Игор Николајевич Григорјев (; рођен је 17. августа 1923. године у селу Ситовичи, Порховског округа Псковске области; преминуо 16. јануара 1996. године у Јукама, Лењинградској области) – био је руски борац у Другом светском рату и познати песник.
Детињство и младост Игор Николајевич је рођен 17. августа 1923. године у селу Ситовичи, Порховског округа Псковске области. Песников отац, самоуки песник и сељак, током Првог светског рата, био је храбар ратник, Георгијевски каваљер, учесник Брусиловског пробоја. После рата живео је у селу, био је пастир. Мајка је, напротив, постала активна учесница у изградњи новог живота, учествовала је у сеоском активизму. Неколико година пре рата, Григорјев се са оцем и млађим братом Лaвом преселио у засеок Пљусу, где је завршио десетогодишњу школу. Живели су, по речима песника, напола сити, зато „нису са братом обилазили комшијске баште и њиве.” Григорјев се заинтересовао за поезију веома рано – већ са пет година, када га је његова сестра научила азбуку. Прочитао је песму у некој збирци, која га је погодила: радило се о истој шуми, близу које је стајала њихова сеоска колиба и која је „била пријатељ и други дом”.
Године 1941, када су у родну земљу дошли фашисти, Григорјев је водио пљуску организацију отпора, у коју су били укључени и његови вршњаци. У предговору збирке Жеђ (рус. Жажда) је написао: „Када су нацисти заробили моју помоћницу и верну пријатељицу, Љубов Смурову (то се догодило у засеоку Пљуса 11. августа 1943. године), мој брат и ја смо побегли у партизане.” После рата, Григорјев се бавио ловом у костромским шумама, радио је као фотограф у Вологодској области, па као геолог у Прибајкаљу.
Стваралаштво Године 1956. у новинама Псковскаја правда (рус. Псковская правда) објављене су 3 Григорјеве песме. Од тог времена поезија је постала његова основна професија. Објављивао је у часописима Звезда и Нева, у новинама и збиркама, а веома се бавио преводима песника Естоније, Белорусије, Летоније и Азербејџана. До своје прве књиге песама, Родне даљине (рус. Родимые дали, 1960. ишао је дуго и тешко), али после ње су изашле једна за другом Григорјеве песничке збирке: Јутра и врсте (рус. Зори да версты, 1962), Листобој (рус. Листобой, 1962), Срце и мач (рус. Сердце и меч, 1965), Горке јабуке (рус. Горькие яблоки, 1966). Године 1967. догодио се нагли преокрет у животу Григорјева: вратио се у Псков, где је створио и руководио Псковском књижевном организацијом. Морао је да ради у непријатељској атмосфери. Уцењивали су га чињеницом да не поштује „правила соцреализма”. „Моја сабраћа по перу нису делили славу Пскова”, са горском иронијом је говорио Григорјев. Здравље му је тада већ било нарушено. У издањима Москве и Лењинграда наставиле су да излазе књиге Григорјева: Брига (рус. Забота, 1970), Не престајем да волим (рус. Не разлюблю, 1972), Красуха (рус. Красуха, 1973), Жеђ (рус. Жажда, 1977), Путања (рус. Стезя, 1982), Руска лекција (рус. Русский урок, 1991), Кога волим (рус. Кого люблю, 1994), итд. Две књиге су објављене постхумно: Звона: Песме о рату и Победи (рус. Набат: Стихи о войне и Победе, 1995) – у Пскову, Бол: Изабране (рус. Боль: Избранное, 1995) – у Санкт Петербургу. Иако је напустио руководеће место, Григорјев је фактички остао вођа псковских писаца. Његова духовна великодушност није имала границе. У Пскову и након његове смрти, вечери посвећене његовој поезији и даље се одржавају.
Поезија Григорјева је упечатљива по језику и стилу, који укључује у себе и модеран, жив говорни језик, и традицију усменог народног стваралаштва и руску књижевну класику. Григорјев је припадао управо тој плејади песника (А. Јашин, С. Викулов, Н. Рубцов, итд.), који су поставили „строго питање” – бити или не бити Русији? Григоријева поезија учи о неумољивој борби против зла, о добру, односу према људима без користи; крвној везаности за родну земљу – “малу” отаџбину; поштовани став и сажаљење према природи, према свему што постоји; способност да се одупре невољама и поднесу било какве недаће.
Породица Син песника је Григориј Игорович Григорјев (старешина храма Иоана Претече у Јукама, рођен у браку песника са Белорускињом Даријом Григорјевом). О песмама свог оца је написао: „У њима је истински бол и крик руске душе! Ко је од данашњих песника у таквој дубини схватио изворе Руске земље? У његовим песмама је сплав времена, њихово нераскидиво јединство... Његове продорне линије буде успавана срца, за разлику од свих могућих успаваних маршева”. О. Григориј Григорјев је и доктор медицинских наука, награђени лекар, доктор богословских наука, професор и психотерапеут. Песникова кћерка је Марија И. Кузмина (од мајке - Маргарите Кузмине), рођена 1966. године, песникиња.
Сећање на песника Сваке године се одржава конкурс за најлепшу песму, који носи име Игора Григорјева, као и међународна конференција на којој се дискутује о његовом стваралаштву. У Пскову се налази и Библиотека Игора Н. Григорјева. Заслужним трудбеницима културе, књижевницима, педагозима, као и проучаваоцима дела Григорјева цваке године се додељује Меморијална медаља „Песник и борац Игор Григорјев (1923–1996)”. Избор и доделу организују Фонд сећања на песника Игора Григорјева, Санкт Петербург, на чијем се челу налази песников син Григориј Григорјев. На месту секретара комисије за доделу медаље налази се Наталија Совјетна, белоруска и руска песникиња и добитница многих књижевних награда.
Добитница Меморијалне медаље „Песник и борац Игор Григорјев (1923–1996)” у Србији је Дајана Лазаревић, мастер филологије и књижевни преводилац, за превод збирке поезије Отаџбина срце милује И. Григорјева на српски језик, у 2020. години. Исте године је превела и објавила збирку поезије Наталије Совјетне На земљи сунцем обасјаној и учествовала на конференцији поводом доделе Меморијалне медаље.
Песничке збирке Разговор с землёй: перевод стихотворений и поэмы «Путь ввысь» Народного поэта Литвы А. Балтакиса. — М. ; Л. : Советский писатель, 1958 Родимые дали: стихотворения. — Л. : Лениздат, 1960 Зори да вёрсты : стихи. — М. ; Л. : Советский писатель, 1962 Листобой : стихи и поэмы. — М. : Молодая гвардия, 1962 Сердце и меч : стихи. — М. : Воениздат, 1965 Горькие яблоки : лирика. — Л. : Лениздат, 1966 Забота : поэмы. М Л. : Лениздат, 1970 Отзовись, Весняна : лирика и поэма. — М. : Советская Россия, 1972 Не разлюблю : стихотворения; поэмы. — Л. :Лениздат, 1972 Красуха : стихи. — М. : Современник, 1973 Целую руки твои : лирика. — Л. : Лениздат, 1975 Жажда : стихотворения. — Л. : Лениздат, 1977 Стезя : новые стихи. — Л. : Лениздат, 1982 Жить будем : стихотворения. — М. : Советская Россия, 1984 Уйти в зарю : стихотворения и поэмы. — Л. : Лениздат, 1985 Дорогая цена : стихи. — М. : Современник, 1987 Вьюга : поэма. — Л. : Редактор, 1990 Русский урок : лирика и поэмы. — Л. : Лениздат, 1991 Крутая дорога: стихи о судьбе и Родине. — Псков : Отчина,1994 Кого люблю : посвящённые стихотворения. — СПб. : Путь, 1994 Набат : стихи о Войне и Победе. — СПб. : Путь, 1995 Боль : избранное. — СПб. : Путь, 1995 Любимая — любимой остаётся: избранные стихи. — Псков: Курсив, 1998 Перед Россией : стихи и проза. — М. : Сам Полиграфист, 2014
Књиге у коауторству:
Первая встреча: Сборник. — Л: Лениздат, 1957 День поэзии: Сборник. — Л: Советский писатель, 1963 Живут на Неве поэты: Сборник. — М: Молодая гвардия, 1966 Ровесники: Сборник. — М: Молодая гвардия, 1970 Встречи: Книга литераторов псковщины. — Л: Лениздат, 1974 Звенья: Сборник произведений псковских литераторов. — Л: Лениздат, 1988 Контрразведка: Проза и стихи о войне. — Псков: Изд-во Организационно-методического центра, 1995 Этот день мы приближали, как могли. Писатели Псковщины о войне и победе: Стихи и проза о войне. — Псков: Псковское региональное отделение Союза писателей России, 2015 Я не мыслю себя без России: сборник стихов финалистов международного поэтического конкурса имени Игоря Григорьева,сост. Н. В. Советная. — СПб; Политехника-сервис,2014 Ничего душе не надо, кроме родины и неба: сборник стихов финалистов международного поэтического конкурса имени Игоря Григорьева, поэтические переводы И.Григорьева,сост. Н. В. Советная.— СПб; Политехника-сервис,2015 Душа добру открыла двери: сборник стихов финалистов международного поэтического конкурса имени Игоря Григорьева,сост. Н. В. Советная.— СПб; Политехника-сервис,2016 Только б русскую душу на ветер не пустить — ни про что — в никуда: 4-й Международный поэтический конкурс им. И. Н. Григорьева — 2017, сост. Н. В. Советная. — СПб; Политехника-сервис, 2017.
Референце
Литература
Отаџбина срце милује - избор поезије / Игор Н. Григорјев ; превела с руског Дајана Лазаревић. - Београд : УПС, 2020. На земљи сунцем обасјаној - избор поезије / Наталија Совјетна ; превела с руског Дајана Лазаревић. - Београд : Еверест Медиа : Пројекат Растко, 2020. А. П. Эльяшевич : Поэты, стихи, поэзия. О творчестве ленинградских поэтов. — Л: Лениздат, 1966 «Коль выпало счастье родиться поэтом…»: к 95-летию со дня рождения Игоря Николаевича Григорьева: биобиблиографический указатель литературы: [12+] / ГБУК «Псков. обл. универ. науч. б-ка»; Отдел краеведческой литературы; [сост.: Е. Г. Киселёва, М. И. Панчишина; гл. ред. В. И. Павлова]. - Псков: Псковская областная универсальная научная библиотека, 2017. - 67 с. Русская литература XX века. Прозаики, поэты, драматурги: Биобиблиографический словарь: в 3 томах. —М.: ОЛМА-ПРЕСС Инвест, 2005.— с.566-568 С. А. Золотцев. Зажги Вьюгу: очерк о жизни и творчестве поэта Игоря Григорьева. — Псков; Логос,2007 Лицейские встречи: Игорь Григорьев и иеромонах Роман Матюшин в воспоминаниях лицеистов «Пушкинского лицея», сост. Григорьева Д. В. — СПб; 2010 Поэт и Воин: воспоминания об Игоре Григорьеве. — СПб; Политехника-сервис, 2013 Д. В. Григорьева. Это здесь-то Бога нет?: о православной сущности поэзии Игоря Григорьева — СПб; Политехника-сервис,2014 А. П. Бесперстых. Словарь эпитетов Игоря Григорьева том первый — СПб; Политехника-сервис,2014 А. П. Бесперстых. Словарь эпитетов Игоря Григорьева том второй — СПб; Политехника-сервис,2014 Слово. Отечество. Вера: материалы Международной научной конференции, посвящённой 90-летию поэта Игоря Николаевича Григорьева (Санкт- Петербург, Пушкинский Дом, 13 ноября 2014 г.), сост. Н. В. Советная.— СПб; Политехника-сервис,2015 А. П. Бесперстых. Словарь эпитетов Игоря Григорьева том третий: Наречия и наречные выражения. — СПб; Политехника-сервис,2015
Спољашње везе Сайт памяти поэта и воина Игоря Григорьева Псковский литературный портал Статья об Игоре Григорьеве в газете «Вечный зов» Сайт о плюсском подполье Интервью с Игорем Григорьевым, «Псковские новости» Видео. Телеканал «Союз», вечер памяти Игоря Григорьева Видео. Телеканал «Союз», конференция, посвящённая 90-летию Игоря Григорьева Страница поэта на портале «Стихи.ру» Централизованная библиотечная система г. Псков О встрече И.Григорьева, Н.Рубцова, В.Пикуля. Сайт Николая Рубцова Н.Советная об И.Григорьеве, "Литературный Санкт-Петербург Н.Советная об И.Григорьеве, портал «Созвучие» Статьи об И.Григорьеве, Г.Горбовский, В.Шошин и другие И.Иванов об И.Григорьеве, портал «Росписатель» Портал «Псковская правда» Е.Сторокожева об И.Григорьеве, портал «Псковиана» 90-летие поэта в Пскове Валерий Мухин. Певец русской земли. Литпортреты от Владимира Клевцова
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Руски књижевници Категорија:Руски песници Категорија:Руска култура Категорија:Руси Категорија:Руски војници