РУЖА : шальиво-сатиричный забавный листъ је хумористички часопис који је излазио у Београду од 1865. до 1872. године. Уредник је био Михајло Ћелешевић.РУЖА : шальиво-сатиричный забавный листъ / одговорний учредникъ и издаваоцъ Мияило Ђ. Ћелешевићъ. - Год. 1, бр. 1 (1865)-год. 8, бр. 23 (19. јун 1872). - Београд : Мияило Ђ. Ћелешевићъ, 1865-1872 (Београд : Правительствена кньигопечатня). - 32 cm
Историјат Ружа је био лист окарактерисан као шаљиви, сатирични и забавни лист. Јован Јовановић Змај је алудирао у свом листу Жижа да су Враголан, Видов дан, Српски народ и Ружа листови који су поткупљени, односно наклоњени влади. То је и разлог зашто Ружа није смела да развије оштрију сатиру. Нападала је социјалистички оријентисане листове: Раденик, Враголан и Решето. Лист је излазио у време кад је Србија била полицијска земља, тако да су могли да излазе само званични и полузванични листови. Уредник Руже био је секретар Министарства финансија. Користио је лист да напада све оне који су му стајали на путу његовој каријери успешног чиновника. Нападао је чиновнике, али и неке министре. Додворавао се кнезу Михаилу, а касније и намесницима (намесник Блазнавац). Ружу су штитили и Јован Ристић и Радивоје Милојковић. У листу су објављивали песме и Ђорђе Малетић и Матија Бан. Објављивао је песме и уредник Михајло Ћелешевић. Ту поезију су многи исмевали, а лист и директно нападали. Нарочито се међу њима истицао Јован Јовановић Змај. Ђура Јакшић је називао Ружу матором блебетушом. Србска жеља Коста Христић, син државника Николе Христића, је смислио да са Лазом Лазаревићем да оконча излажење Руже. Написали су песму о скором ослобођењу, али су почетна слова песме давала акростих који је уредника листа извргавао руглу.Србска жеља. - У: Ружа, број 21, страна 82, 1871. После објављивања песме, јавност се изругивала Ћелешевићу, али је Ружа опстала још једну годину. 350п|мини|центар|Песма Србска жеља, Ружа, број 21, страна 82, 1871. 250px|мини|десно|Карикатура на насловној страни броја 23 из 1871. Карикатуре Упркос исмевању публикованих песама и самог листа, Ружа има заслуга за нашу шаљиву периодику. Објављиване су карикатуре које су по замисли уредника Михајла Ћелешевића цртали бечки карикатуристи. Бечки ксилографи и илустратори су цртали карикатуре, а после резали дрворезе. Однос према Вуковој реформи језика Уредник Руже се дуго одупирао реформи језика Вука Караџића. Године 1871. Михајло Ћелешевић је прихватио нови правопис. Периодичност излажења Лист је излазио недељно. Од 1871. године је излазио 48 пута за годину дана. Последњи број изашао је 19. јуна 1872. године. Тематика Шаљиве вести Поезија Шаљиви текстови са примесом сатире Огласи Карикатуре Рубрике Рубрика Београдске вести је била редовна и у њој су наизменично објављиване озбиљне и шаљиве вести. Због објављивања оштрих сатиричних речи по питању чистоће клупа на Калемегдану, као и мрачних делова Калемегдана, као и оних са јасном или прикривеном политичком поруком уредник није имао никаквих проблема. Београдске вести
Сарадници Ђорђе Малетић Матија Бан Милован Глишић Галерија
Референце
Спољашње везе
Милован Глишић. - У: Српски књижевни гласник, 1905. година
Категорија:Српски часописи деветнаестог века Категорија:Српски хумористички часописи Категорија:Сатирични часописи Категорија:Медији у Београду