Шуша () или Шуши () јесте град у Азербејџану.Nagorno-Karabakh: Azerbaijan 'takes key town' in Armenia conflict Смештен је на надморској висини од 1400 до 1800 метара, у планинама Карабах.
Године 2015. у граду је живело 4064 становника.
Историја Насеље се први пут помиње као Шуша у средњем веку, а јерменско јеванђеље из 15. века, које се налази у јереванском Матенадарану (архивски број 8211), представља најранији познати артефакт из града. Јеванђеље је у Шуши створио калиграф Тер-Мануел 1428. године.Boris Baratov. A Journey to Karabakh. Moscow, 1998, p. 32–33Hravard Hakobian. Miniatures of Artsakh and Utik 13th–14th centuries. p. 25, Yerevan, 1989Епископ Макар Бархутарянц, История Албании, том 1, Вагаршапат, 1902, с. 384 (на арм. яз); Bishop Makar Barkhudariants. History of Aghvank. Volume 1, Vagharshapat, 1902, p. 384Ulubabyan B. A. (1972), The Principality of Lower Khachen from the 14th to the 15th centuries. , Historico-philological journal of Academy of Sciences of ArmSSR № 11. p. 95–108, p. 105. (in Armenian)Khachikyan L. S., (1955), Memorial records in Armenian manuscripts of 15 c., Part I (1401–1450) , Publish. of Academy of Sciences of ArmSSR, p. 384. (in Armenian)Bishop Makar Barkhudariants. Artsakh. Baku, Aror publishing house, 1895, Chapter - City of Shushi (Շուշի քաղաք)
Шуши је током средњег века и током 18. века служио као град и древна тврђава у јерменској кнежевини Варанда и традиционално је припадао кнежевској династији Мелик-Шахназарјан.Bournoutian, George A. Armenians and Russia, 1626–1796: A Documentary Record. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, 2001, p. 133, Kekhva Chelebi's Report to the Collegium of [Russian] Foreign Affairs (17 December 1725)Цагарели А. А. Грамота и гругие исторические документы XVIII столетия, относяшиеся к Грузии, Том 1. СПб 1891, с. 434–435. This book is available online from Google Books.Армяно-русские отношения в XVIII веке. Т. IV. С. 212, as cited in О. Р. Айрапетов, Мирослав Йованович, М. А. Колеров, Брюс Меннинг, Пол Чейсти. Русский Сборник Исследования По Истории России. p. 13. Citation: «Совет мелика Адама, мелика Овсепа и мелика Есаи был един, но среди них раскольничал мелик Шахназар, который был мужем хитрым, маловерным и негодным к добрым делам, коварным и предающим братьев. В Карабах приходит некое племя Джваншир, словно бездомные скитальцы на земле, чинящее разбой и кочующее в шатрах, главарю которых имя было Панах-хан. Коварный во злых делах мелик Шахназар призвал его себе в помощь, по собственной воле подчинился ему и передал свою крепость». Կռունկ Հայոց աշխարհին. 1863. № 8, էջ 622 (Krunk Hayots Ashkharhi. 1863. № 8. С. 622), as cited in О. Р. Айрапетов, Мирослав Йованович, М. А. Колеров, Брюс Меннинг, Пол Чейсти. Русский Сборник Исследования По Истории России. p. 14. Citation: «Шахназар, мелик Варанды, страшась союза между Меликом Чараберда Адамом и Меликом Гюлистана Овсепом, сам подружился с Панах-ханом, отдал ему свое поселение Шушинскую крепость, а также свою дочь в жены». Град и тврђава су одиграли кључну улогу у кампањи јерменског заповедника Авана Јузбашија против отоманских снага 1720-их и 1730-их, током турских инвазија на Јужни Кавказ.Bournoutian, George A. Armenians and Russia, 1626-1796: A Documentary Record. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, 2001, Armenian Military Activities in Karabakh and Ghapan, p. 402-413
Данашњи град је основао 1752. године Панах Али-кан, по њему назван Панахабад, и био је престоница Карабашког каната под персијским сизеренством до 1822. године када је канат укинут.The Encyclopaedia of Islam, Volume 4, Parts 69–78, Brill, 1954, p. 573 У то време град је растао упркос сукобима са Каџарима који су га опседали 1756. и 1795. године.
Град је постао један од културних центара Закавказја након руског освајања регије Кавказа у првој половини 19. века.Timothy C. Dowling Russia at War: From the Mongol Conquest to Afghanistan, Chechnya, and Beyond pp 728 ABC-CLIO, 2 dec. 2014
Након уступања подручја Русији 1822. године, постаје административна престоница прво провинције Карабах (1822–1840), а затим округа Шуша (1840–1923). У 19. веку Шуша је био један од великих градова Кавказа, већи и просперитетнији од Бакуа и Јеревана.Waal, Thomas de (2013). NYU Press. p 201 Стојећи усред мреже караванских путева, имао је десет каравансараја. Био је познат по трговини свилом, теписима јарких боја, поплочаним путевима, великим каменим кућама и фино узгојеним коњима.
Током модерне историје град је углавном неговао мешовито јерменско-азербејџанско становништво. Након масакра у Шуши почињеног од стране азербејџанских снага 1920. године, јерменска половина становништва града је убијена или протерана и град се свео на место са доминантним азербејџанским становништвом. Након заузимања Шуше од стране јерменских снага 1992. године у рату за Нагорно-Карабах, становништво града се поново драматично смањило и постало готово искључиво јерменско. Новембра 2020. године, током сукоба у Нагорно-Карабаху, војска Азербејџана је повратила контролу над овим градом, а јерменско становништво је избегло.
Култура Због историјских специфичности Шуши садржи и јерменске и азербејџанске културне споменике, док околне територије укључују и многа древна јерменска села.Crossroads and Conflict: Security and Foreign Policy in the Caucasus and Central Asia, by Gary K. Bertsch - 2000 - 316 pages, p. 297
Шуша је један од јерменских верскихA Typographical Gazetteer, by Henry Cotton - 2008 - p. 206 и културних центара.Looking toward Ararat: Armenia in Modern History, by Ronald Grigor Suny - 1993 - 289 pages, p. 195 Источнојерменска верзија четири Јеванђеља завршена је 1830. године у Шуши, а затим је први пут објављена у Москви.An Introduction to the Critical Study and Knowledge, by Thomas Hartwell Horne, 1841, J. Whetham & Son, v.2, p. 51 Овде се налазе Саборни храм Светог Христа Спаситеља (Казанчечоц), Црква Светог Јована Крститеља (Канач Жам) и многе друге цркве и манастири.
Град је такође био један од водећих центара азербејџанске културе.Mattew O'Brien. Uzeir Hajibeyov and His Role in the Development of Musical Life in Azerbaijan. – Routledge, 2004. – С. 211. – Временом је постао дом многих Азербејџанских интелектуалаца, песника, писаца и посебно музичара."Azerbaijan" (2007) In Encyclopædia Britannica. Retrieved February 3, 2007, from Encyclopædia Britannica Online: http://www.britannica.com/eb/article-44296 У Шуши се налази једна од водећих школа мугама, традиционалног азербејџанског жанра вокалних и инструменталних уметности, по чему је Шуши посебно познат.Encyclopædia Britannica, "Azerbaijan": Cultural life, Online Academic Edition, 2007.
Шуша је такође познат и по простиркама силех, подним облогама са Јужног Кавказа. Сличан источноанадолски тип обично показује другачији опсег боја.
Становништво
+ Етнички састав Година Јермени Азери Остали укупно 1851. 15.194 1886. НАСЕЛЕНИЕ НАГОРНОГО КАРАБАХА, 16. rujna 2011. 15.188 56,7% 11.595 43,3% 23 0,1% 26.806 1897. г. Шуша, Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Демоскоп Weekly, 4. lipnja 2011. 14.420 55,7% 10.778 41,6% 683 2,6% 25.881 1916.Kavkazski kalendar (Kavkazskij kalendar), 1917., str. 190. 23.396 53,3% 19.121 43,6% 1.352 3,1% 43.869 Март 1920: Масакр и протеривање јерменског становништва које је починио Азербејџан 1926.NASELENIE NAGORNOGO KARABAHA, arhivirano 16. rujna 2011. 93 1,8% 4.900 96,4% 111 2,2% 5.104 1939. ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1939 г.), 28. ožujka 2012. 1.476 27,2% 3.701 68,2% 247 4,5% 5.424 1959. ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1959 г.), 28. ožujka 2012. 1.428 23,3% 4.453 72,8% 236 3,9% 6.117 1970. ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1970 г.), 28. ožujka 2012. 1.540 17,7% 6.974 80,2% 179 2,1% 8.693 1979. ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1979 г.), 28. ožujka 2012. 1.409 13,1% 9.216 85,5% 159 1,5% 10.784 Септембар 1988: Сукоб у Нагорно-Карабаху и протеривање јерменског становништва 1989. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу, 18. siječnja 2012. 98% 15.039 Мај 1992: Јерменско освајање и протеривање азербејџанског становништва 2005.De facto i de Jure populacija sadministrativnom teritorijalnom raspodjelom i spolom , popis u GK, Nacionalna statistička služba republike Artsakh, 2005. 3.105 100% 3.105 2009. 3.900 100% 3.900 2015. 4.446 100% 4.446
Галерија
Референце
Спољашње везе
Категорија:Нагорно-Карабах Категорија:Градови у Азербејџану