Џон Кабот (; око 1450 — око 1499), односно Ђовани Кабото (), како му је било право име, био је млетачки морепловац у енглеској служби за кога се сматра да је био један од првих Европљана који су ступили на тло Северне Америке.

Име и порекло thumb|left|160px|Биста Џона Кабота

Кабот је данас познат као Ђовани Кабото на италијанском, Зуан Кабото на венецијанском, Жан Кабот на француском и Џон Кабот на енглеском. Ово је био резултат некада свеприсутне европске традиције нативизације имена у локалним документима, чега се често придржавају и саме особе. У Венецији је Кабот потписао своје име као „Зуан Кабото”, Зуан је облик Јована типичан за Венецију.Edoardo Giuffrida, , 61. Juliana de Luna, Names from Sixteenth-Century Venice (2008). Овај облик је наставио да користи у Енглеској, барем међу Италијанима. Његов италијански банкар у Лондону га је назвао 'Ђиовани', у једином познатом документу из тог времена који је користио ову верзију његовог имена."Cabot Project", Bristol Website

Кабот је рођен у Италији, син Ђулија Кабота и његове супруге. Имао је брата Пјера. Гаета (у провинцији Латина) и Кастиљоне Чаварезе (у Провинцији Ђенова) су предложени као родна места. Technical Documentary "Caboto": I and Catalan origins have been proved to be without foundation. Главни доказ за Гаету су записи о породици Кабото која је тамо боравила до средине 15. века, али је записи о њима пресахли након 1443. године.},.

Педро де Ајала, шпански изасланик и Каботов савременик у Лондону, описао га је у писму шпанској круни 1498. године као „још једног Ђеновљана попут Колумба“. Син Џона Кабота, Себастијан, рекао је да је његов отац пореклом из Ђенове. Године 1476, Кабот је постао грађанин Венецијанске Републике, што је захтевало најмање петнаест година боравка у граду; те је морао да живи у Венецији најмање од 1461. (Hakluyt Society, Second Series, No. 120, CUP, 1962),.

Младост thumb|Џон Каботова кућа у Венецији

Кабот је можда рођен нешто раније од 1450. године, што је приближни датум који се најчешће наводи за његово рођење. Године 1471, Кабот је примљен у верско братство Скуола Гранде ди Сан Ђиовани Евангелиста. Пошто је ово било једно од престижних градских братстава, његово прихватање сугерише да је већ био поштован члан заједнице.

Када је 1476. стекао пуно венецијанско држављанство, Кабот је имао право да се бави поморском трговином, укључујући трговину у источном Медитерану која је била извор великог дела богатства Венеције. Претпоставља се да је ушао у овај занат убрзо након тога. Један документ из 1483. говори о његовој продаји роба на Криту којег је стекао док је био на територији египатског султана, која је тада чинила већину данашњег Израела, Сирије и Либана. Ово није довољно да докаже Каботову каснију тврдњу да је посетио Меку, што је рекао 1497. миланском амбасадору у Лондону.Primary Sources: "Raimondo de Raimondi de Soncino, Milanese Ambassador in England, to Ludovico Maria Sforza, Duke of Milan, 18 December 1497, The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol У овој медитеранској трговини, можда је стекао боље знање о пореклу источњачке робе којом би се бавио (као што су зачини и свила) него већина Европљана у то време.

„Зуан Кабото“ (Џон Кабот) се помиње у разним венецијанским записима касних 1480-их. Ово указује да је до 1484. године био ожењен Матеом и да је већ имао више синова. Каботови синови су били Лудовико, Себастијан и Санкто. Венецијански извори садрже референце да је Кабот био укључен у изградњу кућа у граду. Можда се ослањао на ово искуство када је касније тражио посао у Шпанији као грађевински инжењер.

thumb|Каботова путовања по Европи, 1488–95, након бекства из Венеције Изгледа да је Кабот упао у финансијске проблеме током касних 1480-их и напустио Венецију као несолвентни дужник до 5. новембра 1488. Преселио се у Валенсију, Шпанија, где су његови повериоци покушали да га ухапсе слањем lettera di raccomandazione a giustizia („писмо препоруке праводуђу“) властима.. xv (1973), pp. Док је био у Валенсији, „Џон Кабот Монтекалунја” (како се он назива у локалним документима) предложио је планове за побољшање луке. Ови предлози су, међутим, одбијени.M. Balesteros-Gaibrois, . iv (1943), Почетком 1494. преселио се у Севиљу, где је предложио, добио је уговор за изградњу и пет месеци радио на изградњи каменог моста преко реке Гвадалкивир. Од овог пројекта се одустало одлуком Градског већа од 24. децембра 1494. године."John Cabot in Seville, 1494", The Smugglers' City, Dept. of History, University of Bristol Након овога изгледа да је Кабот тражио подршку у Севиљи и Лисабону за експедицију на Атлантику, пре него што се преселио у Лондон да тражи финансирање и политичку подршку. (University of Bristol, November ), . Вероватно је стигао у Енглеску средином 1495. године.

Биографија

Кабото је рођен у Фиренци, али се преселио у Венецију чије је грађанско право стекао 28. марта 1478. године. Због тога се обично и води као млетачки морепловац. Под заставом Републике св. Марка путовао је у Арабију и ту је упућен у тадашња географска разматрања да се до Острва зачина може стићи (имагинарним) Северним пролазом.

Са своја три сина: Лодовиком, Себастијаном и Санктом, Кабот је 1490. отишао у Енглеску и населио се у луци Бристол која му је остала дом до смрти. Након што је стигла вест о успеху Колумбовог путовања из 1492, Кабот је своје услуге понудио енглеском краљу Хенрију VII Тјудору. Морепловац је своје планове и изгледе предочио енглеском монарху, а не италијанским државицама из којих је дошао.

После неуспешног покушаја из 1496, Кабот је у мају 1497. испловио из луке Бристол на броду Матија (). Сама пловидба је прошла без већих догађаја, али се Кабот после једномесечне пловидбе 24. јуна искрцао на источној обали данашње Канаде. Иако место првог искрцавања није у потпуности познато, у Уједињеном Краљевству и Канади је општеприхваћено да је у питању залив Бонависта у Њуфаундленду. Пошто је видео трагове насељених места, Кабот је истражио обалу и уцртао је у прву карту северноамеричке обале од Нове Шкотске до Њуфаундленда.

Кабот је, слично Колумбу, веровао да је стигао до североисточне обале Азије. Вратио се у Енглеску 6. августа 1497. где је његово путовање оцењено као успешно. Планирао је ново путовање које је требало да резултује посетом Јапану и 3. фебруара 1498. је добио писана одобрења за друго путовање. Кабот је исте године испловио за Њуфаундленд са пет бродова. Успут, један од бродова се вратио пошто је оштећен у олуји, док се за осталих четири више никада није чуло.

Каботова путовања су представљала основу за касније енглеске претензије на територију будуће колоније Канаде.

Галерија

Референце

Литература

. Provides updated information on new discoveries of documents related to Cabot and his voyage, and claims made in the late 20th century by Alwyn Ruddock. . relates primarily to newly discovered documents related to William Weston's 1499 voyage. . Historical Research (Published online, April 2012). (Hakluyt Society, Second Series, No. 120, CUP, 1962). Considered the essential source-book for Cabot and his voyages. Numerous documents have been discovered in the Italian, Spanish and English archives that provide new insights into these events and eras. A short introduction; it has been updated based on material published related to The Cabot Project at the University of Bristol. H.P. Biggar (ed.), . Contains transcriptions of many of the original documents in their original languages – i.e. Latin, Spanish and Italian. 1st Anchor Book Edition, 2001, . . He uses findings from The Cabot Project of the University of Bristol as part of his research. This is described by archeologist Peter Pope as "the first substantial book on Cabot since the batch that observed the quincentennial of 1997 and the most detailed comparison to date of the careers of Columbus and Cabot."

Maura, Juan Francisco. .

Спољашње везе

. National Film Board of Canada John Cabot, Historica Canada The Cabot Project, research project at University of Bristol, led by Dr Evan Jones. O. Hartig, "John and Sebastian Cabot", The Catholic Encyclopedia (New Advent, 1908). Very dated. George Prowse Writings and Correspondence on John Cabot at Dartmouth College Library

Примарни извори Introduction and Source: "Salazar's account of Bristol's discovery of the Island of Brasil (pre-1476)", The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol Sources: "First Letters Patent granted by Henry VII to John Cabot, 5 March 1496", The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol "Lorenzo Pasqualigo to his brothers at Venice, 23 August 1497", The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol "Raimondo de Raimondi de Soncino, Milanese Ambassador in England, to Ludovico Maria Sforza, Duke of Milan, 18 December 1497, The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol 'Letter, author unknown: "News sent from London to the Duke of Milan, 24 August 1497", The Smugglers' City, Dept. of History, University of Bristol, briefly notes Cabot's voyage The grant of a pension of £20 per year to John Cabot, 13 December 1497, University of Bristol, Explore Bristol Research, 2011. Warrant for the payment of John Cabot’s pension, 22 February 1498, University of Bristol, Explore Bristol Research, 2011.

Категорија:Рођени 1450. Категорија:Умрли 1499. Категорија:Италијански истраживачи Категорија:Италијански морепловци Категорија:Нестали људи Категорија:Млечани