Марта Џејн Канари (; 1. маја 1852 – 1. августа 1903), познатија као Каламити Џејн, била је америчка граничарка. Поред многих подвига, била је позната и по томе што је била познаница Дивљег Била Хикока. Касно у свом животу појавила се у емисији Дивљи запад Буфало Била и на Панамеричкој изложби 1901. године. Показивала је саосећање са другима, посебно са болеснима и сиромашнима. Овај аспект њеног карактера био је у супротности са њеним смелим понашањем и помогао јој да постане запажена гранична фигура. Била је позната и по својој навици ношења мушке одеће.
Младост мини|Ознака источно од Принстона која указује на место где се највише веровало да је рођена. Место је касније заузела фарма свиња Premium Standard Farms
Многи подаци о раним годинама Џејн потичу из аутобиографске књижице коју је она диктирала 1896. године, написане у рекламне сврхе. Намера јој је била да привуче публику на турнеју коју је требало да започне, у којој се појављивала у музејима широм Америке. Неке информације у брошури су претеране или чак потпуно нетачне.
Каламити Џејн рођена је 1. маја 1852. године као Марта Џејн Канари у Принстону, у округу Округ Мерсер, држава Мисури. Њени родитељи су у попису из 1860. године наведени да живе око североисточно од Принстона у Равани. Њен отац Роберт Вилсон Канари имао је проблема с коцкањем, а о њеној мајци Шарлот М. Канари мало се зна. Џејн је била најстарије од шесторо деце и имала је два брата и три сестре.
1865. године Роберт и његова породица су се возом из Мисурија преселили у Вирџинија Сити, Монтана. 1866. године Шарлот је успут умрла од упале плућа, у Blackfoot- у, у држави Монтана. По доласку у Вирџинију Сити у пролеће 1866. године, Роберт је одвео своје шесторо деце у Солт Лејк Сити, Утах. Стигли су на лето, а Роберт је наводно почео да се бави пољопривредом на 40 земље. Породица је била у Солт Лејк Ситију само годину дана када је умро 1867. Са 14 година, Марта Џејн је преузела контролу над својих пет млађих браће и сестара, још једном укрцала њихова кола и одвела породицу у Форт Бридгер, територија Вајоминг, где су стигли у мају 1868. године. Одатле су путовали Union Pacific Railroad-ом до Пијемонта у држави Вајоминг.
У Пијемонту је Џејн узимала послове које је проналазила да обезбеди своју велику породицу. Радила је многе послове: била је перачица судова, куварица, конобарица, девојка из плесне сале, медицинска сестра и возач воловских кола. Коначно, 1874. године, тврдила је да је пронашла посао као извиђач "The Story of 'Calamity Jane': Custer's Famous Woman Scout." Los Angeles, California: Los Angeles Herald, 18. 5. 1902. у Fort D. A. Russell-у (Вајоминг). За то време започела је и стално запошљење као проститутка на ранчу свиња у Fort Laramie Three-Mile. Прешла је на грубљи, углавном отворенији и авантуристички живот на Великим равницама.
Стицање надимка десно|мини|485x485пиксел| 1885 фотографија Каламити Џејн
Џејн је била укључена у неколико кампања у дуготрајним војним сукобима са америчким домороцима. Њена тврдња је била да:
Капетан John Wallace Crawford служио је под вођством генерала Wesley Merritt-а и George Crook-а. Према стандарду Монтана Анаконда из 19. априла 1904. године, он је изјавио да Каламити Џејн „никада није видела службу у било ком својству ни под генералом Crook-ом ни под генералом Nelson A. Miles-ом. Никада није видела линч и никада није била у индијанској тучи. Она је једноставно била ноторни лик, раскалашена и ђаволска, али је имала великодушну црту која ју је учинила популарном“.
Популарно веровање је да га је она стекла као резултат упозорења мушкарцима да је вређање подразумева „судска несрећа“. Могуће је да „Џејн“ није била део њеног имена док јој надимак није скован. Извесно је, међутим, да је под тим надимком била позната до 1876. године, јер је пријављен долазак воза вагона са Хикоком у Дедвудским новинама, Black Hills Pioneer, 15. јула 1876. године, са насловом: „Каламити Џејн је стигла!”
Још један извештај у њеној аутобиографској брошури је да је њеном одреду било наређено до дође до реке Биг Хорн под вођством генерала Crook-а 1875. године. Препливала је реку Плат и прешла при највећој брзини док је мокро и хладно како би се испоручиле важне пошиљке. После јој је позлило и провела је неколико недеља на опоравку. Затим је одјахала до тврђаве Форт Ларами у Вајоминг и придружила се вагону који је кренуо према северу јула 1876. Други део њене приче је верификован. Била је у тврђави Ларами у јулу 1876. године и придружила се вагону у ком је био Дивљи Бил Хикок. Ту је први пут упознала Хикока, супротно њеним каснијим тврдњама, и тако је случајно дошла у Дедвуд (Јужна Дакота).
Дедвуд и Дивљи Бил Хикок Проблематична Џејн пратила је Newton–Jenney експедицију у Рапид Сити 1875. године, заједно са California Joe Milner-ом и Valentine McGillycuddy-ом. 1876. године Каламити Џејн се населила у области Дедвуд (Јужна Дакота), у Black Hills. Тамо је постала пријатељица са Дором Дуфран, једном од најпознатијих макроа Дивљег запада, као проститутка, куварица и перачица, и била је повремено запослена код ње. Џејн је покушала да се спријатељи са Дивљим Билом Хикоком и Чарлијем Утером. Отпутовала је да их види у Дедвуд у Утеровом вагону. Стигла је дан након што је Дивљи Бил убијен у картању. Никада се није срела са Дивљим Билом.
Џејн се дивила Хикоку (до те мере да се заљубила) и била је једноставно опседнута његовом личношћу и животом.
Тврдње Мекормик 6. септембра 1941. године, америчко Министарство за јавно благостање пружило је помоћ остарелој Џејн Хикок Бургхарт Мекормик која је тврдила да је законито потомство Марте Џејн Канари и Џејмс Батлер Хикока (Дивљи Бил Хикок). Изнела је доказе да су се Каламити Џејн и Дивљи Бил венчали у Benson's Landing, територија Монтане (данас Ливингстон, Монтана) 25. септембра 1873. године. Документ се налази потписан у црквеним књигама, а вероватно су га потписала два министра и бројни сведоци. Међутим, Мекормикова тврдња енергично је оспорена због различитих одступања.
Мекормикова је касније објавила књигу са писмима за која се претпоставља да су стигла од Каламити Џејн до њене ћерке. У њима Каламити Џејн каже да је била удата за Хикока и да је Хикок био отац Мекормикове, рођене 25. септембра 1873. и предата је на усвајање капетану Jim O'Neil-у и његовој жени. Током периода када се родило наводно дете, Каламити Џејн је наводно радила као извиђач војске.
Чини се да је Џејн имала две ћерке, иако идентитет оца није познат. Крајем 1880-их, Џејн се вратила у Дедвуд са дететом за које је тврдила да је њена ћерка. На Џејнин захтев, у једном од позоришта одржана је донација за прикупљање новца за образовање њене ћерке у Академији Светог Мартина у Стургису, Јужна Дакота, оближњем католичком интернату. Донацијом је прикупљена велика сума; Џејн се напила и потрошила знатан део новца исте ноћи и сутрадан отишла с дететом.
Estelline Bennett је у то време живела у Дедвуду и неколико дана пре бенефиције кратко је разговарала са Џејн. Мислила је да је Џејн искрено желела да њена ћерка има образовање и да је пијано стање само пример њене неспособности да обузда своје импулсе и спроведе дугорочне планове (што је Estelline Bennett сматрала типичним за Џејнину класу). Bennett је касније чула да је Џејнина ћерка „стекла образовање, и одрасла и добро се удала“.Estelline Bennet, Old Deadwood Days, p. 229-32, 240–42. Quote from p. 242. Lincoln Nebraska & London: Bison Books, University of Nebraska Press, 1982. Reprint of J. H. Sears edition (New York), 1928.
После смрти Дивљег Била Хикока Џејн је такође тврдила да је, након Хикокове смрти, кренула за његовим убицом Jack McCall-ом са сатаром за месо, пошто је пушке оставила у својој резиденцији. Након McCall-овог погубљења за злочин, Џејн је наставила да живи неко време у области Дедвуд, а у једном тренутку је помогла спасити бројне путнике у копненој дилижанси преусмеривши неколико равничарских Индијанаца који су трагали за возилом. Возач дилижанси Џон Слатер убијен је током гоњења, а Џејн је преузела узде и одвезала позорницу до одредишта у Дедвуду.
Крајем 1876. или 1878. године, Џејн је неговала жртве епидемије малих богиња у области Дедвуд.
Последње године мини|Каламити Џејн пије пиће са Teddy Blue Abbott, 1887 мини| Каламити Џејн на гробном месту Дивљег Била Хикока, Дедвуд, територија Дакоте, 1890-их
Године 1881. Џејн је купила ранч западно од Мајлс Ситија у Монтани дуж реке Јелоустон, где је држала гостионицу. Према једној верзији њеног живота, касније се удала за Клинтона Бурка из Тексаса и преселила се у Боулдер, где је још једном покушала да послује у гостионицама.
1893. године Каламити Џејн је почела да се појављује у емисији Дивљи запад Буфала Била као приповедачица. Такође је учествовала на Панамеричкој изложби 1901. године.
Њена зависност од алкохолних пића била је очигледна још у млађим годинама. На пример, 10. јуна 1876. године унајмила је коња и приколицу у Чејену за једно миљу вожње до Fort Russell-а и назад, али била је толико пијана да је прошла поред свог одредишта не приметивши то и на крају завршила око у Форт Ларамие.
Смрт Џејн се вратила у Black Hills у пролеће 1903. године, а власница бордела Мадаме Дора Дуфран још увек је водила свој посао. Следећих неколико месеци Џејн је зарађивала кувањем и прањем веша за Дорине девојке из јавних кућа у Belle Fourche, Јужна Дакота. Крајем јула, Џејн је путовала рудним возом до Терија, Јужна Дакота, малог рударског села у близини Дедвуда, и одсела у хотелу Calloway. Умрла је у 51. години. Извештено је да је јако пила док је била у возу и да јој је позлило, са болом у стомаку. Кондуктер, S.G. Tillett, извео ју је из воза, бармен јој је обезбедио собу у хотелу Calloway, а позван је и лекар. Џејн је умрла скоро одмах затим у суботу, 1. августа 1903, од упале црева и упале плућа.
Међу неколико Џејниних ствари наводно је пронађен свежањ непосланих писама њеној ћерки. Композитор Libby Larsen углазбио је нека од ових писама у циклусу уметничких песама под називом Songs From Letters (1989). Та писма је прва објавила Jean McCormick у оквиру своје тврдње да је ћерка Џејн и Хикока, али неки не прихватају њихову аутентичност, углавном због тога што постоји довољно доказа да је Џејн била функционално неписмена.
Каламити Џејн сахрањена је на гробљу Mount Moriah у Јужној Дакоти, поред Дивљег Била Хикока. Четворица мушкараца који су планирали њену сахрану касније су изјавили да Дивљи Бил Хикок није имао „апсолутно никакве користи“ од Џејн док је био жив, па су одлучили да му одиграју постхумну шалу закопавши је поред себе.Frank Ankeney, Jim Carson, Anson Higby, and Albert Malter У другом извештају се каже: „у складу са Џејниним умирућим захтевима, Друштво пионира са Black Hills - а преузело је контролу над њеном сахраном и сахраном на гробљу Mount Moriah поред Дивљег Била. Не само стари пријатељи, већ болесно знатижељни и многи који не би препознали Каламити Џејн док је била жива, преплавили су прву методистичку цркву за погребне услуге 4. августа и пратили мртвачка кола стрмим вијугавим путем до брда Деадвоод-а"
Медијска представљања Филмови The Plainsman је филм из 1936. године у коме Гари Купер глуми Дивљег Била Хикока и Џин Артур као Каламити Џејн. У филму Млади Бил Хикок са Roy Rogers-ом (1940), портретирала ју је Sally Payne. Marin Sais глумила ју је у серији Deadwood Dick 1940. Каламити Џејн глумила је Францес Фармер у вестерну The Badlands of Dakota 1941. године. Каламити Џејн глумила је Џејн Расел у комедији The Paleface (1948). Calamity Jane and Sam Bass је филм из 1949; Каламити је играла Ивон Де Карло, Сама Баса Howard Duff, оба лика у великој мери измишљена.
Каламити Џејн је музичко-вестерн филм из "Варнер Броса" из 1953. године, у којем главне улоге играју Дорис Деј и Howard Keel као Дивљи Бил Хикок. Радња филма је готово у потпуности измишљена и мало личи на стварни живот протагониста. Филм је добио Оскара за најбољу песму „ Тајна љубав“, Sammy-а Fain-аи Paul-а Francis-а Webster-а.