великог кнежевства 1581, крунски канцелар 1585, велики канцелар од 1589. до 1623, војвода вилњуски 1621, велики хетман литвански 1623. и управник Слонима, Бреста и Могиљова. Сапега се сматра једном од најзначајнијих политичких личности Заједнице. Богат и моћан магнат, био је познат по својој мудрости као државник, правник и војни заповедник; био је један од највећих вођа Великог кнежевства Литваније у време његовог највећег културног процвата. Био је рутенијског (белоруског) порекла. Савремени белоруски извори тумаче његово рутенијско наслеђе као белоруско.Саверчанка І.В. Канцлер Вялікага княства. Леў Сапега, Мн., Навука і тэхніка, 1992, с.63.Чаропка В. Бацька Айчыны. Леў Сапега. ў кнізе «Уладары вялікага княства», Мн., Беларусь, 1-е издание 1996, 2-ое издание 2002, с.327-408.Редактор: Тарас А. Е, Вялікі беларус Леў Сапега: Зборнік артыкулаў, 2012, Издательство: Інстытут беларускай гісторыі i культуры Рани живот Рођен је у Астроуна (), близу Витебска. Образовао се у Лајпцигу и радио у краљевској канцеларији краља Пољске и великог кнеза Литваније Стефана Баторија под руководством Јана Замојског. Одгајан као православни хришћанин, у младости је прешао у калвинизам и основао више калвинистичких цркава на својим поседима. Током 1570-их година прешао је у унитаризам. Разочаран размирицама унутар протестантског табора, 1586. године је са својом првом супругом прешао у римокатолицизам, чији је постао ревносни бранилац. После Брестске уније наметао је верско јединство невољним православнима. Каријера и политика Подржавао је политичку унију са Московијом у периоду 1584–1600. и предводио дипломатску мисију у Москву 1600. године, која је предложила унију цару Борису Годунову, који је одбио предлог. Такође је учествовао у ратовима са Московијом под влашћу Стефана Баторија и краља Пољске и великог кнеза Литваније Сигисмунда III Вазе. Постао је саветник Сигисмунда III и подржавао његове радикалне планове да силом преузме московски престо и поврати Смољенск. Учествовао је у оснивању Литванског трибунала 1578. године. Као канцелар био је главни уредник и издавач последње верзије Статута Великог кнежевства Литваније. Поставио је темеље за оснивање Правног факултета на Универзитету у Вилњусу, који је основан 1641. године. Био је суиницијатор и учесник војног похода на Москву 1618. године који је предводио краљ Пољске и велики кнез Литваније Владислав IV. Као маршал Сејма предводио је редовни Сејм у Варшави од 4. октобра до 25. новембра 1582. године. Био је добротвор бројних католичких цркава у Великом кнежевству. Утемељио је дугорочну моћ и богатство породице Сапега. Сапега је умро 1633. године и сахрањен је у криптама Цркве Светог Михаила Архангела у Вилњусу, коју је сам наручио.Howard Jarvis, Neil Taylor (2006) Vilnius with Kaunas, Bradt Travel Guides, pp. 112–113 Његова гробница се и данас налази тамо и и даље је највеће уметничко дело те врсте на територији Литваније.
Референце
Категорија:Рођени 1557. Категорија:Умрли 1633. Категорија:Историја Литваније Категорија:Историја Белорусије