Танатоза или привидна смрт је вид антипредаторског механизма код животиња. Улазак у стање тоничне непокретности животињи обезбеђује опстанак, али и погодну заштиту од нежељеног партнера за парење. Као феномен за изучавање појављује се у записима из 17. века, а до данас је предмет интересовања зоолога, физиолога и етолога. Бележи се у различитим животињским групама, од инсеката, гмизаваца до многих птица и сисара попут зечева. Претпоставља се да је танатоза присутна у далеко већем броју таксона него што је то тренутно описано.
Подтипови танатозе Процес уласка у непокретно стање категорише се на различите начине, кроз сложеност (у зависности од сложености организма), редослед догађаја, али и кроз узрок:
избегавање предатора, најчешћи тип танатозе, објашњава се показаном чињеницом да предатори избегавају угинули плен због могућих последица конзумације истог. Поједине животиње имају и могућност коришћења одбрамбених жлезди, те уз непокретност одашиљу и хемијске сигнале. Предатор након неког времена инспекције плена губи интересовање; избегавање парења, које користе јединке које су се већ париле или које избегавају партнера који се показује као неадекватан путем визуелних и хемијских сигнала; избегавање сексуалног канибализма, описано код богомољки, код којих женка прождире партнера након парења; заваравање плена, тактита коју користе многе рибе које насељавају дна водених станишта, како би лакше дошле до плена који пролази поред њих не слутећи опасност. избегавање агресивног понашања код врста које живе у уређеним заједницама, попут мрава који ову тактику користе уколико се нађу у колонији која није њихова.
Галерија
Референце
Категорија:Зоологија