Ruska državna biblioteka () jeste nacionalna biblioteka Rusije, smeštena u Moskvi. Ona je najveća u zemlji i peta na svetu po veličini zbirke knjiga (17,5 miliona). Zvala se Lenjinovom državnom bibliotekom SSSR-a od 1925. godine, dok nije 1992. preimenovana u Rusku državnu biblioteku.

Biblioteka ima preko 275 km polica sa više od 43 miliona predmeta, uključujući preko 17 miliona knjiga i serijskih tomova, 13 miliona časopisa, 350 hiljada muzičkih rekorda i zvučnih zapisa, 150.000 mapa i drugog. Postoje predmeti na 247 jezika sveta, strani deo predstavlja oko 29 procenata celokupne kolekcije. To je najveća biblioteka u zemlji, najveća u Evropi i jedna od najvećih u svetu. Njeni fondovi su bili prešli preko 47 miliona jedinica u 2017. godini. To je savezna biblioteka koju nadgleda Ministarstvo kulture, uključujući i njenu fiskalnu nadležnost.

Između 1922. i 1991. najmanje jedan primerak svake knjige objavljene u SSSR-u deponovan je u biblioteci, praksa koja se nastavlja na sličan način i danas, a biblioteka je određena kao zakonska depozitna biblioteka.

Istorija

Biblioteka je osnovana 1. jula 1862. godine, kao prva besplatna javna biblioteka u Moskvi pod nazivom Biblioteka Moskovskog javnog muzeja i Muzej Rumjanceva, ili Biblioteka Rumjanceva. Njen današnji nadimak je „Leninka”. Rumjancevljev muzej, kao deo kompleksa, bio je prvi javni muzej u Moskvi i u njemu se nalazila umetnička zbirka grofa Nikolaja Petroviča Rumjanceva, koja je poklonjena ruskom narodu i preneta iz Sankt Peterburga u Moskvu. Njegova donacija obuhvatala je sve knjige i rukopise, kao i obimnu numizmatičku i etnografsku kolekciju. Taj sadržaj, kao i približno 200 slika i više od 20.000 otisaka, koji su izabrani iz kolekcije Ermitaža u Sankt Peterburgu, mogli su se videti u takozvanoj Paškovoj kući (palata, uspostavljena između 1784. i 1787. godine, u blizini Kremlja). Ruski car Aleksandar -{II}- poklonio je sliku Pojava Hrista pred narodom Aleksandra Andrejeviča Ivanova za otvaranje muzeja.

Građani Moskve, duboko impresionirani grofovom altruističnom donacijom, nazvali su novi muzej po njegovom osnivaču i iznad ulaza imali urezan natpis „od grofa Rumjanсeva za dobro prosvetiteljstva”. U narednim godinama, zbirka muzeja je porasla brojnim daljim donacijama predmeta i novca, tako da je u muzeju ubrzo bila smeštena još važnija kolekcija zapadnoevropskih slika, obimna antička kolekcija i velika zbirka ikona. Zaista, kolekcija je toliko porasla da su prostorije Paškove kuće ubrzo postale nedovoljne, i druga zgrada je sagrađena pored muzeja ubrzo nakon prelaska u 20. vek, da bi se u njoj posebno smestile slike.

Nakon Oktobarske revolucije, sadržaj je ponovo izuzetno porastao, i nedostatak prostora ponovo je postao hitan problem. Pojavili su se i akutni finansijski problemi, jer se veći deo novca za finansiranje Muzeja slivao u Puškinov muzej, koji je bio završen tek pre nekoliko godina i koji je preuzeo ulogu Rumjancevljevog Muzeja. Zbog toga je 1925. godine odlučeno da se Muzej Rumjanceva raspusti i njegove kolekcije rašire po drugim muzejima i institucijama u zemlji. Deo kolekcija, naročito zapadnoevropske umetnosti i antikviteta, prenet je stoga u Puškinov muzej. Paškova kuća (u ulici Mohovaja 3) preimenovana je u Staru zgradu Ruske državne biblioteke. Stara zgrada državne arhive na uglu ulica Mohovaja i Vozdvizenka je srušena i zamenjena novim zgradama.

Izgradnja prve faze, koju su projektovali Vladimir Ščuko i Vladimir Gelfrajh 1927–1929, odobrena je 1929, a započeta 1930. Prva faza je uglavnom bila završena 1941. godine. U tom procesu zgrada je dobila modernizovane spoljašnje odlike neoklasicizma Palate sovjeta (čiji su dizajneri Ščuko i Gelfrajh), odstupajući od strogog modernizma nacrta iz 1927. godine. Poslednja komponenta Ščukovog plana, čitaonica sa 250 mesta, otvorena je 1945. godine; dalja dopuna nastavljena je do 1960. Godine 1968, zgrada je dostigla svoj kapacitet, a biblioteka je započela izgradnju novog skladišta u Himkiju, namenjenog za skladišenje novina, naučnih dela i knjiga sa malim zahtevima iz glavnih skladišnih prostora. Prva etapa biblioteke Himkiju završena je 1975.

Godine 1925. kompleks je preimenovan u Državnu biblioteku SSSR-a V. I. Lenjina. Godine 1992, po ukazu predsednika Borisa Jeljcina, preimenovana je u Rusku državnu biblioteku.

Galerija

Napomene

Reference

Literatura

.

.

. . . . . История Государственной ордена Трудового Красного Знамени Публичной библиотеки имени М. Е. Салтыкова-Щедрина. — Ленинград: Лениздат, 1963. — 435 с., л. ил. История Библиотеки в биографиях её директоров, 1795—2005 / Российская национальная библиотека. — Санкт-Петербург, 2006. — 503, с.: ил. — .

Spoljašnje veze -{Official website}- -{Satellite image of the Russian State Library, centered on the main entrance}- -{Made in Russia: Russian State Library}- -{The Pashkov House}- -{The return of Pashkov House}- -{Pashkov House: Moscow’s Jewel Now Restored}-

Категорија:Грађевине у Москви Категорија:Музеји у Москви Категорија:Националне библиотеке