Катедрала у Упсали () се налази између Универзитета Упсале и реке Фирис у центру Упсале, Шведска. Национална црква, у лутеранској традицији, катедрала Упсала седиште је надбискупа Упсале, и Шведске. То је такође гроб краља Ерика IX (око 1120–1160, владао 1156–1160), који је постао светац заштитник нације, и била је традиционално место за крунисање нових краљева Шведске.
Тренутни надбискуп је Антје Јакелен а тренутни бискуп је Карин Јоханесон.
Катедрала датира са краја 13. века и са висином од 118,7 м, то је највиша црква у нордијским земљама. Првобитно изграђена у време римокатоличанства, коришћена је за крунисање шведских монарха током дужег периода након протестантске реформације. Неколико њених капела претворено је у гробнице шведских монарха, укључујући Густава Васу и Јуана III. Овде су сахрањени и Карл Лине, Улаф Рудбек, Емануел Сведенборг и неколико надбискупа.
Цркву су дизајнирали француски архитекти у француском готском стилу, укључујући Етјена де Бонеја. У облику је крста који чине брод и трансепт. Већи део зграде изграђен је између 1272. и 1420. године, али западни крај је завршен тек средином 15. века. Недуго затим на западном крају цркве саграђене су куле близнакиње. Високи шиљасти торњеви су додати касније, али након пожара 1702. године, Карл Хорлеман их је украсио 1735. године. У потпуности их је редизајнирао Хелго Сетервал који је 1880-их предузео значајне промене на згради. Главни грађевински материјал катедрале је опека, али стубови и многи детаљи су од готландског кречњака.
Сви сводови су изграђени према првобитном плану из 13. века, иако су неки од њих подигнути тек око 1440. године. Поред уметничких дела у капелама са гробницама, неколико старијих комада намештаја цркве може се видети у Музеју ризнице (Treasury Museum). 1702. године у великом пожару уништени су многи предмети. Током радова на обнови изведених седамдесетих година прошлог века, многе средњовековне фреске које су окречене после Реформације откривене су и рестауриране.
Историја На крају доба Викинга, пагански храм у Гамли Упсали (село Стара Упсала), око 5 км северно од данашње Упсале, замењен је хришћанском црквом. Иако се не зна тачан датум њене изградње, 1123. године за епископа Упсале одређен је Сивард, од стране надбискупа Бремен-Хамбурга. Међутим, неизвесно је да ли је Сивард икада ступио на дужност, пошто је протеран и био у Немачкој почетком 1130-их. Попис бискупа спомиње Севереинуса као првог бискупа и он је можда био замена за Сиварда. Хенрик, „фински апостол“, био је четврти бискуп. 1164. Шведска је постала архиепископија под контролом Лунда. Први архиепископ био је монах Стефан из Алвастре.
Након што је катедрала у Гамли Упсали оштећена ватром 1204. године, капитол је тражио дозволу од Свете столице да зграду пресели у веће место. Папа Александар IV усвојио је овај захтев 1258. године под условом да се задржи име Упсала. На састанку у Седершепингу у септембру 1270. године, надбискуп Фулко Ангелус и капитол катедрале одлучили су да се зграда мора налазити у Естра Аросу. Званично одобрење за тај потез издао је 1271. године бискуп Каролус из Вестероса кога је папа одредио да надгледа случај. лево|мини| Катедрала у Упсали Око 1272. године започели су радови на изградњи нове катедрале у Естра Аросу у близини реке Фирис. Изграђена је на месту раније камене цркве посвећене Светој Тројици, смештеној готово тачно тамо где сада стоји катедрала. Овде је шведски светац заштитник Ерик Једвардсон присуствовао миси пре него што је убијен 1160. Име Упсала се задржало, а околни град Естра Арос убрзо је променио име. Мошти Светог Ерика, благо Упсале, пресељене су из Гамле Упсале на ново место 1273. године, заједно са формалним премештањем надбискупије. Цркву су пројектовали француски архитекти, иако није забележено име аутора детаљних почетних планова који је надгледао радове до 1281. године. Године 1287. меница коју је издао париски градоначелник покрива трошкове градитеља Етјена де Бонеја и његових помоћника за путовање у Шведску ради радова на изградњи катедрале у Упсали. Етјену се приписује рад на источној и јужној капели припрате, трансептима и вероватно на јужном порталу, иако се чини да је у већини својих дела пажљиво пратио планове свог претходника. Напредак је био спор као резултат хладне климе, куге и многих финансијских потешкоћа. Тек крајем 14. века завршени су радови на почетним плановима, посебно захваљујући доприносу главног градитеља Николауса из Вестероса који је започео изградњу брода.
Када је 1435. године освештао надбискуп Улаф Лауренти, катедрала још увек није била завршена. Била је посвећена светом Лаврентију, у то време веома цењеном у целој Шведској; Светом Ерику, свецу заштитнику Шведске (мада га Римокатоличка црква никада није канонизовала); и Светом Улаву, заштитнику Норвешке. Завршена је током наредних деценија. Последње главне компоненте катедрале, куле, изграђене су између 1470. и 1489. године. Катедрала је у неколико наврата оштећена ватром, посебно током великог пожара 1702. године који је уништио већи део града. Радови на рестаурацији завршени су тек средином века. мини| Фотографија катедрале у Упсали, коју је направила Ема Сенсон око 1860. године, пре Сетервалове рестаурације. Црква није била редовно место посећивања до Реформације. Било је резервисана за службе свештенства Католичке цркве. Парохијске цркве у Упсали биле су црква Свете Тројице или Bondkyrkan, „Сељачка црква“, како су је често називали; Црква Светог Петра; Црква Госпе; и фрањевачки самостан. Последње три су изграђене на источној страни реке Фирис. Оне су сукцесивно срушене током реформације. Катедрала је била и крунидбена црква за многе шведске краљеве и краљице до 1719. године. Била је то место прославе крунисања од средњег века до краја 17. века. Стокхолмска катедрала Storkyrkan постала је званична крунидбена црква. лево|мини| Катедрала у Упсали током обнове и промена које је извршио Сетервал. Од 1885. до 1893. године, архитекта Хелго Сетервал (1831–1907) предузео је свеобухватне рестаураторске радове, настојећи да катедрали додели француски високоготски изглед, иако је критикован због непоштовања изворног балтичког готског стила зграде. Такође је додао кулама зашиљене француске торњеве, доводећи катедралу до висине од 118,7 м, чинећи ја високом колико је била дугачка. У покушају да катедрали да виткији изглед, Сетервал је значајно изменио велике делове средњовековних спољних зидова од опеке и уклонио украсне „слепе прозоре“ на забатима који су били слични онима у оближњој цркви Свете Тројице.
Даљи радови на обнови раних 1970-их довели су до побољшања у структури зграде и обухватали рестаурацију зидова и прозора. Велики делови додатака цемента од стране Сетервала на спољну структуру катедрале уклоњени су деценијама касније, јер су негативно утицали на текстуру зграде. 1989. године папа Јован Павле II учествовао је у екуменској служби у катедрали у Упсали са надбискупом Бертилом Веркстремом. Опрема за заштиту од пожара инсталирана је 2010. године, а замењени су електрични и грејни системи.
Архитектура лево|мини| Портал северног трансепта са прозором у облику розете Катедрала је највиша црквена зграда у Скандинавији. Њена висина од 118,7 м је иста као и њена дужина док има ширину од 45 м. Висина унутра је 27 м."Uppsala", Encyclopædia Britannica, Ninth Edition. Retrieved 24 September 2013. Изграђена високо на гребену југозападно од реке Фирис, њен тлоцрт латинског крста састоји се од тробродне базилике (средишњи брод уз два бочна брода) са једнобродним трансептима и четворокраким презвитеријумом са деамбулаторијумом окруженим са пет капела.. Retrieved 26 September 2013. Почевши од источног краја цркве и капела које окружују презвитеријум већи део грађевине изграђен је између 1270. и 1420. године, али западни крај брода завршен је тек средином 15. века, док су кулама требале још деценије. Главни материјал је црвена опека, али катедрала је саграђена на каменом темељу, а стубови и многи детаљи су од готландског кречњака. (Стубови брода првобитно су били од опеке, али су замењени кречњаком у оквиру рестаураторских радова изведених под Хелгом Сетервалом од 1885. до 1893. године).
Куле близнакиње на западном крају цркве први пут се помињу 1563. године. Неколико додатака унутрашњости и спољашњости цркве направљено је након пожара 1572. године под вођством Францискуса Пара, познатог по раду на дворцима. Додати су купола и врхови који се могу видети на старијим цртежима, као и први торњеви на западним кулама које је дизајнирао Антонијус Вац. 1690-их, Никодимус Тесин је дизајнирао нову гробну капелу источно од јужног трансепта, најзначајнију промену плана катедрале од средњег века. Споља је његов дизајн поштовао традиције средњовековне архитектуре са високим готичким прозорима, али ентеријер је уређен у уобичајеном Тесиновом класичном барокном стилу. десно|мини| Катедрала у 17. веку У 17. веку куле су редизајниране у холандском ренесансном стилу али су након озбиљног пожара 1702. привремено замењене ниским дрвеним врховима. У исто време, потпорници су уклоњени, дајући катедрали прилично једноставан изглед. Тек 1740. године постављени су шиљци са бакарним облогама, које је дизајнирао Карл Хорлеман. Истовремено, Хорлеман је извео значајне радове на западној фасади. Данашње куле су дело Хелгоа Сетервала који их је у потпуности обновио 1880-их, значајно повећавајући њихову висину. После озбиљног пожара 1702. године, уклоњени су првобитни лукови и изграђен виши кров."The Cathedral Museum, Uppsala, Sweden", Silk Road Seattle. Retrieved 24 September 2013. лево|мини| Тлоцрт (1770) Иако су катедралу дизајнирали француски архитекти, она показује низ разлика у односу на катедрале северне Француске. Пре свега, у основи је грађена од опеке, а не од камена. Цигла се лако могла производити локално, али је камен требало увозити из удаљених каменолома Готланда. Како цигла и малтер нису тако чврсти као камен, зидови су морали бити дебљи, иако су стубови потребни за засвођени плафон припрате били од кречњака (мада су они у броду од опеке). Портал северног трансепта такође је изграђен од кречњака, несумњиво јер је био потребан за подупирање прозора розете, такође структурираног у самом кречњаку. Иако су припрата и трансепт очигледно француског дизајна, брод који је изграђен нешто касније показује немачке и шведске карактеристике. Изграђена око 1330. године, розета изнад североисточног портала и даље је у потпуности француска. Николаус из Вестероса, Швеђанин који је водио радове на броду из 1360-их, изгледа да је мало изменио првобитне планове, додајући бочне капеле и укључујући неколико карактеристика немачког порекла. Ипак су постављени попречни сводови, а не сводови у облику звезде који су били чешћи у то време. Радови на западном крају зграде започели су 1431. године изградњом западног портала на који је утицао стил Вадстена опатије. Међутим, куле су и даље имале карактеристике типичне за француску архитектуру из 13. века, што указује на то да су првобитни планови у то време још увек били у употреби. Све у свему, упркос мањим разликама, катедрала у Упсали и даље одражава стил катедрала на северу Француске из 13. века.
Ентеријер десно|мини| Брод Свод крунисања стоји 27 м изнад тачке на којој се трансепт укршта са бродом. Ту је крунисана већина шведских монарха од средњег века до 1719. Током рестаурације 1880-их, унутрашњи плафон и зидови катедрале украшени су у неоготичком стилу. Неки прикази, попут једног реформацијског Мартина Лутера, додали су фигуре изван средњовековног наслеђа катедрале. Током радова на обнови изведених седамдесетих година прошлог века, многе средњовековне фреске које су окречене после Реформације откривене су и рестауриране. Велики олтар се користи за службу катедрале у најважнијим данима према црквеном календару. Овде су такође постављени сви шведски бискупи. Сребрни лустер је из 1647. Велико распеће од сребра и кристала из Орефорша постављено је 1976."The high chancel" , Uppsala Cathedral. Retrieved 30 September 2013.
Капеле лево|мини| Гроб Светог Ерика десно|мини| Велики олтар