Ригоберта Менчу Тум (шпански: riɣoˈβeɾta menˈtʃu; рођена 9. јануара 1959) је аутохтона феминисткиња Киче и активисткиња за људска права из Гватемале. Менчу је свој живот посветила објављивању права аутохтоних народа Гватемале током и након грађанског рата у Гватемали (1960–1996) и међународном промовисању права домородаца."Rigoberta Menchú Tum - Biographical". Nobelprize.org. 2013. Archived from the original on 29 August 2008. Retrieved 16 September 2013.

Добила је Нобелову награду за мир 1992. године и Награду принца Астурије 1998. године, поред осталих престижних награда. Написала је аутобиографије Ја, Ригоберта Менчу (1983) и Crossing Borders (1998), између осталих дела. Менчу је УНЕСЦО-ов амбасадор добре воље. Кандидовала се за председника Гватемале 2007. и 2011. године, основавши прву аутохтону политичку странку у земљи, Винак.Feffer, John (2010). "Not-So-Magical Realism". Foreign Policy in Focus.

Лични живот мини|Ригоберта Менчу Ригоберта Менчу рођена је у сиромашној аутохтоној породици пореклом из Киче Маја у Лај Химелу, руралном подручју у северно-централној гватемалској провинцији Ел Куиче.. Њена породица је била једна од многих домородачких породица које нису могле да се издржавају на малим комадима земље који су им остали после шпанског освајања Гватемале.Menchu, Rigoberta (1984). "I, Rigoberta Menchu Excerpts" (PDF). Њена мајка је радила као домаћица и користила је биљке у медицинске сврхе, све док није била убијена са 53 године. Њен отац је био активиста и борац за права староседеоца Гватемале. Оба њена родитеља редовно су похађала католичку цркву, а мајка је остала веома повезана са својом духовношћу и идентитетом Маја. Менчу себе сматра савршеном мешавином оба родитеља. Она верује у многа учења Католичке цркве, али утицај мајке Маја такође је научио Менчу важност живота у складу с природом и задржавања своје културе Маја."University of Alberta Libraries". ezpa.library.ualberta.ca. Retrieved 7 December 2019.

У периоду 1979-80. Гватемалска војска је киднаповала, зверски мучила и убила њеног брата Патронисија и њену мајку Хуану Тум Котоју. Њен отац, Висенте Менчу Перез, умро је 1980. године од последица рана које је задобио током спаљивања шпанске амбасаде, до чега је дошло након што су урбане гериле узеле таоце и напале владине снаге безбедности.Grandin, Greg. "Rigoberta Menchú Vindicated". The Nation. Retrieved 27 November 2017. У јануару 2015. године, Педро Гарсија Аредондо, бивши полицијски командант гватемалске војске, осуђен је за покушај убиства и злочине против човечности због улоге у нападу на амбасаду. 1984. године, други Ригобертин брат, Виктор, убијен је из ватреног оружја након што се предао гватемалској војсци, кад су му претили војници и он покушао да побегне."#IWD2019 - Rigoberta Menchú Tum". Multimedia Centre. Retrieved 9 October 2019.

Менчу се 1995. венчапа са Ангелом Канилом, Гватемалцем, на церемонији Маја. У јануару 1998. имали су католичко венчање; у то време сахранили су и свог сина Тз'унуна („колибри“ на мајанском језику), који је умро након превременог рођења у децембру.Irwin Abrams, The Nobel Peace Prize and the Laureates: An Illustrated Biographical History, Watson Publishing International, 2001, p. 296. Усвојили су сина Масх Нахуал Ј’а („Дух воде“).

Активизам Од малих ногу Менчу је била активна заједно са својим оцем, залажући се за права пољопривредника путем Одбора за сељачко јединство. Менчу се често суочавала са дискриминацијом због жеље да се придружи члановима своје мушке породице у борби за правду, али мајка ју је инспирисала да и даље ствара простор за себе."Rigoberta Menchú". Teaching Tolerance. 9 August 2017. Retrieved 8 December 2019. Она верује да корени аутохтоног угњетавања у Гватемали потичу из питања експлоатације и колонијалног власништва над земљом. Њен рани активизам био је усредсређен на одбрану свог народа од колонијалне експлоатације.

Након напуштања школе, Менчу је радила као активиста у кампањи против кршења људских права које су починиле гватемалске оружане снаге током грађанског рата у земљи, који је трајао од 1960. до 1996. Многа кршења људских права која су се догодила током рата била су усмерена на аутохтоне народе.ABC Australia (2014). "Mayan Indians". ezpa.library.ualberta.ca. Retrieved 7 December 2019. Жене су биле мета физичког и сексуалног насиља од стране војске.Destrooper, Tine (2014). "Come Hell or High Water: Feminism and the Legacy of Armed Conflict in Central America". ezpa.library.ualberta.ca. Retrieved 7 December 2019.

1981. Менчу је прогнана и побегла у Мексико где је уточиште пронашла у дому католичког бискупа у Чијапасу. Менчу је наставила да организује отпор против угњетавања у Гватемали и организује борбу за права домородаца суоснивајући опозицију Уједињене Републике Гватемале."Menchú Tum, Rigoberta". UNHCR. United Nations High Commissioner for Refugees. Archived from the original on 4 June 2016. Retrieved 14 May 2016. Десетине хиљада људи, углавном Индијанаца Маја, побегло је у Мексико од 1982. до 1984. године у јеку 36-годишњег грађанског рата у Гватемали.

Годину дана касније, 1982. године, испричала је књигу о свом животу, под насловом Me llamo Rigoberta Menchú y así me nació la conciencia (Моје име је Ригоберта Менчу, и тако се родила моја Свест), венецуеланској ауторки и антропологињи Елизабет Бургос, који је преведен на пет других језика, укључујући енглески и француски. Менчу је књигу испричала на шпанском, мада је научила да говори тек три године раније. Шпански је био језик који су колонизатори присилили на домородачке народе, али Менчу је настојала да савлада језик и окрене га против својих угњетача. Књига ју је учинила међународном иконом у време непрестаног сукоба у Гватемали и скренула пажњу на патњу домородачких народа под угњетавачким владиним режимом.

Менчу је био председнички амбасадор добре воље за мировни споразум из 1996. у Гватемали. Исте године добила је награду за храброст савести Abbey Peace у Бостону."Recipients of the Courage of Conscience Award". peaceabbey.org. Retrieved 27 November 2017.

По завршетку грађанског рата у Гватемали, Менчу је водила кампању да се члановима гватемалског политичког и војног естаблишмента суди на шпанским судовима.Reuters, From (3 December 1999). "Activist Asks Spain to Pursue Guatemala Case". Los Angeles Times. ISSN 0458-3035. Retrieved 4 October 2018. 1999. године поднела је жалбу суду у Шпанији јер је процесуирање злочина из грађанског рата у Гватемали било практично немогуће. Ови покушаји су застали јер су шпански судови утврдили да тужиоци још увек нису исцрпели све могућности тражења правде кроз правни систем Гватемале."Spain seeks Guatemalan ex-rulers". BBC News. 23 December 2006. Retrieved 27 November 2017. Шпанија је 23. децембра 2006. године позвала на изручење седам бивших чланова владе Гватемале, укључујући Ефраина Риоса Монта и Оскара Мехију, под оптужбом за геноцид и мучење. Највиши шпански суд пресудио је да се у Шпанији могу судити случајеви геноцида почињених у иностранству, чак и ако нису у питању шпански држављани. Поред смрти шпанских држављана, најозбиљније оптужбе укључују геноцид над народом Маја у Гватемали.

Политика 12. фебруара 2007. Менчу је најавила да ће формирати домородачку политичку странку под називом и да ће учествовати на председничким изборима 2007. Била је прва Маја, аутохтона жена која се икада кандидовала на гватемалским изборима.Lakhani, Nina (15 June 2019). "Thelma Cabrera: indigenous, female and shaking up Guatemala's election". The Guardian. ISSN 0261-3077. Retrieved 21 November 2019. Да је изабрана, постала би четврти аутохтони председник Латинске Америке након мексичког Бенита Хуареза, перуанског Алехандра Толеда и боливијског Ево Моралеса."Guatemala's impossible candidate". Retrieved 9 October 2019. На изборима 2007. Менчу је поражена у првом кругу, добивши три посто гласова.

2009. Менчу се укључила у новоосновану странку Винак.Zuckerman, Adam (2007). "The Presidential Candidacy of Rigoberta Menchú: Facing Guatemala's Bitter Past". The Council on Hemispheric Affairs. Менчу је била кандидат за председничке изборе 2011. године, али је изгубила у првом кругу, поново освојивши три процента гласова."Menchú, Rigoberta | The Columbia Encyclopedia - Credo Reference". search.credoreference.com. Retrieved 2 October 2018. Иако Менчу није изабрана, Винак је успео да постане прва аутохтона политичка странка у Гватемали."Meet Nobel Peace laureate Rigoberta Menchú Tum, Nobel Women's Initiative". Nobel Women's Initiative. Retrieved 21 November 2019.

Интернационални активизам мини|Ригоберта Менчу Тум, активистикња 1996. Менчу је именована за амбасадорку добре воље УНЕСКО-а као признање њеном активизму за права домородачког становништва."Rigoberta Menchu Túm | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization". www.unesco.org. Retrieved 7 December 2019. У том својству, деловала је као гласноговорница првог међународног десетљећа домородачких народа света (1995–2004), где је радила на унапређењу међународне сарадње у питањима као што су животна средина, образовање, здравствена заштита и људска права за домородачке народе."Resources ::: Women, Power & Peace". www.feminist.com. Retrieved 7 December 2019. Менчу се 2015. састала са генералним директором УНЕСКО-а Ирином Боковом како би учврстио односе између Гватемале и организације."Directora Unesco llega a Guatemala en visita oficial para reforzar relaciones". EFE News Service. 2015.

Од 2003. године Менчу се укључио у аутохтону фармацеутску индустрију као председник „Salud para Todos“ („Здравље за све“) и компаније „Farmacias Similares“, с циљем да понуди генеричке лекове са ниским трошковима."Guatemalan Peace Prize Winner Opens Discount Drug Stores". Houston Chronicle. 2003. Као председница ове организације, Менчу је добила одзив од великих фармацеутских компанија због своје жеље да скрати животни век одређених лекова за сиду и рак како би повећала њихову доступност и приступачност.

2006. Менчу је била један од оснивача Нобелове женске иницијативе заједно са сестром нобеловцима за мир Џоди Вилијамс, Ширин Ебади, Вангари Матхај, Бети Вилијамс и Мејрад Кориган Мекгвајер.Nobel Women's Initiative Archived 16 May 2008 at the Wayback Machine Ових шест жена, које су представљале Северну Америку, Јужну Америку, Европу, Блиски исток и Африку, одлучиле су да обједине своја искуства у заједничким напорима за мир, правду и једнакост. Циљ је Нобелове женске иницијативе да помогне у јачању женских права широм света.

Менчу је члан PeaceJam, организације чија је мисија да користи Нобелове лауреате за мир као менторе и моделе за младе људе и пружи начин да ти лауреати поделе своје знање, страсти и искуство.Profile, BusinessWire.com, 20 April 2015. Retrieved 27 November 2017. Путује широм света разговарајући са младима путем PeaceJam конференција. Такође је чланица одбора за почаст Фондације Ширак откако је фондацију 2008. покренуо бивши француски председник Жак Ширак у циљу промоције светског мира."Honor Committee". Fondation Chirac. Retrieved 27 November 2017.

Менчу је наставила свој активизам последњих година, према извештају Пренса Латина, настављајући да подиже свест о питањима која укључују политичку и економску неједнакост и климатске промене."Rigoberta Menchú habla en ONU sobre obstáculos para la cultura de paz". Prensa Latina. 2018. Она је и даље гласноговорница за људска права, укључујући и тренутна кршења која се дешавају у Венецуели.Comercio, Redacción El (11 September 2019). "Rigoberta Menchú sobre Venezuela: "Pienso que la ONU debe ser más equitativa y seria"". El Comercio (in Spanish). Retrieved 10 October 2019.

Наслеђе и награде

Награде:

1992. Нобелова награда за мир за њено заговарање и рад на социјалној правди за аутохтоне народе Латинске Америке "The Nobel Peace Prize 1992", Nobelprize.org. Retrieved 27 November 2017. 1992. Место амбасадора добре воље УНЕСКО-а због залагања за домородачке народе Гватемале"Nobel Peace Laureate Rigoberta Menchu to give UNESCO Human Rights Lecture". US Fed News Service. 2012.