Меј Елијас Зијада (‎, 11. фебруар 1886- 17. октобар 1941.) је била либанско - палестинска песникиња, списатељица и преводилац и написала је различите радове на арапском и француском језику.Након школовања у родном Назарету и у Либану, Зијада се сели са својом подицом у Египат. Од 1911. године почиње да објављује своје радове на француском језику под псеудонимом Исис Копија. Са Халилом Џубраном је од 1912. године водила познату књижевну преписку. Осим тога што је објављивала књиге и песме, писала је и за новине и периодику на арапском језику. Водила је један од најпознатијих књижевних салона у модерном арапском свету. Залагала се за права жена и њихову равноправност у арапском свету. Путовала је по многим земљама не би ли тако повратила животну радост, али након бројних претрпљених личних губитака она се тридесетих година 20. века враћа у Либан, где ју је родбина сместила на психијатријску клинику. Међутим, успева на крају да је напусти и потом одлази у Каиро, где убрзо умире.

Зијада се сматра једном од кључних фигура културног покрета Нахде () који је је обележио крај 19. и почетак 20. века у арапској књижевности, а поред тога се сматра и пиониром оријенталног феминизма.

Биографија

Приватни живот Меј Зијада је рођена 11. фебруара 1886. године у Назарету, у Палестини. Њен отац, Елијас Зијада, је био Либанац и маронитски хришћанин који је радио као учитељ, док је њена мајка, Незха, била пореклом Палестинка.

Меј је похађала основну школу у Назарету. Са 14 година је послата у Интуру () како би у самостану за девојчице наставила средњошколско образовање. У Интури је била изложена француској и романтичарској њижевности и то јој се посебно допало. Похађала је неколико римокатоличких школа у Либану пре него што се 1904. године вратила у Назарет код својих родитеља. Наводи се да је прве чланке написала са 16 година. Она се 1908. године сели са својим родитељима у Египат.

Зијада се никада није удавала. Међутим, оно што је било необично јесте књижевна преписка коју је водила од 1912. године са једним од књижевних великана 20. века, либанско - америчким песником и писцем, Халилом Џубраном. Иако се њих двоје никада нису срели, будући да је он живео у Њујорку, њихова преписка је трајала читавих 19 година, све до његове смрти 1931. године.

Између 1928. и 1932. године претрпела је низ личних губитака, смрт својих родитеља, многих пријатеља, а између осталог и Халила Џубрана. Због тога се нашла у тешкој депресији и вратила се у Либан код рођака који су је сместили на психијатријску клинику, како би преузели контролу над њеним имањем. Навал Ел Садави () тврди да је Меј заправо послата у болницу због изражавања феминистичких осећања. Зијада је тим поступком својих рођака била дубоко повређена и понижена. Након опоравка и добијања медицинског извештаја, који указује на њену психичку стабилност, одлази у Каиро, где ће дочекати смрт 17. октобра 1941. године.

Новинарство и учење језика Зијадин отац, Елијас Зијада, је основао новине Ел Махруса након 1908. године, када се породица сместила у Египту. Меј је значајно допринела изради многих чланака.

Била је изразито заинтересована за учење језика. Учила их је самостално код куће и упоредо са француско - католичким образовањем. Касније наставља учење на локалном универзитету у Каиру, на студијама модерних језика. Дипломирала је 1917. године. Након школовања постала је врсни зналац арапског и француског језикуа, а осим тога је користила и познавала енглески, немачки, италијански, шпански, латински и грчки језик.

Кључна фигура арапске књижевности Зијада је била веома позната у арапским књижевним круговима и примала је бројне писце и списатељице у књижевни салон, који је основала 1912. године. Међу онима који су посећивали салон су били Таха Хусеин, Халил Мутран,Абас Махмуд Ел Акад, Ахмед Лутфи Ел Сајид, Антон Гемајел и Валидин Јакан. мини|191x191пиксел|Једно од писама које је Халил Џубран послао Меј Поред тога заслужна је и за представљање дела Халила Џубрана египатској јавности.

Филозофска схватања

Феминизам Сматра се једним од истакнутих заговорника еманципације жена, а одиграла је и кључну улогу у увођењу феминизма у арапску културу. Она је, за разлику од њених савременица активисткиња у области феминизма као што је била Худа Шарави (), више била феминисткиња интелектуалка. Борила се за једнакост жена у друштву у којем доминирају мушкарци радећи на буђењу критичког мишљења. Сматрала је да је за решавање овог питања најпре било неопходно бавити се проблемом игнорисања датог питања, а потом и застарелим традицијама. Она је жене сматрала основом сваког друштва. Године 1921. је сазвала конференцију под називом „Циљ живота” () на којој се обратила свим Арапкињама да буду слободне и отворене према западу, али да никада не забораве свој оријентални идентитет. Упркос Зијаднијој смрти 1941. године, њени списи и књижевна дела још увек представљају идеале првог таласа либанског феминизма. Она је подстицала либерализацију положаја жена кроз увођење образовања жена, добијање бирачког права и представљања у влади.

Дела Њен први објављени рад је била збирка песама „Цвеће из снова” (фран. Fleurs de rêve), објављена 1911. године на француском језику, а издаје је под псеудонимом Исис Копија. Опширна дела је писала на француском, а повремено на енглеском и италијанском. Временом се, сазревајући, све више окретала писању на арапском језику. Објављивала је књижевне критике, биографије, поезију слободног стиха, есеје и романе.

Преводила је дела многих страних писаца на арапски језик укључујући дела Артура Конана Дојла са енглеског и Макса Милера са немачког језика.

Романтизам и оријентализам Будући да је од малена била у додиру са романтизмом, на њу су велики утицај оставили Алфонс де Лемартин, Џорџ Гордон Бајрон, Перси Биш Шели и, наравно, Џубран, а ови утицаји су видљиви у већини њених дела. Често је осећала носталгију за Либаном, што се видело и у њеним делима. Осим тога видљива је њена плодна машта, доза мистериозности, меланхолија и очај.

Значајна дела

Bâhithat el-Bâdiya باحثة البادية (Истраживање пустиње) Sawâneh fatât سوانح فتاة Zulumât wa Ichâ'ât ظلمات وأشعة (Тама и зраци) Kalimât wa Ichârât كلمات وأشارات (Речи и знаци) Al Saha'ef الصحائف (Новине) Ghayat Al-Hayât غاية الحياة (Сврха живота) Al-Musâwât المساواة (Једнакост) Bayna l-Jazri wa l-Madd بين الجزر والمد (Између острва и плиме)

Референце

Спољашње везе Меј Зијада: Живот арапске списатељице феминисткиње - документарац

Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Арапски књижевници Категорија:Феминисткиње Категорија:Либански књижевници Категорија:Људи из Назарета