Sajanske planine ili Sajani (ruski: -{Саянские горы}- ili -{Саяны}-; mongolski: -{Соёны нуруу}-; staroturkijski: -{𐰚𐰇𐰏𐰢𐰤 [Kögmen]}-, tokom perioda Plavih TurkijacaBartold, V. V. (1935) 12 Vorlesungen uber die Geschichte der Turken Mittelasiens Deutsche Gesellschaft für Islamkunde, Berlin, p. 46, ) su planinski lanac u južnom Sibiru, Rusija (Republika Tuva) i severnoj Mongoliji. U prošlosti je služio kao granica između Mongolije i Rusije.
Visoki vrhovi Sajanskih planina i prohladna jezera jugozapadno od Tuve stvaraju pritoke koje se spajaju i postaju jedna od glavnih reka Sibira, reka Jenisej, koja teče severno do Arktičkog okeana preko 3.400 kilometara (2000 milja). Ovo je zaštićeno i izolovano područje, koje je Sovjetski Savez držao zatvorenim od 1944. godine.
Geografija
Zapadni Sajan
Na 92°I zapadni Sajanski sistem probija Ulug-Hem () ili gornja reka Jenisej, a na 106°, na njegovom istočnom kraju, on se završava iznad depresije doline Selenga-Orhon. Sa Mongolske visoravni uspon je u celini blag, dok je sa ravnica Sibira znatno strmiji, uprkos činjenici da je venac maskiran širokim pojasom drugih venaca alpskog karaktera, npr. lanci Usinsk, Oja, Tunka i Kitoj.
Između proboja Jeniseja i jezera Huvsgul na 100° 30'I, sistem nosi i ime Jergik-tajga. Flora je uglavnom siromašna, mada viši krajevi nose dobre šume ariša, bora, kleke, breze i jove, sa rododendronima i vrstama Berberis i Ribes. Lišajevi i mahovine oblače mnoge gromade koje su rasute po gornjim padinama.
Period ledenog doba thumb|Sajanske planine u avgustu|left
U ovom području koje trenutno ima samo male cirkularne ledenike, tokom ledenog doba glečeri su se spuštali sa 3492 m visokog masiva Munku Sardik koji se nalazi zapadno od Bajkalskog jezera i sa 12.100 km² produženog potpuno zaleđenog granitno-gnajsnog platoa (2300 m nv) Istočno-Sajanskih planina, kao i istočno povezanih vrhova visokih 2600 – 3110 m u dolini Tunkinskaja, spajajući se sa oko 30 km širokom matičnim glečerom. Njegov jezik glečera koji se spuštao na istok, do jezera Bajkal, završavao se na 500 m n.v. (51°48’28.98"S/103°0’29.86"I). Planine Hamar Daban bile su okrunjene velikim ledenim pokrivačem koji je ispunjavao reljef dolina. Iz njenih dolina, npr. gornje doline Slujanka (51°32’S/103°37’I), ali i kroz paralelne doline poput doline Snirsdaja, izlazni lednici su tekli na sever do Bajkalskog jezera. Ledenik Snirsdaja doline je bio odvojen, između ostalih izlaznih lednika, na oko 400 m nadmorske visine do Bajkalskog jezera (51°27’S/104°51’I). Ledenička snežna linija glečera (Virmsko ledeno doba = poslednji glacijalni period = MIS 2) (ELA) kao altitudni limit između područja hranjenja glečera i zone ablacije nalazila se u ovim planinama između 1450 i 1250 m n.v. To odgovara depresiji snežne linije od 1500 m u odnosu na trenutnu visinu snežne linije. Pod uslovima uporedivog odnosa padavina, ovo bi moglo proizaći iz glacijalne depresije prosečne godišnje temperature od 7,5 do 9 °-{C}- za poslednje ledeno doba u odnosu na današnju.Grosswald, M. G.; Kuhle, M. (1994):Impact of Glaciations on Lake Baikal. International Project on Paleolimnology and Late Cenozoic Climate No. 8. (Eds: Shoji Horie; Kazuhiro Toyoda (IPPCCE)) Universitätsverlag Wagner, Innsbruck, 48–60.Kuhle, M. (2004):The High Glacial (Last Ice Age and LGM) glacier cover in High- and Central Asia. Accompanying text to the mapwork in hand with detailed references to the literature of the underlying empirical investigations. Ehlers, J., Gibbard, P. L. (Eds.). Extent and Chronology of Glaciations, Vol. 3 (Latin America, Asia, Africa, Australia, Antarctica). Amsterdam, Elsevier B.V., pp. 175-199.
Poreklo uzgajanja irvasa thumb|Осенний лес в горах Восточных Саян, Бурятия, Россия|Jesenja šuma u istočnim Sajanskim planinama, Burjatija, Rusija.
Prema Sevjanu Izrajleviču Vajnštejnu uzgoj Sajanskih irvasa, kako su ga istorijski praktikovali Evenki, „najstariji je oblik uzgajanja irvasa i povezan je sa najranijim pripitomljavanjem irvasa od strane samojedske populacije tajge Sajanskih planina na prelazu u prvi milenijum nove ere (...) Sajanski region očigledno je mesto poreklo ekonomskog i kulturnog kompleksa lovaca-stočara koji se i danas vide među raznim Evenki grupama i narodima sajanskog područja.”
Preci modernih grupa Evenka naseljavali su područja u blizini Sajanskih planina i velika je verovatnoća da su učestvovali u procesu pripitomljavanja irvasa zajedno sa samojedskim stanovništvom. Lokalne starosedelačke grupe koje su do danas zadržale svoj tradicionalni način života žive gotovo isključivo na području istočnih Sajanskih planina. Međutim, lokalne zajednice uzgajanja irvasa bile su pod velikim uticajem rusifikacije i sovjetizacije, pri čemu su mnogi Evenki izgubili svoj tradicionalni način života, a grupe poput naroda Mator i Kamas bile su potpuno asimilovane.
Prema Juhi Janhunenu i drugim lingvistima, domovina uralskih jezika nalazi se u Južnom Centralnom Sibiru u regionu Sajanskih planina.
Nauka
The Sayan Solar Observatory is located in these mountains () at an altitude of 2,000 meters.
Reference
Literatura
Forsyth, James, "A History of the Peoples of Siberia", 1992.
. ,
Spoljašnje veze
-{Tuva -Sayan Mountains}- -{Photo of Sayan Mountains}-
Категорија:Планине у Русији Категорија:Планине у Монголији