Pačisi ({hindustanski: [pəˈtʃiːsiː]) društvena igra je krsta i kruga koja potiče iz srednjovekovne Indije koja je opisana kao „nacionalna igra Indije“. citing Falkener (1892, p 257) as the originator of the term. Igra se na ploči u obliku simetričnog krsta. Igračke figure se kreću po tabli na osnovu bacanja šest ili sedam školjki kaurija, pri čemu broj školjki koje padnu sa otvorom prema gore, određuje broj polja za pomeranje figura.
Naziv igre izveden je iz hinduske reči paccīs, što znači „dvadeset pet“, najveći rezultat koji se može baciti sa školjkama kaurija; stoga je ova igra poznata i pod imenom Dvadeset pet. Postoje i druge verzije ove igre gde je najveći rezultat koji se može baciti trideset.
Pored čaupara, postoji i mnogo verzija igre. Bardžis (barsis) na Levantu uglavnom u Siriji, parčis je još jedna verzija popularna u Španiji i severnom Maroku.Parcheesi in Tangier Morocco. John Lux. Aug 11th 2014, Parkes je kolumbijska varijanta. Parčisi, Sori! i Ludo su među mnogim zapadnjačkim komercijalnim verzijama igre. -{Jeu des petits chevaux}- (igra malih konja) igra se u Francuskoj, a -{Mensch ärgere Dich nicht}- je popularna nemačka varijanta. Takođe je moguće da je ova igra dovela do razvoja korejske društvene igre Junori, kroz drevno kraljevstvo Bekče.
Istorija
Igrači slični čauparu sa različitim šemama boja, zajedno sa kockama, identifikovani su među artifektima iz gvozdenog doba, period obojenog sivog posuđa sa lokaliteta Matura i Noh (1100-800. pne) Krstaste ploče su prikazane na umetničkim reljefima iz Čandraketugara datirane na period od 2. veka pne do 1. veka pne. Prikaz gospoda Šive i boginje Parvati iz 6. ili 7. veka, za koju se kaže da igra čaupar (blisko srodnu igru), zapravo prikazuje samo kockice, a ne i prepoznatljivu tablu. Iz sličnog perioda je u Elorskim pećinama otkrivena ploča identična pačisnoj tabli. Jedan dokument dinastije Song (960–1279) upućuje na kinesku igru čupu (樗蒲, Vejd-Džajls, pinjin -{chūpú}-), „izumljenu u zapadnoj Indiji i raširenu u Kinu u doba dinastije Vej (AD 220–265)“ može se odnositi na čaupar, mada je stvarna priroda kineske igre (koja može biti bliže povezana sa bekgamonom) nije razjašnjena. Spekulacije da je pačisi proistekao iz ranije igre aštapada su moguće, ali nisu dokazane.
thumb|Velika drevna baštenska verzija - Fatehpur Sikri, Indija
U palati iz 16. veka u Fatehpur Sikri u severnoj Indiji:
Igru Pačisi je Akbar igrao na zaista kraljevski način. Sam dvor, podeljen na crvene i bele kvadrate, predstavljao je ploču, a jedan ogroman kamen podignut na četiri stope, predstavljao je centralnu tačku. Ovde su Akbar i njegovi dvorjani igrali ovu igru; šesnaest mladih robova iz harema koji su nosili boje igrača, predstavljali su figure i pomerali se na kvadrata prema bacanju kockica. Kaže se da je car toliko voleo da igra igru na tako velikim razmerama da je u svim svojim palatama izgradio dvor za pačisi, a njihovi ostqaci takvih su i dalje vidljivi u Agri i Alahabadu.quoting M.L. Rousselet: India and its Native Princes, 1876.
Američka kompanija za igračke i igre Transogram je 1938. godine predstavila verziju ove društvene igara za masovno tržište pod nazivom Igra Indije, koja je kasnije plasirana pod nazivom Pa-Čiz-Si: Igra Indija.
Igrači
Pačisi je igra za dva, tri ili četiri igrača. Četiri igrača obično igraju u dva tima. Jedan tim ima žute i crne figure, drugi tim crvene i zelene. Tim koji prvi premesti sve svoje figure u cilj, pobeđuje u igri.
Tradicionalna oprema thumb|upright=1.5|Pačisi igra sa perlama, Dečji muzej u Indianapolisu thumbnail|Pačisi igra u Tamil Nadu sa tamarindskim semenkama i kamenjem.
Svaki igrač ima četiri figure u obliku košnice (ovo se u nekim verzijama može povećati na do 16 figura sa svake strane). Figure jednog igrača razlikuju se od drugih po bojama: crnoj, zelenoj, crvenoj i žutoj.
Šest školjki kaurija koristi se za određivanje veličine pomeranja figura igrača. Školjke se bacaju iz ruke igrača, a broj kaurija koji padaju sa otvorima prema gore pokazuju za koliko polja igrač može da se pomeri:
Kaurije okrenute nagoreVrednostZarađuje još jedan krug?0 25 Da1 10 Da2 2 Ne3 3 Ne4 4 Ne5 5 Ne6 6 Da
U nekim verzijama se koristi sedam kauri školjki:
Kaurije okrenute nagoreVrednostImeZarađuje još jedan krug?0 7 Sat Da1 10 Dus Da2 2 Duga Ne3 3 Tini Ne4 4 Čari Ne5 25 Pačije Da6 35 Pajnti Da7 14 Čaudah Da
Tabla je obično izvezena na platnu. Igralište je krstasto. U središtu je veliki trg zvan Čarkoni, koji je početni i završni položaj figura. Četiri kraka podeljena su u tri kolone po osam kvadrata. Igračeve figure se tokom igre pomiču duž ovih kolona.
Reference
Literatura
. : 257–271
Fiske, Willard. Chess in Iceland and in Icelandic Literature—with historical notes on other table-games. Florentine Typographical Society, 1905.
Golladay, Sonja Musser, "Los Libros de Acedrex Dados E Tablas: Historical, Artistic and Metaphysical Dimensions of Alfonso X’s Book of Games" (PhD diss., University of Arizona, 2007) (PDF version)
Rollefson, Gary O., "A Neolithic Game Board from Ain Ghazal, Jordan", Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 286. (May 1992), pp. 1–5.
Reprint: Random House Value Publishing, 1994.
Spoljašnje veze
Категорија:Игре са коцкицама Категорија:Игре на табли