U muzici, kontrapunkt je odnos između dve ili više muzičkih linija (ili glasova) koje su harmonijski međusobno zavisne, ali nezavisne u ritmu i melodijskoj konturi. Kao kompoziciona tehnika, kontrapunkt se nalazi u mnogim muzičkim stilovima, uključujući srednjovekovnu muziku, gamelan, by Michael Tenzer, and.. (2007) by Lisa Gold, Oxford University Press, New York. i muziku zapadne Afrike. U kontekstu zapadne klasične muzike, kontrapunkt se odnosi na teksturu polifonije, koja je razvijena tokom kasnog srednjeg veka i rane renesanse i nalazi se u većem delu perioda zajedničke prakse, posebno u baroku. Izraz potiče od latinskog -{punctus contra punctum}- sa značenjem „tačka u odnosu na tačku“, tj. „nota protiv note“.
U zapadnoj pedagogiji kontrapunkt se predaje kroz sistem vrsta (pogledajte ispod).
Generalni principi
Izraz „kontrapunkt“ korišćen je za označavanje glasa ili čak cele kompozicije. Kontrapunkt se fokusira na melodijsku interakciju - samo sekundarno na harmonije proizvedene tom interakcijom. Po rečima Džona Rana:
Rad koji je započeo Guerino Mazola (rođen 1947) dao je matematičku osnovu teoriju kontrapunkta. Mazolin model posebno daje strukturni (a ne psihološki) temelj zabranjenih paralela petine i disonantne četvrtine. Oktavio Ogastin je proširio model na mikrotonalni kontekst.
Primeri iz repertoara
Postoji mnogo primera melodija pesama koje zajedno dobro zvuče kada se izvode istovremeno. Na primer, „Frer Žak“ i „Tri slepa miša“ eufonično se kombinuju kada se pevaju zajedno. Brojne popularne pesme koje dele istu akordnu progresiju takođe se mogu pevati zajedno kao kontrapunkt. Poznati par primera je „Moj put“ u kombinaciji sa „Životom na Marsu“., Ukulele Orchestra of Great Britain
Bahov trodelni Izum u F-molu kombinuje tri nezavisne melodije: thumb|Bahov todelni Izum BWV 795, taktovi 7–9 thumb|center|500px||Bahov todelni Izum BWV 795, taktovi 7–9
Prema pijanisti Andrasu Šifu, Bahov kontrapunkt uticao je na kompoziciju Mocarta i Betovena. U razvojnoj sekciji uvodnog pokreta Betovenove Sonate za klavir u E-molu, Betoven pokazuje ovaj uticaj dodavanjem „divnog kontrapunkta“ jednoj od glavnih tema.Schiff, A. (2006) "Guardian Lecture on Beethoven Piano Sonata in E minor, Op. 90, accessed 8 August 2019 thumb|Betovenova pijano sonata op. 90, prvi pokret, taktovi 110–113 thumb|center|500px|Betovenova pijano sonata op. 90, prvi pokret, taktovi 110–113
Dalji primer fluidnog kontrapunkta u kasnom Betovenom delu može se naći u prvoj orkestarskoj varijaciji na temu „Oda radosti“ u poslednjem delu Betovenove Simfonije br. 9, taktovi 116–123. Čuvena tema se čuje na violama i violončelima, dok „basovi dodaju bas-liniju čija puka nepredvidljivost daje utisak da se spontano improvizuje. U međuvremenu solo fagot dodaje kontrapunkt koji ima slično improvizovan kvalitet.“Hopkins, Antony (1981, p. 275) The Nine Symphonies of Beethoven. London, Heinemann. thumb|Betoven, Simfonija br. 9, finale, taktovi 116–123 thumb|center|500px|Betoven, Simfonija br. 9, finale, taktovi 116–123
U preludiju opere Ričarda Vagnera Majstori pevači iz Nirnberga, istovremeno se kombinuju tri teme iz opere. Prema Gordonu Džejkobu, „Ovo je univerzalno i pravedno hvaljeno kao izvanredan podvig virtuoznosti.“Jacob, Gordon (1953, p. 14) Wagner Overture Die Meistersinger. Harmondsworth, Penguin Međutim, Donald Tovej ističe da se ovde „kombinacija tema ... za razliku od klasičnog kontrapunkta, zaista se ne kombinuje u potpunu ili eufoniju harmoniju.“Tovey, Donald Francis (1936, p. 127) Essays in Musical Analysis, Volume IV. Oxford University Press. thumb|Vagnerovi Majstori pevači, taktovi 158–161 thumb|center|500px|Vagnerovi Majstori pevači, bars 158–161
Jedan spektakularni primer kontrapunkta sa pet glasova može se naći u finalu Mocartove Simfonije br. 41. (Simfonija „Jupiter”) Ovde se pet melodija istovremeno kombinuje u „bogatoj tapiseriji dijaloga“:Keefe, Simon P. (2003, p. 104) . thumb|Mocartova simfonija br. 41 Finale, taktovi 389–396 thumb|center|600px|Mocartova simfonija br. 41 Finale, taktovi 389–396 Pogledajte takođe invertabilni kontrapunkt.
Forme kontrapunkta thumb|-{Gradus ad Parnassum}- (1725) po Johanu Josefu Fuksu definiše moderni sistem nastavnog kontrapunkta center|thumb|450x450px|Primer kontrapunkta „treće vrste“
Vrste kontrapunkta su razvijene kao pedagoško sredstvo u kojem studenti napreduju kroz nekoliko „vrsta“ sve veće složenosti, sa vrlo jednostavnim delom koji ostaje konstantan poznat kao -{cantus firmus}- (latinski za „fiksnu melodiju“). Vrste kontrapunkta generalno kompozitoru nude manje slobode od drugih tipova kontrapunkta i zato se to naziva „strogim” kontrapunktom. Učenik postepeno stiče sposobnost pisanja „slogodnog” kontrapunkta (to jest, manje rigorozno ograničenog kontrapunkta, obično bez kantus firmusa) prema datim pravilima. Ova ideja je postojala bar od 1532. godine, kada je Điovani Marija Lanfranko opisao sličan koncept u svojoj knjizi -{Scintille di musica}- (Breša, 1533). Mletački teoretičar iz 16. veka, Zarlino razradio je ideju u svom uticajnom delu Uspostavljanje harmonije. Kontrapunkt je prvi put u kodifikovanom obliku predstavio Lodoviko Zakoni 1619. godine u svojim Muzičkim vežbama. Zakoni je, za razliku od kasnijih teoretičara, uključio nekoliko dodatnih kontrapunktnih tehnika, kao što je invertibilni kontrapunkt.
Reference
Literatura
. selected and translated by Lee Allen Rothfarb, foreword by Ian Bent, p. 37–95. Cambridge Studies in Music Theory and Analysis 2. Cambridge and New York: Cambridge University Press. Paperback reprint 2006. (cloth); . (pbk)
). Reprinted New York: Da Capo Press, 1972; reprinted n.p.: Katz Press
Spilker, John D., "Substituting a New Order": Dissonant Counterpoint, Henry Cowell, and the network of ultra-modern composers , Ph.D. dissertation, Florida State University College of Music, 2010. (archive from 23 October 2018)
Hendrik van der Werf. "Early Western polyphony", Companion to Medieval & Renaissance Music. Margaret Bent (1999).
Spoljašnje veze
An explanation and teach yourself method for Species Counterpoint An Introduction to Species Counterpoint ntoll.org: Species Counterpoint by Nicholas H. Tollervey Principles of Counterpoint by Alan Belkin Orima: The History of Experimental Music in Northern California: On Dissonant Counterpoint by David Nicholls from his American Experimental Music: 1890–1940 Virginia Tech Multimedia Music Dictionary: Dissonant counterpoint examples and definition De-Mystifying Tonal Counterpoint or How to Overcome Your Fear of Composing Counterpoint Exercises by Christopher Dylan Bailey, composer at Columbia University Counterpointer:Software tutorial for the study of counterpoint by Jeffrey Evans "Bach as Contrapuntist" by Dan Brown, music critic from Cornell University, from his web book Why Bach? "contrapuntal—a collaborative arts project by Benjamin Skepper"
Категорија:Музичке форме