Средњо-малајско-полинежански језици су хипотетичка подгрупа малајско-полинежанске гране аустронежанских језика. За средњо-малајско-полинежанске језике важи мишљење да је то збирни назив, којим су обухваћене гране које не припадају источно-малајско-полинежанској подгрупи средњо-источно-малајско-полинежанских језика, и да они пре чине језички комплекс него јединствену подгрупу, што би значило да деле одређене иновације. Међутим, многе од њих нису присутне у свим језицима, то јест, предложене одлике које одређује средњо-малајско-полинежанске језике, не постоје на рубним деловима области у којима се говори овим језицима.
Распрострањеност Средњо-малајско-полинежански језици у употреби су на Малим Сундским и Молучким острвима Бандског мора, у области чије границе приближно одговарају границама индонежанских покрајина Источна Нуса Тенгара и Молуци, као и државе Источни Тимор, када се искључе папуански језици у употреби на Тимору и оближњим острвима, а укључе бимски језик у употреби на источној половини острва Сумбава у покрајини Западна Нуса Тенгара и бурујско-суланско-талиабојски језици, којима се говори на Сулским острвима на југозападу покрајине Северни Молуци. Најважнија острва ове области су Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Буру и Серам. По бројности најзначајнији језици су бимански језик, мангарајски са западног Флореса, атонијски са западног Тимора и тетумски, који је званични језик Источног Тимора.
Класификација Средњо-малајско-полинежански језици: Бимски Сумбско–флорешки Флорешко-лембатски Селарски Кајско–танимбарски Арујски Средњомолучки Тиморски Бабарски Ковиајски Теорско-курски
Референце