мини|Канадски природњачки музеј мини|Мезанин у музеју Канадски природњачки музеј (, ) је природњачки и национални музеј у Отави, Онтарио, Канада. Изложбе и јавни програми музеја смештени су у згради Меморијалног музеја Викторије, на 18 910 м². Сама зграда је 1990. године проглашена националним историјским локалитетом Канаде. Административне канцеларије и научни центри музеја смештени су на одвојеној локацији, у Кампусу природне баштине, у месту Гатино у Квебеку.
Музеј потиче из музеја који је основао Геолошки завод Канаде 1856. године. Сам музеј је првобитно био смештен у Монтреалу а 1881. године бива пресељен у центар Отаве. Године 1911. музеј се преселио у зграду Меморијалног музеја краљице Викторије. У почетку музеј историје природе, ова установа је касније проширила поље рада и на антропологију и људску историју, сходно томе 1927. године бива преименована у Национални музеј Канаде. Одељења националног музеја су касније одвојена у засебне установе, а природњачки одсек формирао је Национални музеј природних наука 1968. године. Данашњи назив музеј је усвојио 1990. године, након што је створено као самостално јавно предузеће. Од 2004. до 2010. године музеј је радио на рестаурацији своје главне изложбене зграде.
Збирка музеја садржи преко 14,6 милиона примерака који се односе на свет природе, од којих је један број изложен у сталним поставкама музеја. Музеј такође угошћује и организује бројне путујуће изложбе, а уз то подржава и спроводи бројне истраживачке програме који се односе на историју природе.
Историја
Почеци рада (1856–1968) мини|Посетиоци посматрају поставку минерала у музеју 1912. године Канадски музеј природе потиче од сакупљања Канадског геолошког завода, организације основане 1842. у Монтреалу. 1856. законодавна скупштина колоније Канаде донела је акт који је заводу омогућио да оснује музеј за излагање предмета пронађених током његових геолошких и археолошких теренских путовања. У почетку музеј се налазио у Монтреалу, тадашњем главном граду колоније. 1877. године музејски мандат је званично проширен тако да укључује проучавање савремене фауне и флоре, поред људске историје, језика и традиције.
1881. године музеј се сели из Монтреала у центар Отаве; иако се простор у новом објекту убрзо показао неадекватним, Краљевско друштво Канаде поднело је молбу савезној влади да изгради нову зграду за музеј до 1896. године. Прелиминарни планови за нову зграду састављени су до 1899. године, иако су радови на згради почели тек 1906. Следеће године управљање музејом преузело је Одељење за руднике, чији је мандат формално проширен на антрополошке студије. Нова зграда музеја, зграда Викторија Меморијал, такође је завршена 1910, иако је за јавност отворена тек 1912. 1927. музејски део Одељења за руднике преименован је у Национални музеј Канаде; и тада музеј званично бива одвојен од Канадског геолошког завода.
Управа Народног музеја пребачена је из Одељења за руднике у Одељење за ресурсе и развој 1950. године. Музеј је 1956. подељен на два огранка, један усмерен на историју природе, а други на антропологију. Мандат музеја је касније проширен када је Национални музеј Канаде 1958. године преузео управљање Канадским ратним музејом; и одељење за историју основано у музејском антрополошком огранку 1964.
Природњачки музеј (1968–данас) мини|Унутрашњост стакленог торња отвореног за јавност у мају 2010 Године 1968. огранци Националног музеја Канаде подељени су у засебне музеје. Канадски музеј природе настао је из природњачке гране музеја, у почетку основане као Национални музеј природних наука. Огранак антрополошке и људске историје некадашњег Националног музеја Канаде постао је Национални музеј човека (касније преименован у Канадски музеј цивилизације 1988. године, и онда поново у Канадски историјски музеј 2013. године), док је научно-технолошки огранак постао Национални музеј науке и технологије (касније преименован у Канадски музеј науке и технологије). Исте године основана је Национална музејска служба Канаде која ће служити као кровна организација националних музеја, као и пружити подршку и административне јединице за музеје. Национални музеј природних наука чинио је део Националне музејске службе Канаде све док организација није распуштена 1988.
1990. влада Канаде усвојила је Закон о музејима, што је довело до оснивања Националног музеја природних наука у садашњем облику као и оснивање још неколико националних музеја који су били основани као аутономна јавна предузећа. Истим законом преименован је и Национални музеј природних наука у Канадски музеј природе. Од те године музеј је једини у згради краљице Викторије. Музеј је 1997. године отворио нови објекат за истраживање и колекције у Гатиноу у Квебеку, објединивши своје истраживачке објекте и фондове колекција у једној згради.
Између 2004. и 2010. године, федерална влада је потрошила око 216 милиона канадских долара на ширење и реновирање Канадског музеја природе. Извођење пројекта рехабилитације рађена је у фазама, при чему су велики деловима постојеће структуре уклањани и рушени ради обнове. 22. маја 2010. године, на Међународни дан биолошке разноврсности, зграда музеја поново је отворена за јавност. Стаклени торањ зграде или Фењер краљице посвећени су у част краљице Викторије и Елизабете II, а Елизабета II је и сама присуствовала церемонији посвећења куле у јуну 2010.
Садржаји Канадски природњачки музеј ради у два објекта. У згради меморијалног музеја Викторија у Отави смештене су музејске изложбе и јавни програми; док се његова администрација, истраживања и збирке налазе у Центру природне баштине у Гатиноу.
Зграда Меморијалног музеја Викторије мини|Зграда Меморијалног музеја Викторије из улице Меткалф. У згради се налазе музејске изложбе и други програми. У згради Меморијалног музеја Викторија у Отави смештене су музејске изложбе и галерије, поред осталих јавних програма које музеј води. Зграда се налази на имању од 3,6 ха које се налази у центру Отаве. Налази се приближно 1,6 км јужно од Централног блока (Парламента Канаде) на брду Парламента. Зграда је првобитно пројектована да одражава зграде канадског парламента као део већег предвиђеног новог града. Имање је окружено са неколико путних праваца, укључујући улицу О'Конор на западу и улицу Меткалф на истоку. Јужни и северни део улице Меткалф такође се завршавају северно и јужно од зграде, јер обилазе источно од зграде.
Зграда је прва наменски изграђена музејска зграда подигнута у Канади. Савезна влада одобрила је изградњу зграде 1901. године, у част краљице Викторије; изградња зграде се одвијала између 1905. и 1911. По завршетку зграде, ту су се налазили национални музеји, поред Националне галерије Канаде од 1911. до 1959. У згради се налазило и Мало позориште Отаве до 1916. године. Позориште је било принуђено да напусти простор након пожара који је похарао Централни блок, присиљавајући привремено пресељење парламента у зграду до 1920. Канадски природњачки музеј постао је једини становник зграде након што се Канадски музеј цивилизације преселио у други објекат 1988. 23. фебруара 1990. године зграда је проглашена националним историјским локалитетом Канаде, с обзиром на значај зграде за развој музеологије у Канади, као и због њене архитектуре.
Дизајн лево|мини| Главни улаз у зграду са резбаријама лоса украшава врата Зграду у Тјудорско - неоготском стилу од 18 910 м² је пројектовао Давид Еварт, главни архитекта у Одељењу за јавне радове. Тјудорско-неоготски детаљи могу се наћи у целој згради; укључујући његов оригинални улаз који укључује троструки лук са неоготичким украсом, зашиљене лучне прозоре, украсне контрафоре и кренелације и угаоне куполе. Многе резбарије пронађене на згради приказују канадску флору и фауну. Поред својих тјудорско-готских детаља, дизајн и оријентација зграде се такође ослањају на архитектонске принципе Лепих уметности (Beaux Arts).
Унутрашњост је такође украшена резбареним дрвеним и бронзаним балустрадама, подовима од мозаика, детаљима од мермера и гипса и украсним радовима, и витражним прозорима. Унутрашњи простори су центрирани око церемонијалне сале из које су доступни сви остали музејски простори.
Зграда је у почетку имала централни торањ на улазу. Међутим, оригинални торањ је узроковао да зграда "потоне", јер оригинални дизајн није обухватао глину Леда на којој је изграђена грађевина; што је резултирало уклањањем првобитне куле неколико година након отварања зграде. Стаклени и челични торањ подигнут на месту некадашње централне куле изграђен је између 2004. и 2010. године. Нови централни торањ, назван Краљичин фењер, свечано је отворен у мају 2010. На стакленој кули висине 20 м налази се лептирасто степениште које је постављено ради побољшања циркулације посетилаца у музеју. мини|Централни полуспрат у центру музејске зграде, који омогућава приступ свим одељцима музеја. Лептирасте степенице у "Краљичином фењеру" видљиве су у средишњој позадини. Изградња "Краљичиног фењера" чинила је део већег пројекта рехабилитације који је музеј предузео између 2004. и 2010. године; укључујући делимично проширење на југу зграде, које је обухватало лабораторије, подручје отпреме и пријема, радионице и зелени кров; последња карактеристика користи се за јавно окупљања на отвореном. Простор са јужне стране укључује зелене површине, стакленик и изложбени простор за живе животиње. Остале обнове укључивале су опсежне редизајне изложби, надоградње сеизмичких и грађевинских кодова, надоградње механичких и електричних система, уклањање азбеста и поправку и рестаурацију зидова на згради.
Материјали који се користе за подизање зграде укључују камен Тиндал, челичне оквире, армирани бетон, спољне камене облоге и пешчаре. Већина пешчара коришћених у згради вађена је из Непеана, Онтарија, Валаса, Нове Шкотске и неколико заједница у Квебеку. Гранит кориштен у згради вађен је из Станстеда у Квебеку.
Кампус природне баштине У кампусу природне баштине смештени су административни уреди музеја, научни објекти и складиште збирки. Музеј је смештен у Гатиноу у Квебеку, а кампус од 76 ха отворен је 1997. Сама зграда има 20 478 м² и нуди радне просторе, поред лабораторијских простора.
Зграда укључује три дела, у којима се налазе 42 собе за појединачне колекције и девет соба за документацију. Више од 3.000 ормара користи се у складишним просторима објекта за смештај музејских примерака. Да би се сачували примерци, ниједно складиште не дели зид са спољашњим зидом зграде; са посебно заптивеним ходником који окружује складиште.
Изложбе мини| Ирвас диорама у музејској галерији сисара Музеј има седам сталних поставки у згради Меморијалног музеја Викторије. Поред сталних поставки, музеј такође угошћује и организује бројне путујуће изложбе. мини| Костур плавог кита на музејској изложби Галерије вода Сталне поставке у музеју укључују Галерију птица; са преко 500 примерака постављених у целој галерији, који представљају преко 450 врста. Неколико диорама позадина представљених у Галерији птица сликао је Џејмс Пери Вилсон. Галерија сисара је усредсређена на сисаре пронађене у Канади, а такође укључује неколико диорама које је средином 20. века насликао Кларенс Тилениус. Земаљска галерија је стална поставка усредсређена на минерале, стене и друге геолошке појаве. Лунарни узорак добре воље који су Сједињене Државе поклониле Канади изложен је у Земаљској галерији. Галерија фосила је још једна стална поставка која садржи фосиле диносауруса, сисара и морских животиња од пре отприлике 35 до 85 милиона година; укључујући преко 30 готово комплетних комплета костура диносауруса старих између 65 и 85 милиона година. Прилично потпун примерак Едмонтосауруса у Фосилној галерији музеја био је први примерак који је постављен у канадском музеју; пошто га је музеј набавио 1912. године, а изложио од 1913. Остале сталне изложбе укључују Живу природу, галерију у којој се налазе живи пауци, инсекти и други бескичмењаци; и Галерију вода која се фокусира на морске животиње и хидрологију.