Франсоа Клодијус Кенигстајн (; Сан Шамон, 14. октобар 1859 — Монбризон, 11. јул 1892), познат као Равашол, био је француски радник и анархиста. Пошто је био крив за неколико злочина, убистава и атентата, гиљотиниран је 11. јула 1892 у Монтбризону.
Живот Франсоа Клодијус Кенигстајн рођен је 14. октобра 1859. у Сен Шамону, у Лоарском департману . Његова мајка, Мари Равашол, радила је као ткаља. У оно време је живела са његовим оцем, Жан-Адамом Кенигстајном кога су звали „Немац”, а био је пореклом из Холандије, који је у регион Форе био пристигао годину дана пре тога, 1858. године. Радио је као металург у ковачницама четврти Изје .
Сина су поверили дадиљи до 1862. године, када је Жан-Адам Кенигстајн признао очинство детета и оженио се његовом мајом. Затим је смештен у свратиште које се о њему старало до његове шесте или седме године. Његов отац је био насилан према супрузи и редовно је испитивао Равашола, не би ли пронашао неки изговор да туче и њега, али узалуд, тврдио је Равашол у својим Мемоарима Sur les Mémoires de Ravachol, voir : Archives de la Préfecture de police, B A/1132 ;. Gallimard, coll. « Folio-Histoire ». . . Отац убрзо напушта заједнички дом како би се вратио у Низоземску, где је идуће године преминуо од болести.
Не могавши сама да се сама постара за потребе четворо деце, Мари Равашол била је приморана да проси за помоћ и да остави сина на једном сеоском имању. Од своје освме године, мукотрпно је радио како би опскрбио своју породицу. Био је повремен пастир, рудар, ужар, казанџија, пре него што је у шеснаестој години пронашао положај шегрта код бојаџије у Сен-Шамону. мини|" Злочин у Шамблу. Убиство једног пустињака », Progrès illustré(1891). Са 18 година, Равашол је почео да чита књигу Лутајући Јевреј (Le Juif errant) Ежена Сиа и почео се одвајати од верских идеја. Након предавања Поле Минк 3. децембра 1881. у Сен Шамону он их потпуно напушта. Присуствовао је конференцијама Леони Рузад и Шарла-Едме Шабера, занимао се за социјалистичку штампу, посебно преко листова Le Prolétariat и Le Citoyen de Paris. Ушао је у кружок друштвених студија где је упознао Тусена Бордаа и Режиса Фореа, двојицу анархистичких активиста. Равашол је до тада колективиста, постаће анархиста након тих предавања.
Пошто су њега и брата избацили из куће Виндре, остао је сиромашан и без посла, па почео да се бави крађом пилића да би прехранио породицу. Око 1888. свирао је хармонику на баловима за пет франака по вечери Jean-François Gonon, , Saint-Étienne, 1906, . Шверцује алкохол да би се изборио са периодима незапослености, затим израђује фалсификовани новац и од марта 1891. године, постаје провалник. Годие 1890. на кратко је ухапшен због крађе и услед тога усликан у затвору у Сент-Етјену.
У ноћи између 14. и 15. маја 1891 у Терноару је оскрнавио гроб баронице од Роштајеа са циљем да са леша узме накит. Међутим, не налази ниједан комад накита, пошто је био лоше обавештен.
Осамнаестог јуна 1891. у Шамблу је убио и опљачкао Жака Бринела, пустињака од 93 године, који је живео од донација оближњих становника већ педесетак година.Sur le crime de Chambles dans la presse, voir : « Assassinat d’un ermite. Le crime de Chambles », Le Progrès illustré, , 12 juillet 1891, sur bm-lyon.fr.. Без средстава, али не и без среће, старац је те дарове сакупљао док је живео у изузетном сиромаштву. Злочин је откривен 21. јуна око подне. Полиција је убрзо открила убицу, па је 27. јуна поставила замку за Равашола. Када су га комесар Тешне и пет инспектора ухапсили, успео је да умакне када му је нека пијаница приредила прилику за бекство.
Активно тражен од полиције, лажирао је сопствено самоубиство 13. јула, потом отишао у Барселону да види Пола Бернара, анархисту кога је суд упркос његовом одсуству осудио на две и три године затвора због подстицања на убиство, пљачку и подметање пожара. У Барселони, Равашол се са партнерима бавио производњом експлозива, пре него што се вратио у Париз августа 1891. године под именом Леон Леже.
Потом је нашао уточиште код Шоментена, у броју 12 на тргу Тиер у Сен-Денију, који га је увео у Синдикалну комору радника. Породица Шоментен га воли. Учи њихову ћерку да чита, која га зове "рођак Леон ".
Процес у Клишију лево|мини| Окршај у Клишију (1891). Равашол је покретач два напада на магистрате који су умешани у Клишки процес. Првог маја 1891, на дан пуцњаве у Фурмију (када су власти пуцале на демонстранте који су захтевали осмочасовни радни дан), тридесетак демонстраната импровизовало је параду која је ишла од Левалоа-Переа до Клишија са црвеном заставом на челу. Нешто пре три сата, када је застава већ смотана и демонстранти почели да се разилазе, комесар Лабусјер издаје наређење да се застава заплени. Уследили су пуцњи и неколико полицајаца је претрпело лакше повреде. Тројица анархиста су одмах ухапшени, међу којима је и Луј Левеје, који је и сам рањен метком. Чим су стигли у станицу, тешко су их претукли, што је анархисте побунило. Током њиховог суђења, 28. августа исте године, јавни правобранилац Било затражио је смртну казну против једног од оптужених. Пресуда је строга : Анри Луј Декан осуђен је на пет година затвора, Шарл Огист Дардар на три године, Луј Левеје је ослобођен . Gallimard, coll. « Tel », 1992, 490 , .
Испрва засењена пуцњавом у Фурмију, ову аферу су са већим интересовањем пратиле анархистичке новине. La Révolte истиче примерно понашање Анрија Луја Декана током суђења, као и насиље које су претрпели његови сапутници. Себастијан Фауре објављује брошуру о правним расправама под насловом „Анархиста на суду асиза”(L'anarchiste en cour d'assises).
Равашол упознаје Огиста Вијара и двојицу његових ортака који му говоре о процесу у Клишију. Револтирани полицијском бруталношћу и осудама које су судије у Клишију изнеле, Равашол, Шарл Ашил Симон звани Бисквит, Шарл Фердинанд Шоментен звани Шоментен, Жозеф Маријус Беала звани Жаз-Беала или Жозеф Маријус и његова девојка Розали Маријет Субер звана Маријет Субер, одлучили су да пређу с речи на дела и организују неколико атентата.
Крађа у Соазију У ноћи између 14. и 15. фебруара 1892, 360 штапова динамита, 3 килограма барута, 100 метра фитиља и 1400 каписли украдено је из каменолома у Соазију на Сени. Истрага, поверена тужилаштву у Корбеју, брзо се усмерила ка паришким анархистичким круговима. Полиција сумња да неко планира напад на амбасаду Шпаније и током првомајског протеста . Дана 23. фебруара, полиција је претресла домове многих анархистичких активиста, укључујући Жана Грава, уредника листа Le Révolté, Констана Мартена и Емила Пужеа. Ови први претреси нису уродили плодом, осим у дому Беноа Шалбреа и Бордијеа, где су откривени штапови динамита украдени у Соазију на Сени. Према полицијском доушнику Жакоу, полицајац треће бригаде звани Ло је по наређењу официра Федеа блиском пријатељу Равашола објаснио како да дође до динамита. . Знамо да је полицијска префектура, са циљем да нашкоди анархистичкој пропаганди, организовала први анархистички напад 16. јуна 1881. на кип Адолфа Тиера у Сен Жермену и да је делове бомбе коју је Огист Вејан бацио на посланички дом 9. децембра 1893, без његовог знања, обезбедила полиција. .
Напади десно|мини|Le Figaro, 1. април 1892.
Напад на Булевару Сен Жермен Њихова мета је најпре била полицијска станица у Клишију коју су планирали да разнесу 7. марта 1892. помоћу тегле напуњене сачмом и педесетак штапова динамита. Суочени са потешкоћама у приступу, група одустаје и одлучује да промени своју мету, те почиње да циља саветника Едмона Беноаа, који је током процеса у Клишију био председник суда. Да би пронашао адресу саветника, Равашол једноставно користи именик. Шарл Симон одлази да извиди место, зграду која се налази на броју 136 на булевару Сен Жермен у Паризу, али није успео да пронађе на ком спрату овај живи. Вратар, Огистен Пино је одбио да Симону ода информације.
Дана 11. марта, око 18 часова, група креће у акцију. Шарл Шомантен је са њима ишао све до трамваја, где су му захвалили и замолили да их напусти, зато што „мора да мисли на породицу”. Како би се провукли поред радника пореске службе (octroi), Маријет Субер је сакрила теглу испод сукње. Када су се провукли, напустила је своје партнере и вратила се кући. Када су дошли до позоришта Буф ди Нор, Равашол је Шарлу Симону и Жозефу Беали рекао да су слободни, па су се њих двојица вратили до Сен Денија. Наоружан са два пиштоља, Равашол улази у зграду и поставља бомбу на првом спрату. Он пали фитиљ, силази доле, а бомба експлодира у самом тренутку када Равашол стиже до тротоара. „Мислио сам да ће се кућа срушити на мене!”, изјавио је Равашол касније на суђењу. Једна особа је повређена. На четвртом спрату, саветник Беноа је неозлеђен. Материјална штета процењена је на 40.000 ондашњих франака. За анархистички лист La Révolte, тај атентат „је помало осветлао образ динамиту који су пређашњи покушаји били оцрнилиLa Révolte, , 19-25 mars 1892..”
Дана 13. марта , Равашол и његови партнери планирају нови напад, овај пут на јавног правобраниоца Билоа. Равашол и Шарл Симон били су одговорни за припрему нове бомбе, која се састојала од 120 штапова динамита.
Дана 15. марта, бомба експлодира у касарни Лобо у Паризу. Иако тај напад, који је организовао Теодил Меније, није повезан са Равашолом, полиција је свеједно била нервозна. Она даје Равашолов опис новинама и наглашава да има ожиљак на левој руци:
„— Равашолов опис који је ширила полиција,
Жан Метрон, Le Mouvement anarchiste en Francе, 1951.
Након што их је анонимна доушница одала пет дана после првог напада, С.д'А. звана „Х2”, плаћена 800 франака, Шарл Симон и Шарл Шоментен су приведени 17. марта. Равашол је успео да побегне од полиције и пристигао је у Сен Манде где је нашао собу. Обријао се и одлучио да ипак настави са нападом на Билоа. Шарл Шоментен је помогао да се изради портрет Леона Лежеа који је помогао да схвате, захваљујући „форензичкој антропометрији” (бертијонажи), тј. слици из затвора Сент Етјен од пре две године, да се ради о Равашолу.L’empreinte indélébile K. Noubi, article sur InfoSoir le 3 septembre 2008.
Напад на улицу де Клиши Дана 27. марта у 6ч и 20, Равашол се укрцава на омнибус којим доспева у улицу де Клиши око осам сати. Бомбу поставља на број 39 у тој улици, на други спрат,где обитава Било. Удаљио се на око педесет метара када је бомба експлодирала. Седам особа је повређено, зграда је разорена. Штета је процењена на 120.000 франака.
Након напада, Равашол омнибусом који је саобраћао на линији Батињол-Жарден де плант како би осмотрио штету коју је изазвала експлозија. Али јавни превоз је спречен да следи своју уобичајену линију, те Равашол није могао ништа да види. Око 11 часова, зауставља се у ресторану Вери, на броју 24 у булевару де Мажента и упознаје Жила Лероа, конобара и шурака власника локала. Жил Леро је изрекао неколико критика на рачун војног рока и Равашол је то искористио како би му представио анархистичка и антимилитаристичка теоријска дела. Он му такође прича о експлозији која се малочас десила. Иако га је овај сумњиви човек заинтригирао, Жил Леро свеједно допушта Равашолу да оде.
Хапшење лево|мини| Равашолово хапшење 30. марта 1892 ( , 16. априла 1892). мини|Ресторан Вери након напада 25. априла. Тридесетог марта 1892, Равашол се враћа у ресторан Вери . Узнемирен коментарима од неколико дана раније и препознавши у њему кривца за нападе који су новине описале, Жил Леро је узбунио полицијуPhilippe Fraimbois, « Ravachol, les anarchistes et la République », La Nouvelle Revue d'histoire, Hors-Série, n°13H, Automne-Hiver 2016, . . Равашола са потешкоћама хапсе комесар Дреш и десетак полицајаца.