200п|мини|За разлику од осталих херцеговачких градова у Требињу је највише изражено присуство, културно-историјских споменика насталих под утицајем приморских и оријенталних утицаја Културно-историјски споменици Требиња настали кроз векове као део веома бурне историје Требиња данас су богато историјског наслеђа овог града које претставља главну туристичку понуду за развој транзитног, ђачког и верског туризма. За разлику од осталих херцеговачких градића у Требињу је највише изражено присуство, културно-историјских споменика насталих под утицајем приморских и оријенталних утицаја. Опште информације Међу културно-историјским споменицима Требиња, у данашњем изгледу овог древног града на Требишњици посебно се истичу следеће целине: Споменик припроде Археолошки локалитети Старо урбано језгро из османског периода Грађевине настале у доба Аустроугарске Грађевине и други објекти новијег датума. Списак културно-историјских споменика

Музеј Херцеговине

Музеј је основан 1952. године. Прво археолошко ископавање музеј је обавио 1957. године на цркви Св.етог Петра у Завали. Прву публикацију, под називом Требиње I, Василија Кораћа, издао је 1966. године. Године 1975. године Музеј је покренуо издавање часописа Трибунија.Глас Српске: Музеј Херцеговине у Требињу: ризница културно-историјског насљеђа 27.11.2008. У овом објекту могу се видети разноврсне поставке, од приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора.

Тренутно Музеј располаже са око 1.500 m² корисног простора, од чега је око 800 m² изложбени простор. Сталне поставке и легати: + Сталне поставке музеја Поставка Опис Дучићева збирка Ова збирка поседује следеће уметничким експонатима: 72 експоната камене пластике, 14 уметничких слика домаћих и иностраних сликара, таписерија, мозаик, јапански вез, одликовања Јована Дучића, амбасадорска одора и рукописе Стална етнолошка поставка Народни живот и култура Срба у источној Херцеговини у другој половини 19. века и првој половини 20 века; Стална археолошка поставка Садржи експонатима почев од каменог доба до средњег века;Меморијална изложба слика Атанасије Поповић Садржи 43 уметничке слике овог сликара, дар граду Требињу сликаревог брата Уроша ПоповићаКултурне манифестацијеУ просторима Музеја Херцеговине одржавају се повремене изложбе, поетски рецитали, промоције књига и музички концерти.

+ Легати музеја Легат Опис Легат сликарке Милене Шотре Овај легат поседдује 24 уметничке слике са мотивима Херцеговине и Путопис по Русији и 15 графика сликаркиног брата, познатог графичара Бранка Шотре;Легат академског сликара Милорада Ћоровића Овај легат поседдује 57 уметничких слика;Легат књижевника и вајара Радована Ждрала Овај легат поседдује 122 скулптуре израђене од полудрагог камена.Легат Дубравке Кујачић Овај легат поседује депаданс на Ушћу (Ластва), у коме се приређују повремене изложбе, промоције, концерти... Поред ових сталних поставки и легата, у фундусу Музеја Херцеговине налази се око 400 уметничких слика, графика, скулптура и других предмета. Музеј поседује и значајну збирку библиотечке грађе (библиотека са стручним књигама из различитих области науке, културе и уметности).

Херцеговачка Грачаница 200п|мини|Херцеговачка Грачаница Назив Грачаница добила је по томе што Манастирска црква представља верну копију цркве манастира Грачанице са Косова и Метохије, задужбине краља Милутина (1282—1321).

Саграђена је 2000. године на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент српског песника Јована Дучића, родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипти манастирске цркве. Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. Призренског патоса који је красио под задужбине Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), Светих Архангела код Призрена.

Спомен комплекс (манастирску порту) чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, чесма и летња башта.

Манастир Тврдош 200п|мини|МанастирТврдош Манастир је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4. века, пре времена када су Срби као народ примили хришћанство, што говори о традицији и дуговечности хришћанства на просторима Херцеговине. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те „прозоре“ на поду виде темељи прастаре цркве.

Тврдош са рушевинама старог манастира лежи на кршевитој брегу поред пута који из Требиња води у Љубиње.

Данашњи Манастир Тврдош подигнут је око 1509, а 1517. године фреско-сликама декорисао га је дубровачки живописац Вице Ловров. У другој половини 16. и 17. веку у Тврдошу су живели херцеговачки митрополити. Одатле потиче име Требињској епархији.

У сукобу са Турцима манастир је разорила Млечани 1694. године.

Првих година 18. века било је неколико покушаја да се обнови разорени манастир. У том настојању истакли су се митрополит Нектарије и игуман Исаије.

Саборни храм Светог Преображења 200п|мини|Саборна црква у Требињу Овај саборни храм, који је грађена од 1888. до 1908. године, налази се у парку Јована Дучића у центру Требиња. Иконостас је радио је црногорски умјтник Марко Греговић. Храм је детаљно реновиран 1957. и 2008. године, када је позлаћени крст подигнут на 38 метара високи звоник. Позлату је урадио мајстор Алексеј Иванчев из Новог Сада. Живопис је започет 2009. године. Наос и припрату је живописала екипа из Београда под вођством фрескописца Александра Живадиновића. У црквеној порти уређен је парк са језерцетом и мостом и мобилијаром за најмлађе.

Поред цркве налази се епархијски дом са библиотеком, у којој је 1908. основана Српска школа. У саставу храма ради хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.

Манастир Дужи 200п|мини|Манастир Дужи Манастир је у 16. и 17. веку био метох манастира Тврдош. Након што је 1694. године манастир Тврдош разорен, монаси вођени митрополитом херцеговачким Саватијем Љубибратићем прешли су у манастир Дужи и обнављили га.

Једно време у манастиру је било седиште митрополита херцеговачког све до укидања Пећке патријаршије 1776. године.

Манастирска црква је једнобродна грађевина са полукружним олтаром. У њој се чувају рукописане црквене књиге из периода од 17. до 19. века које су донели руски калуђери из Кијева и Москве. У манастиру се чува и честица Часног крста, а један од приложника манастира био је и гроф Сава Владисављевић.

Манастир је више пута пљачкан и пустошен. Највише је био на удару у другој половини 19. века. У периоду између Првог и Другог светског рата, у манастиру су боравили руски монаси који су избегли из Русије након револуције. Руски монаси су убијени средином 1941. године. Манастир је у периоду рата у Хрватској (1992-1995) гранатиран од стране хрватске војске из правца Дубровника, али није страдао.

Петро Павлов манастир 200п|мини|Црква Петро Павловог манастира Смештен је у Петровом Пољу, неколико километара западно од Требиња. У његовој близини се налази Павлова пећина, у коју је по предању навраћао Свети апостол Павле на свом путовању за Рим. У близини манастира налазе се рушевине за које се верује да су остаци храмова светих апостола Петра и Павла с почетка 11. века (а можда и из шестог).

Садашњи манасти, изграђен је на темељима старе цркве, подигнут је с почетка 20 века, када је изграђен нова Црква Светог Петра (1906). Како је подизање новог црквеног здања на темељима старе цркве било је извршено без претходно обављених стручних истраживања, причињена је трајна штета на овом локалитету. Тек након накнадних археолошких истраживања, која су извршена средином 20. и почетком 21. века, дошло се до значајних открића у околини новоподигнутог храма.Marko Popović (1973): Manastir Svetog Petra de Campo kod TrebinjaĐorđe Janković, Late Antique Triconchal Church of St. Apostoles Peter and Paul Monastery near Trebinje, Glasnik Srpskog arheološkog društva, .

Манастир Завала 200п|мини|Манастир завала Манастир који је удаљен око 40 километара југозападно од Требиња, у непосредној близини Поповог Поља. По народном предању задужбина је краља Драгутина. Најчешће се датује у 1271. година, према урезаном запису на једном старом манастирском печату. Црква се наслања на природну пећину, и њен изгед и архитектура условљени су овим положајем.

Црква је посвећена ваведењу Пресвете Богородице. У овом манастиру један од искушеник био је и Свети Василије Острошки. Унутрашњост цркве је живописана фрескама, које су рад познатог хиландарског монаха Георгија Митрофановића, великог српског зографа 17. века, који је и живописац манастира Хиландар на Светој гори.

Манастир Добрићево 200п|мини|Манастир Добрићево Манастир који је име је добио по Добрићеву, највероватније датира из 13. века. Према легенди, саградили су га цар Константин и царица Јелена по повратку из Рима, који су привремено боравећи на овом месту закључила да би у Добрићеву требало саградити цркву и манстир.

Црква је сазидана у облику крста у византијском стилу, а посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице.

Од свог постојања манастир је три пута паљен. Први пут 1694. године, други пут за време Првог светског рата, и трећи пут у Другом светском рату.

Манастирска порта, са свим објектима у њеној околини није на старом месту на коме је првомитно вековима лоцирана. Пре измештања манастир се налазио на узвишици на десној обали реке Требишњице, на херцеговачко-црногорској граници.

Наиме након изградње ХЕ Требишњица, због опасности да се манастир нађе под водом, 1959. године Земаљски завод за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине основао је комисију, која је предложила да се у циљу спашавања манастир Добрићево изместити на другу локацију. Ново Добрићево је тако настало на десетак километара од Билеће, и око двадесетак километара од Требиња

Црква Светог Василија Тврдошког и Острошког у селу Мркоњићи Црква се налази у селу Мркоњићи на источној страни Поповог поља на путу Требиње – Љубиње. У овом селу под крштеним именом Стојан, 28. децембра 1610. године од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића, којиће касније бити проглашен за светог оца Василије Острошки Њему у спомен у селу је подигнут храм на темељима родне куће великог божјег угодника на десној страни пута када се долази из правца Требиња. Храм је свечано освећен на празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца, 12. маја 1998. године.

На левој страни пута налази се храм Светог Николаја у коме је светитељ крштен. Поред храма је гробље у коме почива и Света Ана, мајка Светог Василија.

Црква Светог Климента Ова црква која је у народу позната и као Климентица, налази се на десној обали реке Требишњице, у селу Мостаћи. Сматра се једном од најстаријих цркви у источној Херцеговини.

Грађена је у стилу медитеранских средњовековних црквица од притесаног камена. Живописана је по сваим зидним површинама од дна до врха, у доба српског патријарха Пајсија I (1614—1647) и херцеговачког митрополита Симеона (1615—1630) Њена фрескодекорација свсртава је међу најзначајниј цркве из периода османске окупације Херцеговине. Због ових вредности сврстана је у културно-историјски споменик од посебног значаја за Републику Српску и Босну и Ххерцеговину.

Црква Светог Илије у селу Месари 200п|мини|Црква у Месарима

Саграђена је на врху Илијиног брда (Илијина главица) у селу Месари, северно од магистралног пута Требиње - Мостар, на ободу Поповог поља, 20 километара западно од Требиња. Црква је триконхос, више пута преправљан (посљедњи пут, према натпису на архитравној греди, 1897. године). Грађена је у периоду од 9. до 11. века са прероманичкоим стилским елементима. Спада међу најстарије грађевине у Херцеговини.Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бањалука.

Црква Светог Илије са праисторијском гробном гомилом (тумулусом) и некрополом са стећцима у Месарима проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине 2008. године.

Црква Светог Арханђела