Klasifikacije otvorenih i zatvorenih preloma koje se trenutno predlažu za korišćenje u kliničkoj praksi su: Tscherene i Goetzen klasifikacija zatvorenih preloma i Gustilo - Anderson klasifikacija otvorenih preloma. Pri korišćenju ovih klasifikacija treba imati u vidu da loša interpretacija od strane lekara umnogome sputava pravilno korišćenje ovog sistema, jer vrsta preloma ne zavise samo od stepena narušene kominucije unutar preloma, već i od spoljnih sila koje direktno produkuju ogrebotine ili kontuzije, koje zbog varijacija u lokalnom krvotoku ali i drugih faktora koje još nisu sasvim shvaćeni mogu biti varijabilno predstavljene...Löndahl M, Katzman P, Hammarlund C, Nilsson A, Landin-Olsson M. .
Tscherene i Goetzen klasifikacija zatvorenih preloma Prema Tscherne-u i Goetzen-u zatvoreni prelomi su svrstani u četiri kategorije od 0 do 3.Tscherne HG, Gotzen L. Berlin: Springer-Verlag; 1984 + Tscherene i Goetzen klasifikacija zatvorenih preloma Stepen Opis 0 Prelomi kod kojih ne postoje ili postoje minimalne povrede mekog tkiva. 1 Prelomi kod kojih postoji povreda mekog tkiva u smislu značajne abrazije ili kontuzije kože i potkožnog tkiva.Prisutna je i umerena dislokacija. 2 Prelomi u obliku dubokeu abrazije sa lokalnom kontuzijom tkiva i zahvaćenošću mišića. Nastaju delovanjem direktne traume 3 Prelomi u kojima postoji ekstenzivna kontuzija ili kraš sa potkožnim avulzijama i teškim oštećenjem mišića.Često se razvijanja kompartment sindrom. Kako je ovoj metodi klasifikacije dosta diskutovano u literaturi, pouzdanost lekara u interpretaciji i reprodukciji ove klasifikacije još nije ispitana. Brojni faktori se uzimaju u obzir u u svakoj kategoriji, kao što su konfiguracija preloma, izgled mekih tkiva i vaskularni status ekstremiteta. Opis mekog tkiva uključuje abrazije, kontuzije i potkožne avulzije. Istorija Ovaj sistem klasifikacije razvili su Harald Tscherne i Hans-Jorg Oestern 1982. godine na Medicinskom fakultetu u Hanoveru (Hanover, Nemačka) kako bi klasifikovali i otvorene i zatvorene prelome.
Ksifikacija je zasnovan na fiziološkom konceptu da što je veća kinetička energija koja se prenosi na kost, to je i veća kinetička energija poreneta u meko tkivo.
Ova klasifikacija je uvedena sa ciljem dsa posluži kao alat za vođenje menadžmenta i predviđanje kliničkih ishoda. Takođe služi kao sredstvo komunikacije u istraživanjima i kliničkim prezentacijama..
Gustilo - Anderson klasifikacija otvorenih preloma Ova klasifikovali otvorene preloma razvrstava u tri tipa i tri podtipa. +Gustilo - Anderson klasifikacija otvorenih preloma Tip OpisSlika I Otvoreni prelom sa minimalnom kožnom lezijom (ranom) do 1 cm u prečniku, i minimalnom kominucijom.Minimalna povreda mekih tkiva.Korito rane je ĉisto.Jednostavan prelomni obrazac.120px|центар II Otvoreni prelom sa prisustvom kožne lezije veće od 1 cm.Nema ekstenzivnog mekotkivnog oštećenja.Prisutna je umerena kominucija.Umerena kontaminacija raneSloženiji prelomni obrazac120px|центарIII Ovaj tip je podeljen u tri podtipa IIIa — otvoreni prelom kod kojeg postoji ekstenzivna mekotkivna lezija.Koštani fragmenti nisu eksponirani IIIb — otvoreni prelom kod kojeg je kost deperiostirana.Postoji značajna kontaminacija IIIc — otvoreni prelom koji uključuje i leziju magistralnog arterijskog suda koji zahteva reparaciju. Istorija Gustilo i Anderson su 1976. usavršili sistem rane klasifikacije koji je 1959. predložio Veliskasis. Rano istraživanje koje je sproveo Gustilo 1976. pokazalo je da primarni prekrivanjem profilaktičkim antibiotikom preloma tipa I i tipa II smanjuju rizik od infekcije za 84,4%. U međuvremenu, rano unutrašnje fiksiranje i primarno zatvaranje rane kod preloma tipa III imaju veći rizik od osteomielitisa.
Međutim, prelomi tipa III javljaju se u 60% svih otvorenih slučajeva preloma. Infekcija preloma tipa III se primećuje u rasponu od 10% do 50% vremena. Zbog toga je Gustilo 1984. godine podrazvrstao prelome tipa III u A, B i C sa ciljem da usmeri lečenje otvorenih preloma, komunikaciju i istraživanje i da predvidi ishode.
Na osnovu rezultata prethodnih studija, Gustilo je u početku preporučio terapijsku irigaciju i hirurško uklanjanje svih fraktura sa primarnim zatvaranjem za frakture tipa I i II; sekundarno zatvaranje bez unutrašnje fiksacije za prelome tipa III. Međutim, ubrzo nakon toga, preporučio je uređaje za unutrašnju fiksaciju za prelome tipa III..
Reference
Категорија:Повреде