мини|Инжењерско-архитектонска канцеларија Инжињерско-архитектонска кацеларија било је приватно грађевинско предузеће, које је основао Милош Савчић 1893. године у Београду. Био је то веома смео потез који је изазвао скепсу, како у јавности, тако и у самој Савчићевој породици. У тадашњем Београду било је доста грађевинара, који су имали своје фирме, али је било свега пар стручњака-техничара, тако да је канцеларија Милоша Савчића била прва те врсте.
Први посао његве фирме била је изградња куће за Луку Ћеловића у Карађорђевој улици. Ова кућа је срушена и данас не постоји. На овом пројекту сарађивао је са тек дипломираним архитектом Гашпаром Бекером, коме је било поврено пројектовање фасаде куће.
У време првих грађевинских радова Милоша Савчића држава није била толико финансијски јака да би могла финансирати веће грађевинске пројекте као што су железнице, мостови, путеви и слично. Иако је Милош Савчић имао више склоности ка таквим пројектима, ипак је у почетку пројектовао само куће. Његове грађевине имале су своју карактеристику и он је доста труда улагао да оне буду и физички лепе. Рат је уништио архиву инжињерско-архитектонске кацеларије, а и многе зграде које су пројектоване данас више не постоје.
Ипак, за неке грађевине знамо сигурно да су планови рађени у овој канцеларији. Таква је троспратница на Теразијама број 7, грађена за Јоцу Јовановића Шапчанина. Затим зграда Класне лутрије у Београду, у улици Васе Чарапића број 20, чију је фасаду пројектовао универзитетски професор Милан Капетановић. Потом и једноспратна зграда у Чика Љубиној улици број 18, грађеној за Милана Павловића. Последња предратна зграда, коју је пројектовао Савчић, била је зграда Прометне банке на углу Кнез Михаилове и Кнегиње Љубице у Београду, пројектована 1911/1912, а грађена 1913. године.
Још пре рата Савчић је направио пројекат за изградњу београдског водовода и канализације, иако је опште уверење било да се такви послови не могу препустити домаћим предузимачима, због тежине и обима посла.
После рата имао је Савчић много посла у обнови порушених зграда, али је убрзо наставио и са новим подухватима. Године 1921. гради палату Извозне банке на Теразијама број 5, за коју је пројекат направио заједно са својим сарадником архитектом Данилом Владисављевићем. У Далматинској улици број 9 подиже први спрат на приземници 1923. године, на адвокатској канцеларији на Топличином венцу борј 14, гради трећи и четврти спрат 1921. године, 1926. гради своју палату у Добрињској улици број 10 и први спрат у Далматинској улици број 11. Године 1928. гради летњу вилу у Румунској улици број 19. Код свих ових радова био је Савчић сам свој пројектант, архитекта и изводилац, те је све грађевине радио у сопственој режији, радећи све послове око цртања, диспонирања, архитектуре и касније изградње, договарајући се са мајсторима, водећи надзор над радовима и вршећи обрачуне. Градња Скопског Официрског Дома 1925. године била је у неку руку и његов опроштај од грађевинарства.
Оно што је занимљиво и значајно је то да су се приватни послови закључивали без компликованих процедура, без такси, уверења, ни катастарских планова. Већи уговори су се правили обичним писмом, док су мањи договарани усмено.
Види још Милош Савчић
Референце
Литература
Група аутора, 50 година рада инжењера Милоша Савића: 1889—1939, Београд 1939. Кадијевић, Александар (2016). Палата Милоша Савчића (1924—1926) — нетипична београдска угаона зграда (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. XVII. .
Спољашње везе Милош Савчић
Категорија:Предузећа из Београда