Надзирачи () јесу дванаестоделни амерички стрип (касније и графички роман) британске креативне поставе коју чине сценариста Алан Мур, цртач Дејв Гибонс и колориста Џон Хигинс. Објавио га је Ди-Си комикс у периоду од 1968. до 1987. године, а сакупљен је 1987. године у једно издање као графички роман. Надзирачи потичу из једног нацрта приче који је Мур поднео Ди-Сију, а садржи ликове суперјунака које је компанија откупила од „Чарлтон комикса”. Међутим, пошто је Мур имао намеру да оствари слику о веома мрачном периоду — самим тим и да „помрачи” тек купљене ликове, — тадашњи главни уредник Дик Џордано је убедио Мура да уместо тога креира нове ликове који могу имате премисе Чарлтонових.
Мур је искористио причу као средство за одражавање тадашњих (а и садашњих) стрепњи, али и за деконструкцију и сатиру читавог концепта суперјунака као позитивних ликова без мане. Надзирачи приказују алтернативну повест у којој су се суперјунаци појавили четрдесетих и, доцније, шездесетих година 20. века, а њихово присуство променило је историју тако да су Сједињене Америчке Државе победиле у Вијетнамскоме рату, а афера „Вотергејт” никада није заживела. Радња се дешава у 1985. г. и земља клизи ка Трећем светском рату који ће се водити између САД и Совјетскога Савеза, а слободни костимирани осветници су забрањени законом и већина бивших суперјунака је сада у пензији или ради (прљаве) послове за владу. Прича је фокусирана на лични развој и моралну борбу протагониста док траје истрага о њиховом бившем колеги којега је управо влада САД извукла из пензије.
У креативном смислу, фокус Надзирача је на структури вињета у стрипу. Гибонс је користио распоред мреже од девет вињета на једној страни и то током свих 12 свезака. Додатно, он је уносио и понављајуће символе попут беџа у облику смешка на коме је капљица крви (која се односи на убиство једног од суперјунака с почетка). Једанаест (од 12) свезака на крају има додатни измишљени садржај у облику књига, публикација, новина и докумената који дају информације о прошлости, а наратив се у једном тренутку преплиће са стрипом у стрипу (Tales of the Black Freighter) који чита један тинејџер на улици, поред киоска с новинама. Прича је структуирана као нелинеарна приповест (нешто што ће Квентин Тарантино примењивати у својим филмовима), прескачући место, време и заплет. На исти начин, читаве сцене и дијалог имају паралелу са другим дијалозима и сценама што даје синхроност, случајност и поновљене радње (и/или грешке).
Графички роман је доживео комерцијални успех и добио је критичко признање како и у стручним медијима, тако и у општој штампи. Надзирачи су стављени у Тајмову листу 100 најбољих романа као један од најбољих романа објављених на енглескоме језику још од 1923. г. У ретроспективног прегледу, Бибисијев новинар Николас Барбер је описао овај роман као „тренутак у ком су стрипови одрасли.” Хрватски стрип колекционар и критичар Марко с канала Студирко оценио је био на сличном трагу када је рекао да је Мур са Надзирачима „скинуо комплекс ниже вредности” овог медија јер су до тада стрипови били дечја ствар која се превазилази у пубертету.
После слиних покушаја да се овај графички роман прилагоди играноме филму, редитељ Зек Снајдер је успео да режира филм који је изашао 2009. г. Исте године је — планирано — објављена и видео-игра Watchmen: The End Is Nigh.
Ди-Си комикс је 2012. г. објавио мини-серију од девет преднаставака која је названа Before Watchmen (Пре Надзирача). Пет година доцније објављен је и Часовник судњег дана као ограничену дванаестоделну серију која представља наставак оригиналних Надзирача. Међутим, ни у једноме серијалу првобитни творци Мур и Гибонс нису учествовали. Часовник судњег дана је укључио и неке ликове из Ди-Сијевог универзума као што су суперјунаци Супермен, Бетмен и Чудесна Жена. Телевизијска серија која се такође наставља на стрип обрађује време 34 година након краја стрипа. Мур ни у њој није учествовао, али Гибонс јесте и продукција ХБО је емитовала крајем 2019. г ту ТВ серију. Недуго затим, почело је да излази стрип Rorschach (Роршах) који се надовезује на споменуту ТВ серију. Написао га је Том Кинг, а почео је да излази 2020. г.
Мур је изразио незадовољство каснијим адаптацијама и затражио да Надзирачи не буду више прилагођавани будућим делима.
Историја објављивања Надзирачи су се први пут појавили 1985. г. у Ди-Си спотлајту на 50. годишњицу Ди-Си комикса. На крају су објављени као дванаестоделна макси-серија стрипова Ди-Си комикса излазећи од септембра 1986. до октобра 1987. г.
Године 2005. Ди-Си је објавио апсолут издање Надзирача великога формата у тврдоме повезу. То издање надгледао је Дејв Гибонс, а укључује и додатне материјале као и рестаурирану и поново обојени рад Џона Хигинса.. Publishers Weekly, October 18, 2005.. on December 16, 2008. Слично издање је објавила и српска издавачка кућа „Чаробна књига”.
Године 2012, Ди-Си је објавио Before Watchmen (Пре Надзирача) која садржи девет мини-прича који су преднаставак на главну причу.Phegley, Kiel (February 1, 2012). . CBR.com..
Пет година касније неки јунаци из Надзирача се поново појављују у дванаестоделном наставку серије Часовник судњег дана 2017—19.
Позадина и стварање Године 1983. Ди-Си комикс стиче права на низ ликова из Чарлтон комикса. Током тог периода, сценариста Алан Мур размишља о томе да напише причу која садржи неискоришћени временски тог суперјунака које би могао обновити, као што је то радио у својој серији стрипова о Мириклмену раних 1980-их. Да препороди заборављене суперјунаке. Мур је то образложио да би Моћни крсташи Ем-Ел-Џеј комикса могли бити искоришћени у ту сврху па је смислио мистериозну заверу убиства која би започела откривањем леша Шилда у луци. Сценариста је сматрао да није важно који скуп ликова и њихова каквоћа, све док ће прича та која ће читаоци препознати, да ће бити шокирани и изненађени када виде стварност тих ликова ма ко год да су. Мур је искористио ову премису и израдио предлог који укључује ликове из Чарлтона под називом Ко је убио Миротворца,#116 (July 1987). from the original on February 9, 2013. и предао је тај предлог тадашњем извршном уреднику Ди-Сија Дику Џордану. Џордану је то био прихватљив предлог, али се успротивио идеји да се за причу искористе ликови из Чарлтона. Мур је тада реаговао: „Ди-Си је схватио да ће њихови скупо плаћени ликови (мојом причом) завршити мртви или нефункционални.” Уместо тога, Џордано је наговорио Мура да настави са новим, али сличним ликовима. Мур је у почетку веровао да оригинални нови ликови неће пружити емоционалну резонанцу читаоцима, али се касније предомислио. Рекао је: „На крају, схватио сам да ако напишем нове ликове довољно добро, тако да ми се чине на одређен начин познати, неки њихови аспекти читаоцу ће вратити неку врсту генеричке резонанце суперјунака, онда би то могло да функционише.”
Цртач Дејв Гибонс, који је сарађивао с Муром на неким претходним пројектима, рекао је да је позвао Мура и рекао му да би волео да буде умешан у тај пројекат, да би му Мур доцније послао скицу приче."". Titan Books (2008, date n.a.). Archived from the original on August 2, 2008. Гибонс је рекао Џордану да жели да ради до краја стрип серијал који је Мур предложио и сценариста је то одобрио. Гибонс је на пројекат довио колористу Џона Хигинса јер му се свидео његов необичан стил; Хигинс је живео у близини Гибонса, што им је омогућило да се боље упознају уживо уместо да се дописују преко океана. Лен Вин се придружио пројекту као његов уредник, док је Џордано наставио да надгледа серијал. И Вин и Џордано су се повукли дајући им скоро потпуну слободу; Џордано је касније опазио: „Ко да уређује Алана Мура, за име бога?!”
Након што су добили зелено светло за рад на пројекту, Мур и Гибонс су провели дан у кући цртача стварајући ликове, правећи детаље за позадинске приче и расправљајући о утицајима. На неколико прича је посебно утица магазин Мад и пародија на Супермена која се налазила у њему по имену „Супердупермен”. Мур је истакао да су желели да „Супердупермена” направе за 180 степени окренутог — драматично, уместо комично. Мур и Гибонс су осмислили причу која ће одвести „познате старомодне суперјунаке у потпуно ново царство”;. Blather.net. October 17, 2000.. Мур је тада рекао да је његова намера била да створи суперјунака налик на Мобија Дика; нешто што је имало такву тежину, такву врсту густине. Мур је смислио имена и описе ликова, али је детаље личних описа ликова препустио Гибонсу. Потоњи је провео више од две или три седмице радећи само скице. Он је дизајнирао своје ликове како би их било лако цртати; Роршах му је био најдражи за цртање јер „само треба нацртати шешир. Ако можете да нацртате шешир, онда сте нацртали Роршаха, само нацртате облик лица за његово лице и ставите на њега црне мрље и готови сте.”. WatchmenComicMovie.com. October 23, 2008..
Мур је серијал почео да пише врло рано, надајући се да ће избећи непотребна кашњења у објављивању попут оних с којима се суочила постава која је радила на Ди-Сијевом Camelot 3000.. March 1986. Када је писао сценарио за прво издање, Мур је рекао да је касно схватио да му треба заплета за још шест издања (уговорио је 12, а био је свестан да има приче само за упола). Његово решење је било да питања која су се бавила целокупном радњом серије измени са позадинским причама ликова.Jensen, Jeff. . Entertainment Weekly. October 21, 2005.. Мур је написао врло детаљне сценарије за цртача. Гибонс се касније подсетио да је скрипта за прво прву причу имала 101 страницу.. July 1987. Упркос Муровим детаљним скриптама, његови предетаљни описи су завршавали напоменом: „Ако ти то не одговара, ради како желиш.” Међутим, Гибонс је ипак радио према Муровим упутствима. Уистину, Гибонс је предложио само једну промену у сценарију: сажетак нарације у вези с Озимандијусом док је спречавао Роршахов напад. Гибонс је сматрао да је дијалог предугачак да би одговарао количини изражене акције; Мур се сагласио и поново написао сцену. Гибонс је имао велику аутономију у развијању визуелнога изгледа Надзирача и често је убацивао самостално детаље у позадини. Мур је доцније признао да је неке детаље увидео тек после извесног времена. Мур је повремено контактирао и колегу сценаристу Нила Гејмана како би добио одговоре на неке дилеме и цитате који би могао укључити у причу.
Упркос својим намерама, Мур је у новембру 1986. г. признао да ће вероватно бити кашњења. Гибонс је напоменуо да су главни фактор одлагања били „раскомадани делови” сценарија које је добијао од Мура. Он је додао да се темпо тима успорио у приближно четвртом броју; од тога тренутка њих двојица су почели да раде неколико страница одједаред. Гибонс је говорио по три странице сценарија, све док га није назвао и рекао му: „Нахрани ме!”, али онда би му Мур послао у врх главе две-три странице, некад је била чак и једна, а некад шест.. July 1987. Како су аутори стрипа почели да пробијају рокове, Мур би унајмљивао таксисту да вози 80 км. како би достављали скице цртачу. У каснијим едицијама, Гибонс је чак дао супрузи и сину да цртају решетке на страницама како би добили на времену.
На самоме крају пројекта, Мур је схватио да прича има сличност с епизодом „The Architects of Fear” телевизијске серије На граници могућег. (Мур је доцније и признао ово реферисањем на серију у последњем броју стрипа.) Вин и он су се посвађали у вези с мењањем краја стрипа, а када је Мур одбио да попусти, Вин је напустио пројекат. Вин је ову одлуку објаснио да је Муру стално говорио да буде оригиналнији јер поседује способност за то, да нешто уради другачије, а не нешто што је већ виђено. Међутим, Вин је приметио да Мур и даље није марио за то.Ho, Richard. "Who's Your Daddy??" Wizard. November 2004.
Садржај
Поставка