Парк природе „Орјен“ који спада у нова заштићена подручја Орјена и Бијеле горе (северне стране Орјена) на територији Града Требиња у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Основну вредност Парка представљају геолошка, геоморфолошка, биолошка и пејзажна разноврсност и очувани природни екосистеми (изузетне миколошке, флористичке и вегетацијска разноврсности), са бројним ендемичним, реликтним, ретким и угроженим врстама. Ово подручје се наводи и као потенцијално подручје ИБА у Босни и Херцеговини.Kotrošan, D., Drocić, N., Trbojević, S., Šimić, E. & Dervović, I., 2012: Program IBA - međunarodno značajna područja za ptice u Bosni i Hercegovini. Ornitološko društvo „Naše ptice“, Sarajevo Према Међународној унији за заштиту природе сврстава се у категорију V – Protected Landscape/ Seascape, али без међународног статуса заштите.
На територији Црне Горе, на површини од 8.897 хектара простире се заштићено подручје истог имена и категорије, и са Парком природе „Орјен“ у Републици Српској чини јединствену парковску целину. У том смислу у наредном периоду треба остварити јединство са Парком природе "Орјен" у Црној Гори, у општини Херцег Нови, како би се близина тог заштићеног подручја била значајна у развоју овог подручја. Положај Парк природе „Орјен“ налази се на простору масив Орјен (површине 350 km²) источно од града Требиња, на југоистоку Херцеговине у Републици Српској на крајњој југоисточној тачки Босне и Херцеговине. Територија масива Орјен и Парк природе, се не завршава код Требиња, већ се делимично протеже на Црну Гору и Хрватску.
Заштићено подручје обухвата област спољњег појаса Динарида, у залеђини Јадранског мора. Основу Парка природе „Орјен“ чини планински масив Орјена са карстном заравни Бијела гора у источном делу обухвата, који се спуштају у правцу запада и севера. На сјеверу се граница спушта до Требишњице, односно језера Горица. Заштићено подручје налази се на надморској висини између 290 и 1.865 метара.
На истоку и југоистоку Парк се наслања на државну границу са Црном Гором, док је део југозападне, односно западне границе заштићеног подручја, у рејону Подштировника, у дужини од 300 метара, и представља међудржавну границу са Хрватском. Заједно са суседним Ловћеном, Орјен чини посебан планински прстен око Боке Которске, једног од најлепших залива на свету. Централна координата заштићеног подручја По Гриничу централна координата заштићеног подручја је на: 42° 38' 59.9694" северне географске ширине 18° 29' 4.4904" источне географске дужине. Природно добро се пружа правцем од југа ка северу, у дужини од 20,1 километара и од запада ка истоку у дужини од 16,6 километара. Прилаз Парк је удаљен од Дубровника 27 км, Херцег Новог 38 км, Никшића 70 км, Мостара 115 км, Подгорице 120 км, Сарајева 230 км, Бањалуке 360 км, Београда 480 км. Од луке Бар удаљено је 152 км, а од луке Плоче 120 км. Од путних праваца најзначајнији су Београд – Дубровник и Мостар – Подгорица. Најближи аеродроми су у Ћилипима (око 40 км), Тивту (око 60 км), Мостару (115 км) и Подгорици (120 км). Планирана је изградња аеродрома на Зубцима код Требиња 2020-тих година. У плану је и изградња Јадранско-јонске магистрале, чиме би се стратешка позиција Требиња и Парка природе „Орјен“ битно побољшала.
Заштита и пространство 300px|мини|Ендемска врсте Парка природе, до којих се не може лако доћи иако се вида са готово сваке тачке Боке которске, дубровачког и херцеговачког залеђа Још из периода СФР Југославије па надаље, постојале су бројне иницијативе усмерене на заштиту и валоризацију јединствене природе ове крашке планине пуне занимљивости,. Још 1960-тих година покренута је иницијатива да се формира Национални парк Орјен. Подељен између три републике и пет општина, за његову валоризацију се није могао наћи заједнички језик, све до 2018. године када је коначно Парк природе „Орјен“ прво почео са радом 2018. године, на територији Црне Горе а од 2020. и на територији Херцеговине, односно Републике Српске и Босне и херцеговине. Парк је статус у обе државе стекао пре свега захваљујући бројним ендемским биљним врстама, међу којима доминира горостасна муника, ендемска врста бора, до које се не може лако доћи иако се види са готово сваке тачке Боке которске, дубровачког и херцеговачког залеђа.
Подручје Орјена и Бијеле горе на територији Града Требиња проглашено је за заштићен подручје пете категорије (заштићени пејзажи - парк природе) 2020. године на основу Одлуке Владе Републике Српске,„Службени гласник РС“ бр. 93/20 на површини од од 16.715,83 хектара. Овај парк је након проглашења постао највеће заштићено подручје у Републици Српској, од укупно 27 паркова колико их тренутно има, и тиме повећао проценат заштићене територије у Републици Српској са 1,3 одсто порасла на два одсто укупне површине Републике Српске, тако да се у 2020 години, под заштитом нашло укупно 48.822 хектара.
Парка природе „Орјен“ проглашен је на је иницијативу Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа и теренских истраживања обављених 2018. и 2019. године. Средства за оснивање Парка обезбеђена су у оквиру пројекта Глобалног фонда за животну средину (GEF) и Уједињених нација за животну средину у Босни и Херцеговини (United Nations Environment Programme - UNEP) чији је основни циљ: Пре проглашења простора Орјена у парк природе Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа РС израдио је Студију за проглашење заштићеног подручја и исту упутио Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију које је припремило акт о проглашењу и спровело поступак јавног увида. Након тога следила је Одлуке Владе Републике Српске, о проглашењу Орјена и Бјеле горе за парк природе.
Такође изменама и допунама просторног плана Републике Српске до 2025. године, подручје Орјена и Бијеле горе планирано је као заштићено природно добро, што подразумева уважавање потреба аутохтоног становништва и локалне заједнице, укључујући употребу ресурса за опстанак у оној мери у којој то неће изазвати негативан утицај на примарне циљеве управљања.
Парком природе "Орјен" управља Јавно предузеће "Шуме Републике Српске", Центар за газдовање кршом, са седиштем у Требињу.
Зоне заштите Одлуком Владе Републике Српске унутар дефинисане - границе заштићеног подручја, налазе се три зоне заштите, управљачи и начин управљања. Та сваку од зона заштите у први, други или трећи режим прописане мере за очување природних вредности идентификованих на том подручју.
Приликом одређивања заштитних зона поштована су права својине, и водило се рачуна да се право приватних власника не ограничи.
Подручје које је зонирано у првом и другом степену заштите је у државном власништву.
Режи заштите првог степена Режим заштите I степена установљен ја на простору од 255,58 hа, или 1,53% укупне површине заштићеног подручја, односно мали проценат подручја (југозападна или југоисточна граница Парка природе) у коме је идентификован мали резерват прашуме (подручје Штирин дол).
У овој заштитној зони дозвољени су научноистраживачки и образовни пројекти, као и школе у природи и активности усмерене ка очувању и унапређивању постојећег стања екосистема.
Режи заштите другог степена Режим заштите II степена (састављен из две цјелине) установљен је на простору од 7.369,25 hа, у коме је ограничено и контролисано коришћење природних богатстава. Зоном са режимом заштите другог степена обухваћена су подручја: значајне и очуване природне вредности и велики диверзитет врста и станишта. Еколошке вредности овог подручја могу послужити за научне, образовне, туристичке и рекреативне активности, подручја велике вредности за очување станишта која могу бити подвргнута активној интервенцији као начину управљања којим се осигурава заштита, очување, ревитализације и одржавање повољног стања, подручја велике природне вредности, која је човек својим деловањем обликовао на начин да еколошке, биолошке, културне и пејсажне вредности сачињавају јединствену целину. Мере заштите прописане у режиму заштите другог степена, на овом подручју дозвољавају управљање, јер се на том подручју често треба извршити обнова или побољшање услова са одређеним мерама како би одређене биљне или животињске врсте преживеле. У том смислу у режиму заштите II степена заштите спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима у којима су могуће одређене привредне активности, без последица по примарне вредности његових природних станишта, популација и екосистема, као и контролисане традиционалне делатности које неће угрозити примарне вредности подручја.
Режи заштите трећег степена Режим заштите III степена (који је најслободнији) заузима 9.090,45 hа, што чини 54,38% укупне површине заштићеног подручја. Овај простор је намењен рекреацији, туризму и одређеним врстама градње, односно инфраструктурним пројектима који су у функцији заштићеног подручја, односно за изградњу планинарских домова и викенд-одмаралишта.
У режим заштите III степена улазе све површине изван режима заштите I и II степена, укључујући и све изграђене целине.
Приликом одређивања заштитних зона поштовано је право својине, и вођено је рачуна да се право приватних власника не ограниче.
Власништво Од укупне површине Парка природе „Орјен“ која износи 16.715,83 хектара, у својини Републике Српске налази се 11.037,28 ha или 66,03% подручја. Остатак површине је у приватном власништву.
Саобраћајна повезаност Саобраћајни приступ северном делу подручја могућ је магистралним путем M-6 Требиње —Жупа (пут према Никшићу). У насељу Ластва се одваја локални пут којим се може приступити Бијелој Гори, док се у Жупи налази скретање за регионални пут Р-430 који води до Аранђелова и границе са Црном Гором, а даље ка Грахову. Јужном делу обухвата заштићеног подручја могуће је приступити регионалним путем Р-429 Алексина Међа — Ситница (пут према Херцег Новом). У Тулима и Грабу одвајају се локални путеви према масиву планине Орјен.
Оближњи аеродроми Сарајево, Тиват (удаљен 30 km), Подгорица и Ћилипи (удаљен 17 km) доступни су за долазак са веће даљине.
Географске карактеристике Планина Орје је највиша субадриатичка планина динарског орогена. Највиши врх Орјена у Републици Српској је Велика Јастребица (1865 m н. в.) и представља највишу приморску планину Динарског масива у Републици Српској и Босни и Херцеговини, док је највиши врх масива Орјена и приморског појаса Јадрана Зубачки кабао (1.894 m) на територији Црне Горе.
На Орјену је вегетациони алпински простор формиран на свим већим врховима и гребенима. Солифлувидијалне процесе, као посљедице дневних залеђивања и одлеђивања земљишта, су запажене углавном на северним странама Јастребице, Бугањске греде, Реовачке греде, Пазуе и у Павловачком долу испод Зубачког кабла. Сипари су најмаркантније последице тих процеса. Висина планине, која достиже апсолутну вредност од 1.893 m, а релативну од 650 m на хоризонталној даљини од 1 km, такође би одговарала за сврставање Орјена у високе планине. Глацијално обликовање рељефа Орјен је за време плеистоцена лежао 700 m изнад сњежне границе. Тако су се развили велики глечери, који су силазили до самог руба Боке которске. Глечери су оставили низ трагова као што су циркови, морене, валови и метаморфне стене. Глечерски валови формирани су у Реовачком и Добром долу. Имали су дужину од 10 km и завршавали су се великим терминалним моренама. Субрин амфитеатар је по геоморфолошкој еволуцији специфични цирк лавинског типа.
Према истраживању орјенске глацијације, ледена маса је достигла величину од 150 km² и дебљину до 350 m. Деловање ледника је најуочљивије у љутом изгледу изразито глацијално обликованог врха Орјена. Некадашњи глечери и данас утичу на екологију Орјена. Карстни рељеф 300px|мини|Карстни рељеф северних падина Орјена (зван Бјела гора)