Западна Двина или Даугава (; ; ; , ) река је у северном делу источне Европе и њен басен обухвата подручја три земље: Русије, Белорусије и Летоније.
Извире на подручју Валдајског побрђа у Тверској области Русије и након 1.020 km тока улива се у Ришки залив Балтичког мора код града Риге. Каналским системом повезана је са рекама Березина и Дњепар, односно са Црним морем.
Била је приказана на новчаници од 10 летонских лата.
Географске карактеристике Западна Двина извире из мочвара у близини језера Корјакино на подручју Валдајског побрђа Тверске области у Русији. Након свега неколико километара тока протиче кроз језеро Охват одакле наставља свој ток на југозападу. Код града Витепска скреће ка северозападу и задржава тај правац све до ушћа у Ришки залив Балтичког мора у који се улива у виду мање ерозивне делте.
Укупна дужина водотока је 1.020 km од чега је 325 km преко територије Руске Федерације, 328 у Белорусији и 367 km на подручју Летоније. Укупна површина сливног подручја је 87.900 km². просечан годишњи проток у зони ушћа је 678 m³/s.
Притоке Неке од најважнијих притока Западне Двине су Усвјача, Обаљ, Полота, Дриса, Каспља, Лучоса, Ула, Ушача, Дисна, Велеса.
Градови Највећи градски центри који леже на њеним обалама су Витепск, Полацк, Наваполацк, Даугавпилс и Рига.
Етимологија thumb|лево|Двина протиче кроз Ригу у Летонији
Према Етимолошком речнику Макса Васмера, топоним Двина не може да потиче из уралског језика; уместо тога, вероватно долази од индоевропске речи која је некада значила река или поток. Име Двина веома наликује на Данувиус, које је и само по себи изведено од протоиндоевропског *дану, што значи „велика река”.
Угрофински називи (ливонски), (естонски) и (фински) потичу од прото-финског *väin, што значи „велика, мирно валовита река”.
Историја thumb|left|Шведска војска бомбардује тврђаву Даугавгрива на ушћу Двине у Летонији
Људи су се миленијумима насељавали на ушћу Двине и дуж обала Ришког залива, у почетку учествујући у економији ловаца и сакупљача и користећи воде ушћа Двине за риболов и сакупљање хране. Почевши око шестог века нове ере, викиншки истраживачи су прешли Балтичко море и ушли у реку Двину, пловивши узводно у унутрашњост Балтика.
У средњем веку, Двина је била део трговачког пута од Варјага до Грка, важан пут за транспорт крзна са севера и византијског сребра са југа. Подручје Риге, насељено Ливима који говоре фински, постало је кључно место насељавања и одбране ушћа Двине барем још у средњем веку, о чему сведочи сада порушено утврђење у Торњакалнсу на западној обали реке Двина у данашњој Риги. Од позног средњег века западни део басена Двине је дошао под власт разних народа и држава; на пример, летонски град Двинопилс је на различите начине био под папском, словенском, пољском, немачком и руском влашћу све до обнове летонске независности 1990. године на крају Хладног рата.Latvijas Padomju Sociālistiskās Republikas — Augstākās Padomes Deklarācija: Par Latvijas Republikas neatkarības atjaunošanu. Likumi — Latvijas Republikas Tiesību Akti.
Околина thumb|alt=Port of Riga on the Daugava river by findseajobs.com|Лука Рига на Двини
Река је почела да доживљава погоршање животне средине у совјетској ери због колективне пољопривреде (која је изазвала значајно штетно загађење воде) и хидроенергетских пројеката.
Квалитет воде Узводно од летонског града Јекапилса, pH реке има карактеристичну вредност од око 7,8 (благо алкална). У овој области концентрација јонског калцијума је око 43 милиграма по литру, нитрата око 0,82 милиграма по литру, јонског фосфата 0,038 милиграма по литру, а засићеност кисеоником је 80 %. Висок ниво нитрата и фосфата у Двини допринео је екстензивном нагомилавању биомасе фитопланктона у Балтичком мору; реке Одра и Висла такође доприносе високом оптерећењу Балтика нутријентима.
У Белорусији се загађење воде Двине сматра умерено тешким, при чему су главни извори пречишћене отпадне воде, узгој рибе и отицање пољопривредних хемикалија (као што су хербициди, пестициди, нитрати и фосфати).
Види још Балтичко море Географија Белорусије Географија Русије Географија Летоније
Референце
Литература
Francis W. Carter and David Turnock. 2002. Environmental problems of East Central Europe. 442 pages Google eBook
Dixon, D.F., 1998. Varangian-Rus warrior-merchants and the origin of the Russian state. Journal of Macromarketing, 18(1), pp. 50—61. Adelson, H.L., 1960. Early medieval trade routes. The American Historical Review, 65(2), pp. 271—287. Sverdlov, M.B., 1970. Transit Routes in Eastern Europe in the 9th to 11th Centuries. Soviet Geography, 11(6), pp. 472—479. Petrukhin, V.J., 2006. The Dnieper rapids in" De administrando imperio": the trade route and its sacrificial rites. BAR INTERNATIONAL SERIES, 1499, p. 187.
Спољашње везе -{Индексный поиск по водоемам Беларуси — Западная Двина}- Природа Белорусии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др. — 2-е. — Мн.: БелСЭ имени Петруся Бровки, — — 599 с. — 40.000 экз. -{Западная Двина (река) — статья из Большой советской энциклопедии}- Daugava River photos at flickr
Категорија:Реке Русије Категорија:Реке Белорусије Категорија:Реке Летоније Категорија:Балтичко море