Султан Ахмедова џамија, позната и под називом Царева, Хунгарија и Стара џамија (тур. Атик џамија), саграђена је у Старом граду (Кастелу), близу десне обале реке Требишњице. Уз џамију се налазе мали мезари и чесма. Подигнута је 1719. године захваљујући Осман-паши Ресулбеговићу, а посвећена је султану Ахмеду.

Заштита Султан Ахмедова џамија је унета на привремену листу националних споменика Босне и Херцеговине, Уписана је је у гр. улица број 310-1, кат. лист. 2053. и садржи предворје и мало гробље до њега површине 188 м².

Историја Џамија је саграђена по наређењу Ахмед-паша Ресулбеговић 1132. х.г., односно 1719. године, у част султана Ахмеда III (1703—1730), о чему сведочи уклесана година градње на шерефету минарета. Изградњом ове џамије османлије су хтеле да надокнаде рушење џамије у Полицама и недостатак џамије у којој би требињски муслимани вршили верске обреде. Хаџи Ибрахим Куртовић је 1847. године саградио чесму испред џамије и довео у њу воду из Требишњице.

Током обнове џамије у 21. веку пронађен је праг првобитне џамије који се данас чува у стаклу унутар ове џамије.

Предање На малом гробљу испред зида михраба налази се гробница окружена каменим плочама и са два нишана без натписа. Прича се да је у њему сахрањен мујезин, који је пао са мунаре читајући езан и остао мртав на месту. Друга легенда, опет, каже да је у овом гробу сахрањен шехит, који је једини успео да побегне када је био покољ у џамији у Полицама, препливао Требишњицу, а када је дошао на место где му је данас гроб, пао је мртав, па је на том месту и сахрањен. На овом гробљу се налазе две велике и старе липе, које су овде вероватно биле засађене приликом изградње џамије.

Изглед Џамија није поседовала архитектонску вредност. Припада типу једнопросторне џамије са кровом на четири воде покривене шаторским кровом, са отвореним наткривеним софама и каменом мунаром, високом 12. метара. Мелехна је квадратног облика. Крај џамије се налази мезарје са три нишана.

Првобитни облик џамија је задржала све до рата у Босни и Херцеговини 1992. године, када је срушена, заједно са још девет порушених џамија у општини Требиње.

Обнова Реконструкција је изведена у првим деценијама 21. века према последњем познатом облику и димензијама џамије, од истог материјала и на исти начин градње и препокривенa каменим плочама. Званично је након рушења и обнове поново отворен за вреску службу 3. августа 2014. године.

Напомене

Види још Национални споменик Босне и Херцеговине Џамије у Требињу Референце

Литература

Hasandedić Hivzija, Muslimanska baština u Istočnoj Hercegovini, El-Kalem, Sarajevo, 1990.

Спољашње везе

+ Џамије у Требињу Џамије у Полицима(17. век) Султан Ахмедова џамија(1719.) Џамија Осман-паше Ресулбеговића(1726)

Категорија:Џамије у Требињу