десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили од 1905. до 1909. године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.

1905. 22. јануар У Санкт Петербургу избиле велике демонстрације, током којих су демонстранти хтели да цару Николају II уруче петицију у којој је тражен прекид рата са Јапаном, увођење општег правог гласа и побољшање радничких права. Припадници војске су отворили ватру на поворку демонстраната и том приликом је убијено 96, а рањено 333 особа (овај догађај познат је као Крвава недеља). Након вести о крвопролићу у Санкт Петербургу, у другим руским градовима избили су масовни штрајкови, познати као Прва руска револуција, која је снажно одјекнула ван граница Русије, а посебно међу словенским народима.

29. јануар У Београду у кафани „Коларац” одржан раднички збор на коме је одбачен предлог Закона о радњама, о коме су говорили Илија Милкић и Драгиша Лапчевић, док је Димитрије Туцовић говорио о борби руског пролетаријата и Крвавој недељи.

18. јун У Крагујевцу 18. и 19. јуна одржан Трећи конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме је заузет став о тактици и дисциплини и о посланичким изборима у окрузима. Решено је да странка за време парламентарних избора не истиче кандидате у окрузима. За председнике ССДП изабрани су Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Радован Драговић и Никола Николић.

19. јун У Крагујевцу 19. и 20. јуна одржан Трећи конгрес Главног радничког синдикалног савеза (ГРСС). На Конгресу је разматран извештај о дотадашњем раду и прихваћена нова правила Савеза, која је израдио Димитрије Туцовић. За председника ГРСС изабран је Лука Павићевић, а за секретара Алберт Фирт.

24. август У Врњачкој Бањи, где се налазио на лечењу, преминуо Милорад Поповић (1875—1905) један од истакнутих активиста и теоретичара радничког покрета.

1906. 7. јануар У Београду преминуо Радован Драговић (1878—1906) новинар и политичар, истакнути вођа и теоретичар радничког покрета Србије и један од оснивача Српске социјалдемократске стране (СДСС).

12. јануар Аустроугарска монархија започиње Царински рат са Краљевином Србијом који додатно погоршава ионако изузетно лош социјално-економски положај јужнословенског радништва. Стални раст цена, посебно прехрамбених производа, присиљава раднике на тражење повећања плата и у противном обустављања рада. Борба шире европске радничке класе за своја права на почетку 20. века захвата и Босну и Херцеговину, када се почиње тражити скраћивање дневног радног времена на 9 или 8 сати (у доба када је од 12 до 16 сати била норма).

15. април У Београду од 15. до 17. априла одржан Четврти конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме је заузет став о општем праву гласа и о прослави радничког празника Првог маја. На Конгресу су за председнике изабрани Никола Величковић и Милан Стојановић, а за секретаре Илија Милкић и Негослав Илић.

24. јун У Краљевини Србији одржани парламентарни избори. Српска социјалдемократска странка освојила је једно посланичко место избором Драгише Лапчевића у Крагујевцу.

25. децембар У Осијеку 25. и 26. децембра одржан Четврти конгрес Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније (СДСХС). На Конгресу је расправљано о питањима организације пољопривредног пролетеријата, а расправљано је и о покретању српског и немачког партијског органа. Предузети су кораци да СДСХС буде примљена у чланство Друге интернационале.

1907. 2. фебруар У Трсту од 2. до 4. фебруара одржан Шести конгрес Југословенске социјалдемократске странке (ЈСДС).

26. фебруар У Београду на Чукарици избио штрајк око 700 радника у фабрикама шећера, коже и обуће, јер су послодавци отказали тарифу. Централни органи радничког покрета и сви организовани радници Србије пружили су штрајкачима моралну подршку и знатну материјалну помоћ. Преко 500 радника поставило је страже око фабрике шећера, а када је руководство радничког покрета сазнало да ће полиција и жандармерија по сваку цену увести штрајкбрехере у фабрику, штрајк је проглашен завршеним. Већина штрајкача, огорчена на послодавце и органе власти, а делимично под утицајем анархиста, није се разишла кућама и наставила је штрајк, који је разбијен силом 14. марта.

14. март У Београду на Чукарици одред од 300 жандарма силом растерао штрајкаче и увео у фабрику 207 штрајкбрехера, сељака из унутрашњости. У сукобу жандарма и штрајкача, убијено су четири, а рањена петорица радника. Услед учешћа полиције, штрајк радника фабрике шећера, коже и обуће неуспешно је завршен. Демократска јавност осудила је „крвопролиће” на Чукарици, а на посебном протестном збору београдских радника, одржаном сутрадан 15. марта (2. март по с.к.) говорили су Драгиша Лапчевић и Димитрије Туцовић, прваци Српске социјалдемократске странке.

5. мај У Београду од 5. до 7. маја одржан Четврти конгрес Главног радничког синдикалног савеза (ГРСС) на коме је поред извештаја о раду, најважнија тачка дневног реда била Реферат о тарифама и штрајковима, који је поднео Димитрије Туцовић. Током Конгреса, заузети су ставови о синдикалној штампи и прикупљању статистичких података о положају радника и стању радничког покрета.

23. јун У Београду од 23. до 25. јуна одржан Пети конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме су поред извештаја о раду, заузети ставови о следећим питањима — о штампи, о парламентарном раду, о општем праву гласа и о радничком законодавству. За председнике Главне партијске управе изабрани су Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Триша Кацлеровић и Таса Милојевић.

1908. 27. фебруар На територији Краљевине Хрватске и Славоније 27. и 28. фебруара одржани избори за Хрватски сабор. Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније објавила је своје листе у 22 изборна округа, а у Шиду је за посланика изабран Витомир Кораћ, који је био први и једини социјалистички посланик у Хрватском грађанском сабору (1848—1918).

26. април У Београду од 26. до 28. априла одржан Шести конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме је захваљујући ангажовању Димитрија Туцовића осујећен покушај десне опозиције да се кроз нови статут и друге одлуке промени генерална линија партије. За председнике Главне партијске управе изабрани су Недељко Кошанин и Никола Величковић, а за секретаре Димитрије Туцовић и Никола Николић.

у току маја Радници Железничке радионице и ложионице () у Сарајеву тражили повећање плате или у противном обустављање рада. Железничка управа меморандум о захтевима прослеђује на „оцену прихватљивости” Заједничком министарству у Бечу. До штрајка није дошло због сурове претње да би у случају штрајка били милитаризовани и мобилисани, те као војници присиљени да оду на своја радна места, по прописаним мерама команде 15. корпуса аустроугарске царске армије. Долази до прихватања одлуке о „постепеном повишењу“.

31. мај У Краљевини Србији одржани парламентарни избори. Српска социјалдемократска странка освојила је једно посланичко место избором Трише Кацлеровића у Крагујевцу.

18. јун У Београду на заједничкој седници управа Српске социјалдемократске странке и Главног радничког синдикалног савеза прихваћени су предлози Димитрија Туцовића о превазилажењу кризе унутар радничког покрета Србије и решено да се даља политичка активност умери на питање општег права гласа, заштитног радничког законодавства и радничког осигурања.

у току октобра У Сарајеву конституисан „Савез босанскохерцеговачких жељезничара“ као синдикална организација. До почетка Првог светског рата окупили су око 1.000 углавном квалификованих радника и штампали свој лист „Босанскохерцеговачки жељезничар“.

5. октобар Аустроугарска извршила анексију Босне и Херцеговине, која се од 1878. налазила под аустроугарском управом, што је изазвало Анексиону кризу.

11. октобар У Београду одржан протестни раднички збор поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине на коме је говорио Димитрије Туцовић.

1909. 11. април У Београду од 11. до 13. априла одржан Пети конгрес Главног радничког синдикалног савеза на коме су поред извештаја о раду, најважније тачке дневног реда биле су реферати — Сређивање унутрашњих односа у синдикалним организацијама Луке Павићевића и Једна централна инстанца за све опште акције радничког покрета Димитрија Туцовића. За председника ГРСС изабран је Лука Павићевић, а за секретара Иван Чоловић.

30. мај У Београду од 30. маја до 1. јуна одржан Осми конгрес Српске социјалдемократске странке Србије (ССДС) на коме је поред разматрања извештаја о дотадашњем раду и заузимања ставова о једној централној инстанци за све опште класне акције покрета, о колонијалној политици и националном питању, о штампи и о комуналној политици. Конгрес је усвојио носи Статут по коме је странка добила нови назив — Српска социјалдемократска партија (ССДП). За председника партије изабран је Драгиша Лапчевић, а за секретара Димитрије Туцовић.

28. јун У Сарајеву одржан Оснивачки конгрес Социјалдемократске странке Босне и Херцеговине (СДС БиХ) на коме је прихваћен Статут странке и изабран Главни одбор. Оснивањем СДС БиХ довршено је формирање модерног босанскохерцеговачког радничког покрета.

21. новембар У Љубљани 21. и 22. новембра одржана Југословенска социјалдемократска конференција на којој се расправљало о — гледишту југословенске социјалдемократске о политичком положају, југословенском питању и социјалдемократији и савезу југословенских социјалдемократских странака. На Конференцији су биле заступљене социјалдемократске странке Немачке, Чешке, Италије, Хрватске и Босне, као и Димитрије Туцовић у својству посматрача. На Конференцији је основан Југословенски социјалистички одбор састављен од по три представника из СДС БиХ, СДСХС и ЈСДС.

Напомене

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*04