Јапанци у Републици Српској () су грађани јапанског поријекла и јапанске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Јапанци су на просторе Републике Српске почели да долазе у времену Социјалистичке Југославије, бавећи се разним професијама. Крајем 20. вијека и почетком 21. вијека забиљежен је спорадичан долазак припадника овог народа на простор Републике Српске.

Јапанци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Историјат Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Јапанаца се борио у редовима Војске Републике Српске.

Одређен број Јапанаца стигао је у Републику Српску у годинама током друге деценије 21. вијека, када су покретали приватне послове. Неколико припадника овог народа је на крајњем југу Српске, у граду Требињу покренуло, а у оквиру Пројекта за развој међународног туристичког коридора Херцеговине, који проводи Међународна развојна агенција „Џајка“ из Јапана, у сарадњи са њиховом Владом, градњу туристичког информативног и дегустационог пункта на Тулима, којим ће се промовисати и требињски туризам, а и јапанска култура. Јапанска амбасада у БиХ је годинама спроводила активности за помоћ развоја села у Рогатици, Братунцу и Сребреници. Овим поводом је у Републици Српској више пута боравио Миоши Хироки, задужен за међународну сарадњу Јапана.

На факултетима у Републици Српској, школује се одређен број студената из Јапана. Приликом боравка у Републици Српској, млади јапански студенти се упознају са српским обичајима и културом.

Фудбалски клуб Славија из Источног Сарајева представља спортски колектив у коме је своју срећу окушало неколико јапанских фудалера. Током премијерлигашког такмичења јапански фудбалера су често боравила у Источном Сарајеву, играјући за локални фудбалски клуб.

Религија

Јапанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су припадници махајана религије (будизам у Јапану), шинтоизма, у мањем броју јапанске нове религије, хришћанства и осталих религија.

Култура Припадници јапанског народа у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традионални начин живота, обичаје, културу и кухињу као у матичној земљи.

Дух Јапана у Републици Српској је најприсутнији у њеном највећем граду, Бањалуци, гдје се редовно одржавају манифестације на којима се промовише јапанска култура. Једна од таквих менифестација је традиционално „Вече нанбудо спорта и јапанске културе”, које се сваке године одржава у Бањалуци. На овој манифестацији се предтављају традиционални јапански плесови, док се поред тога одржавају предавања о јапанској историји и култури. Манифестација је отвореног типа и има за циљ промовисање нанбудоа као вјештине борења, унутрашње равнотеже и здравља појединца. Ова манифестација се организује у склопу активности Нанбудо центра Бањалука. Ова манифестација се одржава сваке године у граду на Врбасу.

Друга манифестација на којој се промовише јапанска култура и традиција, се такође одржава у Бањалуци и назива се „Фестивал јапанске трешње”. Једна од честих украсних садница широм Републике Српске јесте и јапанска трешња, која краси иулице Бањалуке, што контролишу стручњаци који из Јапана редовно долазе у Републику Српску.

У Републици Српској је могуће изучавање јапанског језика, што омогућавају домаћи језички центри.

Удружења У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике јапанског народа, док је активно неколико неформалних група као поштоваоци јапанске, историје и културе. Једно од таквих удружења је Нанбудо центар Бањалука, чије активности имају за циљ промоцију ове борилачке вјештине, као и приближавање јапанске културе народу у Републици Српској.

Распрострањеност По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 10 Јапанаца.

Значајне личности Јон Фон Лу, добровољац у редовима Војске Републике Српске, који је рањен крајем 1994. на Игману, након чега се вратио у Кобе на лијечење. Кебин Кентаро Рајбхандари, фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију. Мацушито Микио , инжињер који је радио и боравио у Бањалуци од 1968. до 1970. године. Отани Соума, фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију. Танака Шоићиро, фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију. Хиронори Сугијама, јапански научник, који се школовао на бањолучком универзитету.

Види још Јапанци Јапанци у Србији Срби у Јапану

Напомене

Референце

Категорија:Етничке групе Републике Српске Категорија:Јапанци