Južnoafrička razvojna zajednica () intervladina je organizacija sa sedištem u Gaboronu, Bocvana. Njen cilj je unapređenje socijalno-ekonomske saradnje i integracije, kao i političke i bezbednosne saradnje između 16 južnoafričkih zemalja.
Zemlje članice
SADC ima 16 zemalja članica: + Površina i stanovništvo država članicaZemljaPovršina (km²)PopulacijanNapomene o članstvu1.246.70025.646.166582.0002.024.9042.235575.660od 20. avgusta 20172.344.85878.736.153od 8. septembra 199717.363844.22330.3551.741.406587.29512.238.914članstvo obnovljeno 30. januara 2014 nakon nametnute suspenzije iz 2009118.48413.077.160 1.9691.237.000od 28. avgusta 1995801.59020.252.223824.2682.104.900od 21. marta 1990 (od nezavisnosti)45690.945takođe ranije član SADC od 8. septembra 1997. do 1. jula 2004, a zatim se ponovo 2008. godine.1.221.03756.000.000od 30. avgusta 1994947.30344.928.923752.61213.046.508390.75712.973.808
Unija Komora primljena je u SADC na 37. samitu šefova država i vlada SADC-a održanom u Pretoriji, Južna Afrika 2017. godine, čime je ukupan broj država članica postao 16. Pored toga, Burundi je zatražio da se pridruži.
Istorija
SADC vodi poreklo iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada su lideri većinski-vladajućih zemalja i pokreti nacionalnog oslobođenja koordinirali svoje političke, diplomatske i vojne borbe za okončanje kolonijalne vladavine i vladavine belih manjina u Južnoj Africi. Neposredna prethodnica političke i bezbednosne kooperacije današnjeg SADC-a bila je neformalna grupacija Frontalnih država (FLS). Ona je formirana 1980.
Južnoafrička konferencija o koordinaciji razvoja (SADCC) bila je preteča društveno-ekonomske saradnje današnjeg SADC-a. Usvajanjem deklaracije iz Lusake od strane većinom-rukovođenih država Južne Afrike 1. aprila 1980. otvoren je put formalnom uspostavljanju SADCC-a u aprilu 1980.
Članstvo u FLS i SADCC ponekad se razlikovalo. SADCC je transformisan u SADC 17. avgusta 1992. godine, usvajanjem od strane osnivačkih članova SADCC-a i novonezavisne Namibije Vindhukove deklaracije i ugovora o uspostavljanju SADC-a. SADC iz 1992. godine omogućio socijalno-ekonomsku, političku i bezbednosnu saradnju. U stvarnosti, FLS je raspušten tek 1994. godine, nakon prvih demokratskih izbora u Južnoj Africi. Naknadni napori da se politička i bezbednosna saradnja postave na čvrste institucionalne osnove pod okriljem SADC-a nisu uspeli.
Dana 14. avgusta 2001. godine izmenjen je ugovor o SADC-u iz 1992. godine. Amandman je najavio reviziju struktura, politika i procedura SADC-a, što je procesa koji je u toku. Jedna od promena je da je politička i bezbednosna saradnja institucionalizovana u Organu za politiku, odbranu i bezbednost (OPDS). Kao jedno od glavnih tela SADC-a, on podleže nadzoru vrhovnog tela organizacije, Samita, koji čine šefovi država ili vlada.
Organizacija održava sopstveni multisportski događaj u obliku SADC igara, koje su prvi put održane 2004. godine u Maputu. Prvobitno planirane za raniji datum u Malaviju i Lesotu, organizaciona pitanja dovela su do napuštanja plana i SADC je izrekao novčanu kaznu od 100.000 američkih dolara protiv Malavija.Organisation of SADC Games to cost a million dollars . Panapress (2003-05-11). Retrieved on 2014-09-15. Prvo takmičenje 2004. godine u Maputu rezultiralo je da je preko 1000 mladih do 20 godina iz 10 zemalja učestvuje u sportskom programu koji je obuhvatao atletiku, fudbal, netbol, boks i košarku.Valy, Bayano (June 2004). . Retrieved on 2014-09-15.
U avgustu 2019. SADC je usvojio svahili kao svoj četvrti radni jezik, uz engleski, francuski i portugalski. Kisvahili - lingva franka u regionu afričkih Velikih jezera, drugim delovima Istočne Afrike i, u manjoj meri, delovima Južne Afrike - službeni je jezik Tanzanije, Kenije, Ruande i Afričke unije.
Protokoli
SADC ima 27 pravno obavezujućih protokola koji se bave pitanjima poput odbrane, razvoja, ilegalne trgovine drogom, slobodne trgovine i kretanja ljudi.. Sadc.int. Retrieved on 2013-08-09. Protokol o energiji (1996)Protocol on Energy (1996) - namenjen je promociji skladnog razvoja nacionalnih energetskih politika. Ove razvojne strategije postavljaju opipljive ciljeve za SADC i njegove države članice za razvoj infrastrukture u energetici i njenim podsektorima: drvno gorivo, nafta i prirodni gasa, električna energija, ugalj, obnovljiva energija, i energetska efikasnost i očuvanje. Protokol o rodu i razvoju - od država članica se traži da ubrzaju napore na implementaciji radi ostvarivanja konkretnih i transformativnih promena u životu žena i devojčica u regionu. Predsednik Mutarika takođe je izrazio zabrinutost zbog eskalirajućih incidenata rodno zasnovanog nasilja u regionu, posebno onih koji su počinjeni nad ženama i devojkama, i iskoristio je ovu priliku da potpiše obavezu okončavanja prakse dečjih brakova, kao dela AU kampanje za okončanje dečjih brakova u Africi. Protokol o politici, odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji (2001) - namenjen je jačanju regionalne bezbednosne i odbrambene saradnje, promociji mira, političke stabilnosti i upravljanja sukobima. Protokol je takođe pokrenuo institucionalnu reformu SADC-ovog Organa za politiku, odbranu i bezbednost (OPDS).
SADC FTA
Područje slobodne trgovine SADC-a osnovano je u avgustu 2008. godine, nakon što je primena SADC protokola o trgovini 2000. godine postavila temelje za njegovo formiranje. Njegovi prvobitni članovi bili su Bocvana, Lesoto, Madagaskar, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Južna Afrika, Esvatini, Tanzanija, Zambija i Zimbabve, a kasnije su se pridružili Malavi i Sejšeli. Od 15 država članica SADC-a, samo Angola i Demokratska Republika Kongo još ne učestvuju, međutim, ministar trgovine Angole Jofre Van-Dunen mlađi izjavio je u Luandi da njegovo ministarstvo radi na stvaranju uslova za pristupanje Angole Području slobodne trgovine SADC-a 2019. SADC carinska unija, koja je trebalo da bude uspostavljena do 2010. godine prema SADC-ovom Regionalnom indikativnom strateškom razvojnom planu (RISDP), verovatno neće postati stvarnost u bliskoj budućnosti. To je zato što su sporazumi o ekonomskom partnerstvu Evropske unije (EPA) sa njihovim tradicionalnim vanregionalnim slobodnotrgovinskim režimima pružili za nekoliko članica SADC-a više koristi od dublje integracije regionalnog tržišta u okviru SADC carinske unije. Budući da su ove države SADC-a formirale četiri različite grupe za pregovaranje i sprovođenje različitih sporazuma o ekonomskom partnerstvu sa Evropskom unijom, propušta se šansa za uspostavljanje zajedničke spoljne carine za SADC kao preduslova za regionalnu carinsku uniju.
Reference
Literatura
Gabriël Oosthuizen, The Southern African Development Community: The organisation, its history, policies and prospects. Institute for Global Dialogue: Midrand, South Africa, 2006. John McCormick, The European Union: Politics and Policies. Westview Press: Boulder, Colorado, 2004. Muntschick, Johannes, The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU). Regionalism and External Influence. Palgrave Macmillan: Cham. 2017. . Ramsamy, Prega 2003 Global partnership for Africa. Presentation at the human rights conference on global partnerships for Africa's development, Gaborone: SADC
Spoljašnje veze
Категорија:Јужна Африка Категорија:Политика Африке Категорија:Уједињене нације